Борис Миљевић: Држим гас до свјетла на крају тунела

Са Борисом Миљевићем посљедњи пут смо разговарали смо у децембру, одмах по његовом освајању титуле Интернационалног Купа на трци шампиона – IWC 2012. Од тад му је рејтинг значајно нарастао, постао је амбасадор FIA “RaceTrue” анти-допинг програма, добија много позива од других тимова, али није у могућности да се одазове на исте, искључиво због финансијских […]

четвртак, јун 27, 2013 / 08:29

Са Борисом Миљевићем посљедњи пут смо разговарали смо у децембру, одмах по његовом освајању титуле Интернационалног Купа на трци шампиона – IWC 2012.

Од тад му је рејтинг значајно нарастао, постао је амбасадор FIA “RaceTrue” анти-допинг програма, добија много позива од других тимова, али није у могућности да се одазове на исте, искључиво због финансијских средстава. Дакле, ето разлога за интервју са нашим најбољим возачем.

– Што се тиче наших простора, од нашег посљедњег разговора до данас се није много промјенило, али тако ствари стоје већ 10 година, колико сам у аутоспорту, тако да сам и на неки начин навикао на то и помирио се са чињеницом да за мене и моје успјехе овдје мјеста нема – каже Миљевић

Јесте ли имали тешкоћа са возилом и како иде обезбјеђење средстава?

Након одличног отварања сезоне у Зајечару, гдје смо на стази дугој 4100м, поставили и нови рекорд стазе (1:14:131), трка у Сплиту донијела нам је проблеме са аутомобилом. На првом тренингу, и поред квара на овјесу, остварили смо 1. вријеме класе и 4. вријеме у генералном пласману. На самом старту другог тренинга дошло је до пуцања полуосовине и оба зглоба и били смо у незавидној ситуацији, с обзиром да нисмо располагали са резервним дијеловима.

Мађарска екипа ”Szasz Motorsport” нам је доставила зглобове и остале дијелове система овјеса на лице мјеста, али полуосовину је било немогуће пронаћи за тако кратко вријеме.

Што се тиче обезбјеђивања средстава, довољно говори податак да ми наступамо на тркама са болидом чији су поједини дијелови направили и до десет пута више радних сати него што је предвиђено. То што нам се десило на трци у Сплиту, показује реално стање и у каквим условима се мој тим бори са конкуренцијом.

Средства је и даље јако тешко обезбједити и поред свих титула и успјеха у ових 10 година, колико смо у самом врху Европског аутомобилизма.

Какво возило заправо вози Борис Миљевић и шта оно може на папиру, а шта је све урадило у пракси?

Ради се о Формули ”Nissan WSL”. Шасија је произведена од стране италијанске фабрике ”Coloni” док је Нисанов погонски агрегат произвела италијанска фабрика ”Ellegi Motori SRL”. Агрегат развија снагу од око 250-260 коњских снага. На папиру возило је доста конкурентно у међународним такмичењима у класи формула до 2000 кубика, али у пракси се показало и много брже од оног што је на папиру. Мој тим је, за ових пар година колико имамо овај болид, показао да константна едукација и експериментисање са разним подешавањима формуле може довести аутомобил у позицију да се бори и са много снажнијим формулама.

Шта су планови у непосредној будућности, а шта је ултимативни, а догледни циљ у наредне двије године?

План тима је наступ на међународној брдској трци Цазин 2013. гдје ћемо циљати на сам врх пласмана. Трка у Цазину је на програму од 28. до 30. јула и од исте очекујемо много. Екипа и даље ради на аутомобилу након квара који нам се десио у Сплиту и са нестрпљењем чекамо наредни такмичарски викенд.

Након трке у Цазину, провешћу дуже вријеме у иностранству због професионалних обавеза, као и обавеза које имам као амбасадор анти-допинг ”FIA RaceTrue” кампање Свјетске аутомобилистичке федерације. Што се тиче дугорочних планова и даље смо у потрази за спонзорима за свјетску ГТ Серију. Врата Ауди тима ”Novadriver” су ми и даље отворена и само је питање времена и када ћу наступити за ову екипу.

Да ли се мијења став медијске заједнице и спонзора према вама, обзиром на резултате које сте направили?

Медији су увијек имали коректне односе и ставове према мени и мојим резултатима, било да су у питању страни или домаћи медији. Преносили су информације, што им је и посао. Нажалост, на овим просторима, највише што медији могу учинити је да објаве вијест, прикажу и промовишу мој рад, али то је све, јер исто не утиче на моју позицију код спонзора, нити отвара нека нова врата, шансе и креира нове пословне идеје.

Живимо у таквом систему гдје поједини имају приступ свему, док други немају ништа, и док је год тако, ја вјероватно нећу имати прилику да видим свјетло на крају тунела, упркос свему што сам урадио као спортиста за ову земљу.

Може ли аутомобилизам код нас бар мало да се примакне по популарности спортовима са лоптом?

Популарност у већини случајева диктира инвестиција, а исту је овдје немогуће пронаћи у свијету аутоспорта. Ми смо мала земља, а свака мала земља која размишља рационално, разумије и то да је врло тешко креирати врхунске спортисте на свим пољима унутар једне тако мале земље. Наравно изузетак је када купите играче, па формирате екипу која даје максимум, али ми умјесто да станемо на лопту, размислимо и посветимо се талентованим и успјешним тимовима и појединцима који заиста могу направити ”бум” на свјетском нивоу, ми се бавимо масовним финансирањем, тачније гурањем, по принципу ”дај подијели колико има” и онда долази до тога да имамо просјечан или исподпросјечан квалитет спорта, док истовремено кочимо таленте као и већ изграђене врхунске спортисте који могу дати много више.



Оставите одговор