Брадата прича

И послије силне, претрпљене зебње, лијепо бијаше видјет’ платформаше наше. Ђе руке шире, у лица се љубе, тер једни другима умилне ријечи зборе. И ђе ситну књигу пишу, у којој потврдише своја искрена опредјељења да, што пропусти Дели Радивоје, то дочека Дијете Грујица. И да се исто дјеловање имаде односити, како на инсане и хајване, […]

недеља, март 31, 2013 / 07:51

И послије силне, претрпљене зебње, лијепо бијаше видјет’ платформаше наше.

Ђе руке шире, у лица се љубе, тер једни другима умилне ријечи зборе.

И ђе ситну књигу пишу, у којој потврдише своја искрена опредјељења да, што пропусти Дели Радивоје, то дочека Дијете Грујица.

И да се исто дјеловање имаде односити, како на инсане и хајване, тако и на товаре фотељскога и осталог блага, заједничком борбом заплијењена.

И ђе нам дадоше тврду вјеру да у Лијевну проклетоме неће попустити, на ма какве муке Волка Бранковича их стављали.

А мени од пуста чуђења нити усне писну, нити зуби шкрину.

Јер мени у ову тврду главурду некако никако не иде помирење између онога шта је већ одавно записано и онога што данас гледам.

Мислим, није ми јасно што се на папир, који баш све трпи, поново мора стављати и телалити оно што би једноставно морало да баш такво и буде.

Јер ми се чини да посланици и депутати наши напросто морају, ама у баш сваком тренутку, водити рачуна о Републици Српској, њеним уставним надлежностима и њеним интересима.

Да смо их баш за то и ни за шта друго изабрали, и да су се баш на то и заклели.

Но, како то испада, једно су заклињања у предизборној кампањи, а друго „на лицу мјеста“, на којем се обноћ из народних претварају у страначке посланике.

И на којем су, истина, „кооперативни“ много боље пролазили од ортодоксних.

Зато и разумијем мотиве да се спријечи да једни ударају у клин а други у плочу.

Међутим, плоча која се ових дана вртила у погледу извођача министарских радова и обнашања других,заједничких нам органа, некако ме и даље чини Невјерним Томом.

Да и даље тврдим да Бог прво себи браду направи, а потом и осталима подјели браде разврстане у три, добро нам знане врсте.

Зато ми, као носиоцу браде трећег реда, преостаје да и даље сам себе мучим питањима ко је коме опозиција, ко коси а ко воду носи, ко другоме јаму копа да би двије среће зграбио…

А можда је одговор и јединствен и једноставан.

Можда ми, обични гласачи, прелазимо у незваничну опозицију чим се предизборни разгласи погасе, и чим се послије избора заузму и одговарајуће фотељске позиције.

На вијеки вјеков, и уз двогодишње чек-поинте.

У међувремену можемо да се забављамо мудросеријама о томе како би, ето и можда, ваљало наћи и ‘накве’ младе и школоване бла,бла, али под условом да их не познајемо, и како бисмо их могли елегантно заобићи на путу ка комаду вруће прасетине и изанђалих, али нама вазда пријемчивих обећања.

Зато ће и ови наредни избори бити обиљежени клин-чорбом и плочом на седамдесет и осам обртаја.

Ако слажем, остао без браде.

 

 



0 КОМЕНТАРА

  1. Још једна сјајна прича из наше тамне стварности. И ја се чудим данима зашто се СДС и СНСД једни другима заклињу како ће заједно штитити РС.Зар се то не подразумијева из заклетве у Цркви и Скупштинском здању. Значи ли то да, ако једни друге наљуте, неко од платформаша може без савјести да изда. Катастрофа какву представу за гладни народ праве. Честитке Синиши за текст.

  2. Већ сам рекао, ово ти је платформа.. у Сарајеву ћемо ја теби војводо, а ти мени сердаре…x-(

    За то вријеме у РС гепек-трансакције новца цвијетају, министар спољне трговине Шаровић може задовољно да трља руке, ваљда га други пут неће додик заобићи кад се буде пунио џак нашим парама!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *