Болоња трн у оку!

ЗАГРЕБ – Квалитет школства је у паду, а посљедица тога је да факултети из генерације у генерацију добијају све лошије студенте, сматра већина универзитетских професора у Хрватској који су учествовали у истраживању Независног синдиката науке и високог школства. У истраживању је учествовало 318 професора, од којих је сваки други запослен на загребачком Универзитету, а њих […]

петак, април 22, 2011 / 13:45

ЗАГРЕБ – Квалитет школства је у паду, а посљедица тога је да факултети из генерације у генерацију добијају све лошије студенте, сматра већина универзитетских професора у Хрватској који су учествовали у истраживању Независног синдиката науке и високог школства.

У истраживању је учествовало 318 професора, од којих је сваки други запослен на загребачком Универзитету, а њих 39 одсто су редовни професори, пишу хрватски медији.

На питање да ли су средњошколци добро оспособљени за наставак студија, чак 76 одсто одговорило је да нису, а највише критика имали су запослени у најмлађим факултетима у Задру, Пули и Дубровнику.

Њих 93 одсто своје студенте оцијенило је недовољно припремљенима за студирање, а најлошијим кандидатима на факултетима сматрају ученике средњих струковних школа, чијем је предзнању сваки трећи испитаник дао оцјену довољан.

Код оцјене знања гимназијалаца подједнако доминирају тројке и четворке.

Велики дио истраживања био је посвећен болоњском процесу, а сваки други испитаник сматра да је тај процес повећао пролазност на испитима, али да је знање досадашњих студената лошије од онога који су имале генерације прије Болоње.

Чак 65 одсто анкетираних сматра како су након увођења Болоње наставници смањили критеријуме на испитима, а сваки други проблем види у слабој мотивацији студената за студирање.



0 КОМЕНТАРА

  1. Циљ Болоње и јесте да се мање зна http://www.youtube.com/watch?v=AWuymEK4d5g . Стари образовни систем је био релативно добар, само је требало мало више практичног знања, а да се дјеца растерете неких сувишних и беспотребих информација. Сигурно да је био бољи од овог сада. Један професор је одлично рекао да овдје с факултета излазе дипломци, који знају како функционише и најмањи шраф у неком сложеном механизму, али не знају како функционише комплетан механизам.
    Да ли се ико запита како то да нпр. Српски језик и књижевност свако од нас слуша у основној школи 4 часа седмично 8 година ( 4 часа X 30 радних седмица x 8 година = 960 часова), а да и након завршене средње школе (што је још 500 часова) велика већина људи изађе неписмена? Чак имамо и факултетски образоване људе, од којих можемо чути и прочитати: направито, урадито, сумља, незнам, не ћу, ми би, чиниоц, мљеко, обзиром на…, а да не улазимо у пикантерије типа: младошћу/младости, примједби/примједаба, и сличних примјера гдје су оба израра правилна.

    Гдје смо сви ми изгубили толике године?

    Слично је и с математиком, која се максимално форсира у школи, па и беспотребна доказивања подударности троуглова, таутологија, диференцијали,…, а на крају су нам коначни продукт школовани људи ограничени на основне рачунске операције. Вјерујем да мање од 5% грађана РС зна израчунати камату, или рату кредита.
    Стране језике знају само они који су се дошколовавали, ишли на курсеве и у приватном аранжману учили.

    Увијек је важнији садржај од форме. Форму смо некад имали, садржај је био нешто сиромашнији. Данас губимо и форму.

  2. Упоредити проценат пролазности прије и послије Болоње и све ће да буде јасно. Упоредити просјек студирања прије и послије Болоње и биће још јасније. Одличан транспарент – Прва ДЕгенерација Болоње. Потпуно тачно!

    Приватне високошколске установе су посебна прича.

    Ово око форме и суштине… слажем се са Драженом!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *