Бизарно, за четврти брчански позоришни дан

Четврта представа у конкуренцији за награде на овогодишњим Сусретима позоришта у Брчком изведена је у недјељу увече. По тексту „Бизарно“ Жељка Хубача, драматурга из Београда, у режији госта из Бугарске Петра Каукова, заиграо је ансамбл Босанског народног позоришта из Зенице. „Радио сам овај текст с пуно емоција као омаж нашој глупости и коначан обрачун са […]

понедељак, новембар 29, 2010 / 20:34

Четврта представа у конкуренцији за награде на овогодишњим Сусретима позоришта у Брчком изведена је у недјељу увече.

По тексту „Бизарно“ Жељка Хубача, драматурга из Београда, у режији госта из Бугарске Петра Каукова, заиграо је ансамбл Босанског народног позоришта из Зенице.

„Радио сам овај текст с пуно емоција као омаж нашој глупости и коначан обрачун са временом иза нас у коме нас је велика прича о идентитетима довела до тога да смо на крају сви губитници“, рекао је Хубач у Брчком.

А та омнибус-прича смјештена у три етаже градског солитера, од шеснаестог спрата до приземља, „црно на црно“, говори о љубави тако што је, како је рекао аутор „немогуће пута немогуће једнако могуће“, а доведено до апсурда и потпуне бизарности.

Пет глумаца је одиграло по три лика и добило похвале за трансформације и убједљиву игру.

„Ликови које играм се могу сусрести сваки дан па сам идеје радећи на представи црпио, нажалост, с градских улица у Зеници и мом солитеру. Трагичних младих људи је свуда па и мојој Зеници заиста пуно“, рекао је глумац Тарик Марковић.

Позоришни критичар из Бања Луке Саша Грандић је похвалио „фину драматургију у омнибусу гротескних судбина и љубавних прича у којима се воли и умире“ а, како је рекао, „без обзира на црну боју, зрачак оптимизма пали невини полицајац који у свом другом радном дану убија окорелог мафијаша“.

„Бизарно“ је узбудљива и аутентична прича о посљедицама које је на нашим просторима оставило зло вријеме с краја вијека, судбинама оних који су га непосредно проживјели или су се након изгнанства и сналажења по свијету вратили кући гдје нису пронашли лијек за трауме кроз које су прошли.

Ова представа гледаоцу, без обзира на лични доживљај, без изузетка оставља потрагу за одговором на питање – у каквом друштву живимо и шта заиста желим? Жељко Хубач је нама на исто питање одговорио:

– Једини механизам одгајања младих је научити их да покажу некоме да га воле.

е-Брчко.нет



Оставите одговор