Брадара и осам савјетника

Док чекамо да Сарајевски ЦИН напише који истраживачки текст о незаконитим и неетичним поступцима влада, амбасадора или преставника Запада у БиХ, послужиће и текст о томе да пет од осам савјетника Лидије Брадаре, предсједавајуће Дома народа ПФБиХ, не испуњава законске прописе за именовање на те функције.

четвртак, август 17, 2017 / 05:23

Пише: Центар за истраживачко новинарство (ЦИН)

Предсједавајућа Дома народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине (ПФБиХ) Лидија Брадара је незаконито именовала пет од укупно осам својих савјетника. Она је прекршила федералне прописе, поставивши за савјетнике особе које нису имале потребних пет година радног искуства.

Штавише, једном од њих то је било прво запослење, док су остали имали радно искуство од осам мјесеци до двије године. Већина њених савјетника су чланови странака или рођаци и познаници политичара.

Функционери нису дужни расписивати конкурсе при запошљавању савјетника – они их сами бирају. Ово право искористила је и Брадара приликом именовања својих савјетника. Њихова просјечна мјесечна примања износе од 2.100 до 2.600 КМ. За двије године и два мјесеца за плаће и накнаде Брадариних савјетника потрошено је више од 306.000 КМ из федералног буџета.

Према Закону о државној служби ФБиХ, иако немају статус државних службеника, савјетници морају испуњавати исте увјете као и кандидати за помоћнике руководећих државних службеника. Те увјете не прецизира Закон већ посебна Уредба према којој је потребно пет година радног искуства.

Савјетници из странке

Лидија Брадара је за предсједавајућу Дома народа ПФБиХ именована половином јануара 2015. године и до марта 2017. је поставила осам савјетника. Они је савјетују из области: пољопривреде, односа са међународном заједницом и невладиним сектором, економије и друштвених дјелатности, правде и управе те законодавне дјелатности. Троје су савјетници за клубове хрватског, бошњачког и српског народа и њих је изабрала на приједлоге предсједника ових клубова.

Брадара је именовала дупло више савјетника него њен претходник и колега из странке Томислав Мартиновић, задржавши два савјетника која су радила у његовом мандату – страначке колеге Горана Божића и Славена Зељку.

Божић је њен савјетник у области пољопривреде, водопривреде и шумарства. Као кандидат Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) БиХ окушао се и на локалним изборима 2016. године. Међутим, мандат за Опћинско вијеће у Читлуку није освојио. Божић је као савјетник Брадаре ангажован од половине јануара 2015. године. Према информацијама које је добио Центар за истраживачко новинарство (ЦИН) из Дома народа ПФБиХ у марту ове године, Божић је имао тек нешто више од три године радног стажа. То значи да је прво радно искуство стекао радећи као савјетник Брадариног претходника. Међутим, Божић је накнадно приложио додатну документацију о још двије године радног искуства у приватној фирми.

Зељко, такођер, није испуњавао законске увјете за мјесто савјетника. Он није имао ни дана радног стажа када га је у фебруару 2014. године Мартиновић именовао за савјетника. Зељко данас савјетује Брадару у односима са међународном заједницом и невладиним сектором. Он је магистар политичких наука, а прије запослења у Дому народа био је предсједник Младежи ХДЗБиХ. Он није хтио разговарати са новинарима ЦИН-а.

У новембру и децембру 2015. године Брадара је именовала још два савјетника без потребног искуства – Шимуна Херцега је именовала савјетником за Клуб хрватског народа а Семира Хајдука савјетником за Клуб бошњачког народа. Хајдука је Брадари предложио Осман Ћатић, предсједник Клуба Бошњака и његов суграђанин из Коњица. Ћатић је за ЦИН рекао да је Хајдука предложио због искуства које је стекао радећи у правосуђу. Међутим, према информацијама из Дома народа ПФБиХ, он није имао радног искуства.

Хајдук новинарима ЦИН-а није хтио рећи да ли је члан неке политичке партије. „Ви знате да је немогуће у овој земљи у 99 посто случајева не везати се макар формално за неког да бисте било шта – дошли до тог неког запослења или било чега“, рекао је Хајдук.

Херцег је на мјесто савјетника дошао са једногодишњим радним искуством приправника у Студентском центру Свеучилишта у Мостару. Његов стриц је Невенко Херцег, члан ХДЗБиХ и премијер Херцеговачко-неретванског кантона. Невенко Херцег је за ЦИН рекао да он није помогао свом рођаку да добије посао.

Брадара је у јануару 2015. године за своју савјетницу поставила и Ану Поповић, новинарку са више од 15 година радног стажа. Она предсједавајућу Дома народа савјетује у области правде, управе и локалне самоуправе и једина је која испуњава увјет о потребним годинама радног искуства.

Познанства из Кисељака

У децембру 2015. године Парламент ФБиХ је измијенио Закон о државној служби па одредба о потребном радном искуству више није била на снази. Међутим, Уставни суд ФБиХ је у децембру 2016. године пресудио да су ове измјене неуставне. Од тада је поново на снази увјет о петогодишњем радном искуству.

Брадара је двије своје савјетнице именовала док је на снази био измијењени Закон о државној служби ФБиХ – Јелену Кунић и Ирену Мрњавац и на њих се није односило правило о петогодишњем радном искуству.

Мрњавац је савјетница Брадаре у области господарства и друштвене дјелатности. Она је прије ангажмана у Дому народа била савјетница предсједавајућег Скупштине Средњобосанског кантона (СБК) Јосипа Квасине, члана ХДЗ-а из Кисељака. Касније је разријешена дужности савјетнице у Скупштини СБК-а јер није испуњавала законом прописане увјете за то радно мјесто. Мрњавац је чланица Младежи ХДЗБиХ и долази из Кисељака, одакле је и њена шефица Лидија Брадара. Рекла је новинарима ЦИН-а да о овој теми не жели разговарати.

Кунић је савјетница Брадаре за Клуб српског народа. Она је претходно радила као савјетница предсједавајућег у Скупштини Кантона 10. Новинари ЦИН-а ни након неколико мјесеци из Скупштине нису добили одговоре о начину њеног именовања.

Мрњавац и Кунић су и даље савјетнице, али секретар Дома народа Измир Хаџиавдић мисли да би рјешења о њиховом именовању требало ставити ван снаге „јер више нису у складу са Законом“.

С друге стране, Брадара каже да је Уставни суд ФБиХ доносио политичке одлуке. Она је и након што су поништене Измјене Закона ангажовала једног савјетника. Стјепан Дујо, магистар права са једногодишњим радним искуством, савјетује је у области устава. Дујо је од октобра 2015. био запосленик Службе за послове са странцима. Од аугуста 2016. године био је на неплаћеном одсуству са посла јер се кандидовао за начелника Опћине Нови Травник испред Хрватске листе за Нови Травник. Након неуспјеха на изборима враћа се на радно мјесто у Службу за послове са странцима до фебруара 2017. године, када поново због ангажмана за савјетника у Дому народа одлази на неплаћено одсуство.

Иако је своје савјетнике именовала противно Закону, Брадара неће сносити санкције, осим ако се правосудне институције не позабаве овим случајем, појашњава секретар Дома народа. „Ја те видим да пљачкаш банку: ако те не пријавим, ти немаш посљедица“, рекао је Хаџиавдић.

Брадара о санкцијама не размишља: „Вјерујте ми, ја сам толико сигурна у своју одлуку да о томе нисам размишљала“.

Она је новинарима ЦИН-а рекла да је јако поносна на своје савјетнике и да би била сретна када би они добили прилику да раде пуно одговорније послове:

„Рецимо, да раде у европским интеграцијама при Влади Федерације, да данас-сутра буду заступници, министри“.



1 КОМЕНТАР

  1. Све савјетници, МЛАДИ ИСКУСНИ СТРУЧЊАЦИ, што рече за своју листу прошле јесени један бивши члан, ускоро ако Бог да бивше партије.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *