Бошњачки национални интерес против изборног закона

Клуб Бошњака у Вијећу народа Републике Српске одлучио је да покрене питање виталног националног интереса на измјене и допуне Изборног закона РС. Прекрајањем изборних једница, што је предвиђено измјенама овог закона, сматрају да у одређеним подручјима не би више било бошњачких представника, прије свега у Посавини и Подрињу, као и у приједорској регији. „Нереалан је […]

четвртак, децембар 8, 2011 / 18:40

Клуб Бошњака у Вијећу народа Републике Српске одлучио је да покрене питање виталног националног интереса на измјене и допуне Изборног закона РС.

Прекрајањем изборних једница, што је предвиђено измјенама овог закона, сматрају да у одређеним подручјима не би више било бошњачких представника, прије свега у Посавини и Подрињу, као и у приједорској регији.

„Нереалан је и национални састав у Републичкој изборној комисији, гдје је предвиђено да од седам чланова РИК најмање по један члан треба бити из конститутивних народа. Изборни закон БиХ прописује да од седам чланова РИК-а сви народи су пропорционално заступљени, што је сигурно више од један. Постављамо питање зашто се ишло у ову измјену, рекао је након сједнице Клуба Бошњака њен предсједник Мујо Хаџиомеровић.

Због свега наведеног сматрају да је повријеђен витални национални интерес бошњачког народа утврђен Уставом РС.

Истичу и да се у појединим одредбама оспореног закона понављају одредбе Изборног закона БиХ, односно оне преписују, као и одредбе Устава РС, а затим покушавају преузети и надлежности Централне изборне комисије, односно дерогирати Изборни закон БиХ, као и Анекс 3 Дејтонског споразума, који је регулирао питање изборног система у БиХ.

„Због свега наведеног тражимо да се у рјешавање овог проблема укључи и ЦИКБиХ и ОХР“, казао је Хаџиомеровић на прес-конференцији у Бањој Луци.

Подсјећања ради, још приликом усвајања измјена и допуна Изборног закона РС-а, 29.новембра у Народној скупштини РС-а, опозиција је замјерила владајућем СНСД-у што је практично на “мала врата”, интервенирао у фази приједлога, а не нацрта, те што је ускратио могућност опозиционим станкама да подробније сагледају све аспекте предложених промјена које се односе не само на број мандата у локалним парламентима него и на прекрајање изборних јединица.

Измјенама закона умјесто шест, било би девет изборних једница, а и Хаџиомеровић сматра да то што су интервенције у изборном законодавству, пласиране у вријеме када је до локалних избора остало око 10 мјесеци, упућује на покушај изборног инжињеринга.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *