Борба за небо – Ко ће контролисати ваздушни простор Балкана?

Једaн од најпреношенијих текстова с краја прошле седмице на екс-ју подручју био је онај сплитског листа “Слободна Далмација” под насловом “ДОК ХРЗ У СНУ ЛЕТИ Нови српски ”МиГ-ови 29”: од Београда до Книна за 25 минута”. У њему се расправља о наводној намјери Србије да упркос рецесији појача ратну авијацију и своје услуге контроле ваздушног […]

субота, август 22, 2009 / 15:07

Једaн од најпреношенијих текстова с краја прошле седмице на екс-ју подручју био је онај сплитског листа “Слободна Далмација” под насловом “ДОК ХРЗ У СНУ ЛЕТИ Нови српски ”МиГ-ови 29”: од Београда до Книна за 25 минута”. У њему се расправља о наводној намјери Србије да упркос рецесији појача ратну авијацију и своје услуге контроле ваздушног простора понуди и Хрватској, чије је ратно ваздухопловство на ивици преживљавања.

Приредио: Марко Шикуљак

"Слободна Далмација" је штуро упоредила стање војног ваздухопловства двије земље, гдје за хрватско каже да је "јато отупјелих канџи" које нема разумијевање политичког врха, док Србија у том правцу озбиљно размишља упркос рецесији.

"Далмација" се поиграва са неколико детаља (сваки нагони честитог Хрвата да купи новине и подигне тираж): Хрватски политички врх не ради много да спријечи пропадање властитог ваздухопловства, да би Хрватска у том случају могла управо од Србије изнајмљивати чување сопственог ваздушног простора, и најстрашније, за колико би нови српски авиони, пролазећи кроз БиХ, стизали до Книна.

Да ли је текст вид притиска медија на хрватску владу да не одустане од набавке нових летјелица која је пролонгирана је за неку неодређену будућност, иако постојећим ресурси истичу у 2011 години, или подметнутој информацији која је у сврси надмудривања тајних служби, тешко је рећи.

Тек једна од тема о којим је бивши премијер Хрватске, Санадер, разговарао са бившим предсједником Америке Бушом, била је куповина половних америчких Ф-16 авиона. Како је хрватској јавности преко главе прича о новим трошковима док је држава у дуговима а привреда у проблемима, није згорег погурати ствар позивањем на највећу фобију те исте јавности.

У Далмацији опет додају да и ако се Хрватска одлучи за куповину шведског "Грипена" или америчког Ф-16, ког протежира дио политичког и војног врха, ови једномоторни ловци једва да ће имати горива за долет од Загреба до Книна, "зрачни фајт" те – ако уопште преживе сусрет за руским двомоторним суперловцем – слијетање на аеродром Ресник.

Када се помиње чување ваздушног простора, не треба мислити на случајеве војног напада, јер је ту, и без офанзивног ваздухопловства противваздушна заштита може имати добре ефекте. Авиони ловци су неопходни у случајевима као што су отмице авиона и терористичких напада, када једино они могу да принуде авион на слијетање, или приликом кварова радио уређаја у путничком авиону, када је потребно успоставити визуелни контакт са авионом да ли се ради о квару а не о отмици. У случају да немате ловце, а на небу је отет авион чији отмичари желе да се обруше на неки град и направе покољ, можете да га оборите са земље, жртвујете путнике и после плаћате оштету породицама, компанијама и слично.

Посао није наиван, и добро се плаћа: Небо Словеније чувају италијански ваздухоплови, а прибалтичких држава штите авиони више НАТО држава за износ који се процјењује да је између 40 и 60 милиона долара на годишњем нивоу. Према изворима сплитског дневника, Србија ту види шансу у региону. Без властите ваздушне контроле су Црна Гора, Албанија и Македонија, а хрватском ваздухопловтву ресурси истичу 2011. и у дилеми су да ли да купују нови, половни, или ремонтују старе авионе, како не би изнајмљивали туђе.

Гдје је ту БИХ?

БиХ је једва у своје руке повратила цивилни систем контроле летења, а 22 борбена авиона у бази у Маховљанима код Бање Луке, које је Војска Републике Српске наслиједила од ЈНА и унијела као мираз у брак звани Оружане снаге БиХ је неизвјесна, јер више од двије и по године не лете. У питању су седам ловаца -бомбардера Ј-22 Орао, једном школско-борбеном Н-62 Супер Галеб те девет старијих јуришника Јастреб у више варијанти, плус два расходована и три неупотребљива јастреба.

Министарство одбране БиХ је предлагало три могућности рјешења проблема авијације, и у свакој је предложено да авиони буду продати. Једна опција је укључивала куповину шест до осам нових авиона ловаца типа Ф16, или европских ”еурофајтер” или ”грипен”, а помињани су и руски ловци МИГ 29 (више тек да се помену сви, јер је ова опција прилично мрска страним протекторима).

Друга опција је да патролу над небом БиХ уз накнаду обављају НАТО чланице, а трећа да ваздухопловство буде преусмјерено на помоћ цивилном становништву и развој транспортне авијације.

Пошто се рјешење није нашло, јасно је да се ово питање жели пустити низ воду, док вријеме не учини своје. Мишљења о томе колико би ови авиони, прије свега "Орао" и "Галеб", били ефикасни су подијељена, и иду од тога да неки сматрају да су преспори и нису способни за ваздушно патролирање, као и да би њихов ремонт био прескуп, до оних који кажу да су овим авионима истекли временски ресурси, али да су исправни, и да би уз ремонт могли летјети неких осам година, јер до сада нису имали пуно сати лета. Ремонт свакако није јефтин, али би се један његов дио могао урадити у домаћем ТРЗ ”Орао” у Бијељини. За разлику од домаћих пилота који су говорили о оправданости три наведене могућности рјешавања проблема ових авиона, јер су лоши, пилоти из Србије су убјеђивали министра одбране Србије да треба да их купи јер су доста квалитетни и имају јако добре моторе и форсаж.

Међутим, "стратешко опредјељење" ка уласку у НАТО говори да домаћи политичари ни овај пут неће имати своје мишљење осим онога које им донесу странци. Авиони ће бити распродати као старо гвожђе, а бригу о ваздушном простору ће се препустити неком другом уз велике накнаде. Или ће се формирати споствена флота која ће бити по НАТО стандардима.А уз куповину нових или кориштених авиона који одговарају стандарду, по цијени између 20 и 30 милиона долара по комаду иде прилично скупа обука пилота, као и ремонти.

У таквој ситуацији у окружењу ојачано ваздухопловство Србије би имало шансу. Иако је војно неутрална, а земље које је окружују су у различитим нивоима приступања у НАТО, посао се може добити уколико су конкурентни са цијеном, јер посао је посао а стари анимозитети нешто друго. Албанско небо, рецимо, контролишу ваздушне снаге Италије и Грчке.

Гдје је ту Србија?

Четири ”МиГ 29”, 32 ”МиГ 21” (дио су ловци а дио извиђачи), 32 ”Орла Ј22 ”и 24 ”галеба Г4” (дио њих су шолски) је тренутна ексадрила. Министарство одбране Србије по писању листа из Сплита, би крајем 2012. године требало да донесе одлуку о набавци новог борбеног млазњака, а да би крајем 2013. године први борбени ловци чували српско небо. Оно што се раније било у плану српског министарства одбране је набавка пет ловаца и то до 2011. али је очигледно криза омела планове.

Избор произвођача авиона је једно од најбитнијих питања. По претходном попису јасна је наклоност ка руској производњи, а уз то амерички авиони су притом и скупљи. Треба ли напомињати да је избор својеврстан референдум којем се царству приклањате. По неким изворима, Србија је опет тражила трећи пут, па су као главни фаворити министарства одбране (под вођством члана ДС Драгана Шутановца) виђени шведски ”Грипени”, који су и по квалитету и цијени "нешто између", али то је било још док се није рачунало на кризу и док се планирало пет авиона.

Министар одбране Србије Драган Шутановац је прије пар дана оповргао писање Слободне Далмације (која се позивала на изворе блиске њему) да ће Србија до наведеног рока куповати авионе, јер је српска војска сиромашна, а приче о баснословно вриједним локацијама, које у центру Београда и других градова посједује војска, једноставно не пију воде. Да парафразирамо министра војног: ,,Кад се сабере вриједност свих тих локација, то није довољно за куповину једног новог авиона и његово одржавање".

Он је тренутно једини министар одбране у Европи који је способан да лети, а летио је недавно, на суперсоничном борбеном авиону миг-29.

Аспирације Војске Србије од када њом управљају кадрови Демократске странке су никакве. У априлу ове године, умјесто планова о куповини неког модерног млазњака, Шутановац је размишљао о куповини поменутих ”орлова” из Републике Српске.

Уз све наведено, Далмација (којој није вјеровати, али можда нешто и погоди) каже да треба сачекати и посјету руског предсједника Медведева, који у Београд долази у октобру, када ће бити одржан и самит о српско – руском стратешком партнерству. Уз гасовод и кредите, нема сумње да ће једна од тема бити руска понуда авиона.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *