БНД: Појачаћемо шпијунирање на интернету

Њемачка обавјештајна служба (БНД) планира да потроши 100 милиона евра на проширивање праћења Интернета, извјестио је њемачки недељник Шпигел. Новац ће, пише Шпигел, бити уложен у људство и технологију. Из БНД нису били доступни за коментар, пренио је Ројтерс. Ова информација долази два дана прије планиране посјете америчког предсједника Барака Обаме Берлину, гдје ће се […]

понедељак, јун 17, 2013 / 05:36

Њемачка обавјештајна служба (БНД) планира да потроши 100 милиона евра на проширивање праћења Интернета, извјестио је њемачки недељник Шпигел.

Новац ће, пише Шпигел, бити уложен у људство и технологију. Из БНД нису били доступни за коментар, пренио је Ројтерс.

Ова информација долази два дана прије планиране посјете америчког предсједника Барака Обаме Берлину, гдје ће се највјероватније суочити са тешким питањима везаним за аферу око Интернет праћења у САД.

Многи Нијемци из бивше комунистичке источне Њемачке још увек се сјећају праћења које је спроводила тајна полиција Штази, и када су се прошле недеље појавиле вијести о Вашингтоновом тајном програму праћења „Призма”, то је изазвало бурну реакцију у њемачкој јавности.

Неки њемачки политичари критиковали су план, а министарка правде Сабине Лојтхојзер-Шаренбергер је рекла да одговор на забринутост грађана на шпијунирање у САД не би требало да буде: „Пустите да Нијемци то ураде уместо (нас)”.

Американац Едвард Сноуден (29) који је радио за приватну фирму, ангажовану од америчке Националне агенције за безбједност (НСА) саопштио је прошле недеље да је медијима доставио податке о Интернет шпијунирању које спроводи америчка влада.

Британски „Гардијан” је неколико дана раније, а затим и „Вашингтон пост”, објавио да америчка безбједносна агенција тајно, преко телекомуникационе компаније „Верајзон”, прикупља податке о свим позивима који се врше у тој мрежи у Америци.

Обама је потврдио истинитост тих информација, али је све бранио борбом против тероризма, рекавши да над тајним програмом постоји судска и конгресна контрола и да се тиме штите амерички држављани од потенцијалних напада.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *