Биогориво погубније за климу од фосилног

Планови Европске уније за повећање производње биогорива подстаћи ће фармере да преведу 69.000 квадратних километара необрађеног земљишта у плодна поља и плантаже. Што ће умањити испоруке хране и убрзати климатске промјене, упозорено је у извјештају девет међународних еколошких групација. Та површина одговара површини Републике Ирске, подсјетила је агенција Ројтерс. Као резултат, додатна количина биогорива, коју […]

уторак, новембар 9, 2010 / 11:02

Планови Европске уније за повећање производње биогорива подстаћи ће фармере да преведу 69.000 квадратних километара необрађеног земљишта у плодна поља и плантаже.

Што ће умањити испоруке хране и убрзати климатске промјене, упозорено је у извјештају девет међународних еколошких групација.

Та површина одговара површини Републике Ирске, подсјетила је агенција Ројтерс.

Као резултат, додатна количина биогорива, коју ће ЕУ трошити током следеће деценије, производиће између 81 и 167 одсто више угљен-диоксида него што ће емитовати фосилна горива, указано је у извјештају девет еколошких групација које су анализирале званичне податке о циљевима ЕУ за добијање 10 одсто укупне количине горива за саобраћај из обновљивих извора до 2020. године.

Енергетски тим Европске комисије, који је поставио тај циљ је, међутим, израчунао да ће највећи дио земљишта потребног за производњу биогорива, бити добијен рекултивацијом напуштеног пољопривредног земљишта у ЕУ и Азији, што ће минимизирати утицај биогорива на климу.

Ове године су се појавиле нове научне чињенице које доводе у сумњу одрживост тог циља од 10 одсто, али енергетски званичници ЕУ тврде да ће само око двије трећине тог циља бити остварено путем биогорива, док ће остатак бити покривен развојем возила на обновљиви електрични погон.

Сопствене националне стратегије које се тичу обновљиве енергије сада су, међутим, објавиле 23 од 27 чланица ЕУ, које предвиђају да ће чак 9,5 одсто горива у саобраћају у 2020. бити биогориво, од чега ће 90 одсто бити добијено из прехрамбених усева, указано је у извештају.

Комисија сада разматра да ли да измијени циљеве, како би узела у обзир те нове научне доказе.

Расправе о коришћењу земљишта за биогориво усмјерене су на нови концепт, познат као „индиректне последице промјене коришћења земљишта” , који, у ствари, значи да ће, ако земљиште, предвиђено за производњу житарица, преведете на производњу усјева за биогориво, неко негде остати гладан, сем уколико се те тоне житарица које недостају, не произведу негде другде.

Усјеви који би надокнадили тај мањак могу доћи из било којег региона свијета, а економисти тврде да ће то бити тропска подручја у којима ће фармери ново земљиште откидати од пространих шума.

Спаљивањем шумских површина ради чишћења земљишта може довести до испуштања у атмосферу огромних количина гасова који изазивају глобално загријевање, довољних да се потре било каква корист коју би, како се сматра, донијела биогорива.

Индиректан утицај стратегије ЕУ о биогоривима довешће до додатних емисија гасова с ефектом стаклене баште од 27 до 56 милиона тона годишње, упозорено је у извјештају. У најгорем случају, то би било једнако изласку додатних 26 милиона возила на путеве у Унији.

Очекује се да ће Британија, Шпанија, Њемачка, Италија и Француска емитовати највећи дио додатних количина гасова с ефектом стаклене баште из биогорива, производећи додатних 13,3, 9,5, 8,6, 5,3, односно 3,9 милиона тона угљен-диоксида годишње.

Укупна слика је, међутим, далеко комплекснија.

Енергетски тим Европске комисије сматра да се помањкање житарица може избјећи на неколико начина, укључујући повећање приноса и култивацију напуштеног земљишта.

„ЕУ има довољно земљишта које је раније коришћено за производњу усјева, а сада се не обрађује да би се покриле потребе за производњу биогорива”, предочила је Комисија.

Произвођачи биогорива већ указују да званичници ЕУ не треба да мијењају политику промоције биогорива да би узели у обзир нове научне тврдње, будући да су оне још увијек несигурне.

„Било каква јавна политика, заснована на таквим веома спорним резултатима, могла би бити лако оспорена у Свјетској трговинској организацији”, указао је званичник бразилског Удружења индустрије шећера Емануел Десплехин.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *