Блер и историја, Јосиповић и истина

Ових дана смо затрпани еуфоричним подсјећањем на побједу против нацизма и фашизма. Сарадник Фронтала подсјећа на реинтерпретацију историје и то да борба није готова. Гледајући једночасовну емисију о бившем британском премијеру, филантропу и нашем пријатељу Тонију Блеру на „Хистори ваjaсат каналу“, увјерио сам се да је не само нашим, већ и европским политичарима и државницима, […]

понедељак, фебруар 15, 2010 / 13:17

Ових дана смо затрпани еуфоричним подсјећањем на побједу против нацизма и фашизма. Сарадник Фронтала подсјећа на реинтерпретацију историје и то да борба није готова.

Гледајући једночасовну емисију о бившем британском премијеру, филантропу и нашем пријатељу Тонију Блеру на „Хистори ваjaсат каналу“, увјерио сам се да је не само нашим, већ и европским политичарима и државницима, истина слабија страна.

Пише: Небојша Вукановић

Не трепнувши, Тони Блер на овој глобалној телевизији изјави како је Европа током рата у Босни и Херцеговини почетком деведесетих била инфериорна, и својим нечињењем дозволила је злочинцу Милошевићу да започне рат у коме је страдало 750.000 људи! Британци су у историји познати као борци и страдалници  за људска права, доброчинитељи који су са својом сабраћом и сапатницима из Сједињених Америчких Држава увијек били спремни да се жртвују како би заштитили нејач.

Радо иде Тони у војнике

Тако Тони Блер изјављује како он, његова Влада и савезници 1999. године нису жељели да се на Косову понови босански сценарио, и да Милошевић побије још стотине хиљада невиних цивила. Тврдње и часне намјере британског премијера да помогне „Косоварима“ у борби за слободу и равноправност потврдио је и његов колега, косовски премијер Хашим Тачи. Он се захвалио Блеру и Британцима на свесрдној помоћи у борби за слободу, и као примјер неизмјерне захвалности наводи да су многи његови сународници својој дјеци на Косову давали до тада за њих неуобичајено име – Тони.

На тврдње које су Тони Блер, Џорџ Буш и њихови сарадници и савременици износили у овој једночасовној образовној и поучној емисији на глобалној тв станици о оправданости праведних акција у Ираку, Авганистану и другим регионима гдје су „савезници“ водили операције за ослобођење и демократизацију народа од тоталитарних режима и диктатора – не треба трошити ријечи. Треба се питати какав ће закључак након гледања ове једночасовне емисије донијети просјечно образован гледалац у неком  крајичку свијета.

Срби су криви за глобално загријавање

Да су Енглези, Американци и други савезници освједочени и бескомпромисни борци са слободу, људска права, демократију, равноправност и ко зна шта све још, ваљда је свима познато. Они су увијек спремни да жртвују себе и своје војнике, троше новац и ресурсе, дају повољне кредите и савјете; чак и гину како би помогли угњетаванима и пониженима. Ми смо то и сами спознали и зато им на свему велико хвала.

Ипак обичан гледалац у неком малом кутку нашег глобалног села стиче утисак да су Срби, и прије свега њихов велики диктатор и злочинац Слободан Милошевић, највеће зло које се у Европи и већем дијелу свијета догодило након Хитлера.

Милошевић и Срби кривци су за страдање и рат у Босни, Хрватској и Косову. Срби су побили и протјерали више стотина хиљада муслимана, Шиптара и Хрвата, али их је на крају ипак стигла рука правде милосрдних праведника, свјетских полицајаца и заштитника. Блер и његови пријатељи спријечили су етничко чишћење, геноцид и остварење сулудих и злих српских замисли и планова о стварању Велике Србије.

Становници окупираног Косова, Хрватске и већег дијела (окупиране) Босне и Херцеговине; и данас су задовољни подршком која им је указана, али се наравно очекује и даља помоћи у коначном рјешавању проблема.

Да није тужно и жалосно било би смијешно.

Чистићемо вас још

Као посљедица гнусних и тешких лажи и окрутне кампање западних медија, Србија и српски народ, иако највећи страдалници на Балкану у борби за слободу и истину, већ дуже времена налазе се на стубу срама.

