Борба љевице и деснице за власт у Холандији

Које ће странке образовати нову холандску владу, послије парламентарних избора идуће сриједе, 12. септембра? Тамошњи медији оцјенили су, симболично, да тачан одговор на постављено питање заслужује награду од – милион гулдена.

Уочи избора за Другу комору Генералстатена (холандски парламент, односно доњи дом) све анализе бирачког расположења указују на предстојећу побједу аутентичне грађанске љевице – социјалиста и њиховог лидера Емила Ремера. Политички програми и начела СП битно се разликују од циљева социјалдемократа, ближих центру политичког спектра. С обзиром на разгранатост, критичари кажу распарчаност политичке сцене, тешко је процјенити да ли ће унапрјед проглашеном изборном побједнику поћи за руком да оформи већинску коалицију и образује владу. У немилост бирача запале десничаре и поново популарну љевицу – бирачи је прихватају послије десетогодишње фаворизације центристичких и странака деснице – дели кордон од деветнаест маргиналних политичких странака. Неколико њих могло би да донесе превагу и одлучи о оријентацији будуће владе.

Други елемент медијске игре ријечима односи се на валуту у којој је понуђена исплата фиктивне награде за тачно предвиђање будућих политичких односа у земљи – гулден. Статистичари су израчунали да је враћање бившој холандској валути више пута поменуто у току изборне кампање – од о(п)станка Холандије у еврозони.

Радикалне корекције европског курса у земљи лала захтјевају и аутентична љевица, и десница. Више је него извјесно, дакле, да ће у новом мандату подршка Холандије даљим евроинтеграцијама изостати.

Контроверзни десничар Герт Вилдерс, сврстан у екстремни угао холандске деснице, неуморно је понављао у току кампање да ће Холандија поново бити слободна и независна – ако иступи из вјештачког конгломерата ЕУ. Паролама, попут крилатице „евро није новац, већ мамипара“, Вилдерс је јасно ставио до знања потенцијалним коалиционим партнерима какву ће политику подржати, а коју не. Да невоља буде већа, политички центар и умјерена десница неће моћи да оформе владу без подршке невољеног Вилдерса. Екстремни десничар и популиста Вилдерс, истини на вољу, суочен је са такозваном, немом изолацијом државотворних странака. Спрјечен је и биће спрјечен да уђе у било коју владу. Међутим, десни страначки блок не преза да прихвати подршку Вилдерса при изгласавању закона у парламенту. Пракса претходног, превремено окончаног мандата иде у прилог реченом.

Изгледни кандидат аутентичне грађанске љевице, социјалиста Емил Ремер, не разликује се битније од свог десног ривала Вилдерса, ако је о европској оријентацији Холандије ријеч. Бирачима је обећао да ће у случају изборне побједе увести законе који су у супротности са препорукама Брисела. „Само преко мене мртвог нова, моја влада ће се повиновати диктату ЕУ… Водићемо своју политику, а ако ЕУ запрјети пеналима, свешћемо питање чланства на ниво хамлетске дилеме.“

Окосница социјалистичког програма су економске реформе у земљи. Ремер, најављује да ће свако исплаћивање, такозваних, бонуса у финансијком сектору бити законом забрањено. Порез за имућне би износио 65 одсто од примања, а неће бити ни повишења старосне границе за одлазак у пензију – коју препоручује, односно захтјева ЕУ – бар не прије 2020. године.

Посматрано из угла кључних земаља еврозоне, оних које се залажу за интеграције које би водиле стварању Уније држава ЕУ, посебно проблематична је најава Ремера да ће ратификацију Фискалног пакта, односно уговора о буџетској дисциплини препустити вољи народа – најавио је спровођење референдума по овом питању.

У коментарима кључних европских политичара и аналитичара, оцењено је да би група земаља, окупљена око Њемачке, могла да изгуби главног савезника. Наравно у случају да Ремер добије прилику да формира нову владу. Управо та могућност, међутим, постаје све извјеснија. Ултрадесничар Вилдерс најавио је да ће у парламенту подржати аутентичну љевицу – уколико она оформи владу и покаже да је спремна да спроведе у дјело изборна обећања о удаљавању од „европске курателе“.