Бивши члан ДС, Димитријевић: Недић је "крив" јер је антикомуниста

Влада Милана Недића није вршила прогон, нити ликвидације Јевреја у Србији већ су то чиниле искључиво њемачке формације полиције и вермахта, рекао је данас историчар Бојан Димитријевић у Вишем суду у Београду.

Свједочећи у протесту по захтјеву за рехабилитацију Недића, Димитријевић је нагласио да је главна карактеристика Недићеве владе била борба против комунизма који је у то вријеме, како је навео, био сматран највећим злом за Србију.

Према његовим ријечима, српске структуре власти у окупираној држави бавиле су се само евиденцијом Јевреја и евнтуалним скривањем под српским именима.

"Послове привођења логорисања и ликвидације вршили су искључиво Немци, њихова полиција и вермахт", рекао је историчар.

Недићева влада је, како је навео, уредбе којима се одузимала имовина од јеврејских породица доносила тек 1942. и 1943. када Јевреја више није било, пошто су махом логорисани почетком окупације.

"Ово говорим јер се последњих 25 година у историографији покушава да се Србима припише учешће у холокаусту – што је скандалозно. Инсистирам да српска влада није имала сазнања шта се дешавало у логору на Старом сајмишту", рекао је Димитрјевић.

Када је у питању борба против комунизма, Димитријевић је рекао да се она спроводила пропагандом, полицијским и оружаним прогоном.

"Београдска полиција је пратила комунисте, хапсила, ислеђивала и предавала Немцима који су их одводили у логоре у Рајху", рекао је Димитријевић појашњавајући да је делатност комуниста била ширење пропаганде, напади на представнике српске владе, полиције и неколико случајева напада на Немце у Београду. Комунисти су ван града, како је навео, деловали у оружаним одредима. Одговарајући ба питање суда, Димитријевић је рекао да сматра да Недић није веровао у немачку идеологију и није био германофил.

"Ја милсим да је хтео да сачува Србију и да је радио у интересу српског народа", рекао је Димитријевић напомињући да је Недић 1941. постао антијугословенски настројен. Историчар је такође детаљно свједочио о формирању Недићеве владе, полицијским одредима, деловању и ограниченим надлежностима владе у држави под окупацијом.

За вријеме рочишта испред зграде Вишег суда у Тимочкој улици окупило су више десетина присталица и противника рехабилитације. Све вријеме су пјевали партизанске и четничке пјесме носећи обиљежја једне и друге стране, док је у једном тренутку полиција спријечила једног намјерника да отме заставу од присталица рехабилитације. Испред зграде појачано је присуство полиције, а присутан је и већи број медијских извјештача.

Недићеви потомци затражили су од суда да га рехабилитује, односно да поништи Уредбу Владе ФНРЈ којом је проглашен за народног непријатеља и на основу које су му одузета грађанска и имовинска права. Милан Недић никада није био осуђен, нити је против њега подигнута оптужница. Наводно је у притвору извршио самоубиство, а никада није објављено гдје је сахрањен. Поступак по захтјеву за рехабилитацију изазвао је негодовања у јавности, будући да један дио грађана сматра да је Недић злочинац и да суд треба да одбије рехабилитацију, а приликом сваког рочишта испред зграде суда се скупљају присталице и противници рехабилитације.