Иако је послије свих ратних дешавања Србија остала једина од бивших југославенских република у којој се није промијенио састав становништва, или се чак процентуално број Срба и смањио у односу на попис становништва из 1991. године, она се у свјетским медијима и даље приказује као злочиначка творевина из које су главом без обзира протјерани мањински народи.

Са друге стране стотине хиљада Срба протјерано је из Хрватске, већег дијела Босне и Херцеговине и Косова, али због медијког рата и блокаде, мали број људи то зна. Правдати Слободана Милошевића нема потребе, јер је одговоран прије свега за страдање и протјеривање свог народа из Републике Српске Крајине, Републике Српске, Аутономне покрајине Косова и Метохије… али је невјероватна чињеница да се један терориста, мафијаш, и највећи дистрибутер и званични заступник и увозник авганистанског хериона у Европи, у свјетским медијима приказује као герилац и борац за слободу и људска права.

Питамо ли се некада у каквом свијету ми живимо данас, и шта нас то све чака у скоријој будућности? Каква то морална правила данас владају нашом планетом?

Иво Јоспиповић и усташки антифашисти

Као шлаг на торту поводом 9-ог маја, дана побједе над фашизмом, дошла је и изјава Иве Јосиповића да је „хрватски народ масовним одзивом у народноослободилачком покрету и доприносом побједи савезника над фашизмом и нацизмом сврстао на страну побједника у Другом свјетском рату. Ја сам поносан на партизане, и оно што су они учинили у Другом, чинили су и наши бранитељи у Домовинском рату“.

Борити се са свјетским медијским магнатима и центрима моћи у доказивању истине није лако, али бар би неко од наших политичара, историчара и интелектуалаца требао да одговори на провокације актуелног хрватског предсједника и постави му пар питања.

Јосиповић би требао да посјети Украјину, па да у разговору са тамошњим сељацима сазна на чијој су страни били припадници Вражије дивизије, и због каквих звјерстава су добили такав назив. Ако до сада није сазнао, могао би отићи и до некадашњег Стаљинграда па се тамо распитати на чијој су страни били његови сународници и какав су дали допринос у борбама.

То би му најбоље могао објаснити његов претходник јер је стриц Стипе Месића био официр Хрватске легије у Стаљинграду. Ма какав био, Месић нам се ипак чини поштенијим од свог насљедника, јер је јавно признао да су Хрвати били на правој страни и 1941. и 1945. Ми Срби смо, нажалост, смо увијек изгледа на погрешној.

Јосиповић би ипак јавности требао да се обрати 15-ог а не 9-ог маја, јер су тек тада, последњи у Европи, капитулирали његови сународници, највјернији Хитлерови савезници.

Ми Срби добро знамо какви су антифашисти биле наше комшије и бивша браћа, и колико су снажни били отпори, буне и устанци у Загребу против Павелићеве власти; због прогона и убијања милиона Срба, Јевреја, Рома и осталих. Нама његов одговор не треба. Нека  Јосиповић саопшти нова сазнања својим европским пријатељима са којима разговора о скоријем уједињењу, јер изгледа да Европа и њени челни људи ни најмање не познају историју Балкана у 20-ом вијеку.

Учитељица живота и идиота

„Historia est Magistra Vitae“ говорили су Латини, али ми изгледа кроз историју од учитељице живота ништа нисмо научили. Да јесмо, не би нам се грешке циклично понављале сваких двадесетак година. Побједници пишу историју, али иако смо два пута у прошлом вијеку дали велике жртве и били на страни побједника, ми је нисмо писали.

За почетак, наши историчари требали би бар у школским уџбеницима да преправе нека поглавља. Рецимо претходнике и сународнике Тонија Блера не би требало називати савезницима, јер се они међусобно не бомбардују, обмањују, жртвују, издају и гурају у рат.

Довољно је дјеци рећи да смо у оба свјетска рата имали заједничког непријатеља, а онда им полако саопштити цијелу истину о томе како су Британци и 1913. као и 1998. године помагали и наоружавали Шиптаре на Косову да се одупру "српским окупаторима", дозволили анексију 1908, саботирали ослобођење Србије од Турака… Ми смо за њих, наше западне пријатеље, увијек продужена рука  Русије на Балкану. Нажалост наш проблем је што то исто не мисле и Руси.

Правда и истина је спора, али ипак достижна за оне који је чекају. Макар и погнуте главе!



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *