Большой deal – КиМ за КРИМ

Након прве рунде геоплитичког бокс меча између Baracka Husseina Obame и Владимира Владимировича Путина којa се завршила у корист америчког председника, председник Русије се успешно вратио у политички ринг и наставио неизвесну борбу. Пише Синиша Синадиновић Наиме, В.В. Путин је својим брзим опоравком и враћањем у политички октагон звани Украјина, по ко зна који пут […]

петак, март 14, 2014 / 18:27

Након прве рунде геоплитичког бокс меча између Baracka Husseina Obame и Владимира Владимировича Путина којa се завршила у корист америчког председника, председник Русије се успешно вратио у политички ринг и наставио неизвесну борбу.

Пише Синиша Синадиновић

Наиме, В.В. Путин је својим брзим опоравком и враћањем у политички октагон звани Украјина, по ко зна који пут показао да је прави мајстор политичког џудоа. Пре више од десет година (2002) руски председник објавио је књигу „Учити џудо са Владимиром Путином“ у којој је објаснио како у борби срушити противника, где је између осталог написао „Човек пада (губи битку) када изгуби равнотежу и не успе да је поврати.“

Након што је кијевска „снајперска“ опозиција предвођена бившим светским шампионом у боксу Витали Кличком успела да свргне са власти председника Украјине Виктора Јануковича, који је спас нашао бекством у Русију, уследила је контраофанзива Москве. Путинова администрација и целокупни војно-политички апарат Русије користећи се старом опробаном стратегијом ратовања још из времена Наполеона и Хитлера, по којој се противнику најпре препусти инцијатива, да би потом из дефанзиве уследио жесток контраудар, и овог пута се показала ефикасном. Брзом и успешном контраофанзивом Москва је успоставила геополитичку равнотежу у Украјини. Равнотежа која је врло битна, да би се наставила борба и противник победио, како је Путин својевремено писао у поменутој књизи.

Да се на тренутак подсетимо, тренутна ситуација у Украјини је таква да је Украјинска Рада сменила са власти председника Виктора Јануковича, након чега је оформљена привремена влада на чијем челу се нашао Арсеније Јацењук, а за привременог председника именован је Олександар Турчинов. Парламент Украјине је за 24. мај расписао и ванредне парламентарне и председничке изборе. Док је нова прозападна марионетска влада у Кијеву преузимала контролу над Украјином, у југоисточним деловима земље где је претежно већинско руско и проруско становништво формиран је антимајдански блок који је подрушку нашао у Москви. Ситуација је најдаље отишла на (полу)острву Криму где је за 16. март најављен референдум за осамостаљењем Крима и његовим припајањем Русији. С обзиром да је Крим врло важна геостратешка тачка војно-безбедоносне политике Русије јер се у Севастопољу налази средиште руске Црноморске војне флоте. Званична Москва и председник Путин су овим потезом дефинитивно успоставили жељену геополитичку равнотежу, чиме је лоптица вешто враћена у поље Вашингтона-Брисела.

Након оваквог, шаховски речено, доброг потеза Путина, тренутна ситуација на Евроазијској шаховској табли је таква да је Бела кућа на потезу. Стејт департмент и Пентагон су сада у прилици да признају да геополитички шаховски часовник откуцава у корист Путина. И поред синхронизоване најаве Вашингтона и Брисела о могућем увођењу санкција против Русије, западни центри моћи су итекако свесни да Путин има благу предност и да у времену док чека повлачење озбиљног потеза Барака Обаме, руски председник има испланирана три потеза унапред.

Први је, да ће након одржаног референдума на Криму уследити припајање овог острва Русији, о чему ће се 21. марта званично изјаснити и Руска Дума, што би према најавама Москве довело до званичног признавања Крима као независне републике. Други потез, или боље речено кец у рукаву Владимира Путина јест да истовремено док се спрема спровођење референдума на Криму, може успешно појачаним активностима у источним деловима Украјине да марионетску владу у Кијеву држи у стању нервозе и константне напетости. Наиме, ови потези би свакако били без покрића, да иза њих не стоји реална руска војна подршка у виду црноморске флоте, као и стационирање на више локација на Криму чувеног руског антиракетног система С-300.

Но, оно што је врло важно а тиче се Срба, кад је у питању украјинска криза, јесте да руски председник Владимир Путин у својој борби против Обаме, озбиљно води рачуна о снази и утицају руске моћи у Србији тј. на Балкану. Просто је наивно веровати да је Москва изабрала случајано недељу 16. март за датум одржавања референдум на Криму, када се зна да се тог дана у Србији одржавају ванредни парламентарни избори. Путин је апсолутно у праву, када каже да је после једностраног проглашења независности Косова и Метохије и њеног признања од стране већег дела Запада, учињен преседан чиме је у будућим међународноправни односима отворена „Пандорина кутија“. Његова изјава „ако може КиМ што то не може КРИМ“ говори пуно и оставља велики простор за размишљање и анализу.

Али и поред наизглед тренутне благе геополитичке предности Путина у украјинској кризи, једно је сигурно да је званична Москва дефинтивно изгубила контролу над Украјином, и велико је питање да ли ће у догледно време вратити ранији утицај у овој земљи. Јер губитком контроле над Украјином, Русија је изгубила могућност да ову подједнако врло важну земљу и за Москву и Вашингтон- Брисел, прикључи најављиваној Евро-азијској унији. Ако је за утеху, извесно је да ће овај геостратешки губитак Москва компензовати преузимањем контроле над Кримом, чиме ће обезбедити сигурну базу црноморској флоти, и тиме омогућити бољу контролу над Балканом и Евроазијским Балканом – Кавкаским регионом.

Но, наивно је поверовати да ће Вашингтон и Брисел тако лаки дозволити Русији да под своје окриље врати Крим. Ако и дође до копромисног договора између Вашингтона-Брисела и Москве у вези са кризом у Украјини, по којем би Путин приволео источне проруске регионе да признају нову владу у Кијеву, Запад ће сигурно наставити да континуирано врши притисак на Москву да Крим препусти прозападној влади у Кијеву.
Овај украјински геополитички земљотрес који потреса планету, као да по неком усуду не може мимоићи несретну државу Србију и још несретније Србе. Према писању појединх западних медија, увелико се шпекулише комбинација по којој би Владимр Владимирович Путин до Крима могао да дође преко КиМ-а (Косова и Метохије). Зато се може рећи да руска администрација није случајно одлучила да се расписивање референдума на Криму поклопи са датумом ванредних парламентарних избора у Србији. Према једном сценарију, постоји могућност да би Вашнингтон пристао на самосталност Крима под условом да Москва призна независност КиМ-а (Косова и Метохије).

Сигурно да се оваква одлука не би могла спровести без сагласности државе Србије. С обзиром да у Србији тренутно траје процес инсталисања нове/старе прозападне марионетске владе на чијем челу би се требао наћи Александар Вучић, велика је вероватноћа да овакав дил Вашингтона и Москве не би наишао на велико противљење у Београду. Извесно је и то, да против оваквог „дила“, отпора не би било ни у делу опозиције која је проруски орјентисана. Оно што се да наслутити да Руси у овом тзв. „Большой – deal“ имају намеру да приволе новог премијера Александра Вучића да се у његовој будућој влади нађе место и за њиховог пулена Ивицу Дачића. Тиме би Русија добила и званичну гаранцију да ће се наставити градња гасовода „Јужни ток“.
Наиме, не би требало никог да изненади да се у оваквом могућем сценарију геополитичког сукоба планетарних „слонова“ као колатерална штета нађе и неки српски „умишљени миш“. Требало би увек добронамерно упозорити све оне које су на власти у Србији, као и оне који имају претензију да владају њоме, да над њиховим главама непрекидно виси „Демоклов мач“ у виду „Мартовских ида“.

ПС
_____________________________
Ових дана у земљи Србији око „Мартовиских ида“ (15. март) навршава се 11 година од убиства некадашњег премијера Србије Зорана Ђинђића (12. март у 12:25) као и 8 година од смрти бившег преседника Србије и СРЈ Слободана Милошевића (11. март) као и 15 година од почека бомбардовања Србије и КиМ од стране НАТО-пакта (24. март).



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *