Био сам плаћени економски убица

Најважнији задатак за економског плаћеног убицу је да открије све оне земље Трећег свијета које имају ресурсе за које су заинтересоване америчке корпорације (узмимо примјер нафте), затим тим земљама Свјетска банка или њој сличне институције дозвољавају огромне позајмице. Разговор водила: Сандра Максимовић Али, новац не иде директно у ту земљу. Он пре иде америчким компанијама […]

четвртак, март 20, 2014 / 06:10

Најважнији задатак за економског плаћеног убицу је да открије све оне земље Трећег свијета које имају ресурсе за које су заинтересоване америчке корпорације (узмимо примјер нафте), затим тим земљама Свјетска банка или њој сличне институције дозвољавају огромне позајмице.

Разговор водила: Сандра Максимовић

Али, новац не иде директно у ту земљу. Он пре иде америчким компанијама које граде моћне фабрике, индустријске комплексе или предузимају друге грандиозне инфраструктурне пројекте у тој земљи. Земља, наравно, завршава тако што упада у огроман дуг који не може да измири.

Тада ми економски плаћене убице идемо назад у ту земљу и кажемо: "С обзиром на то да не можете да платите своје дугове, дајте нам оно од чега живите – продајте вашу нафту, по ниским цијенама, нашим нафтним компанијама. У неким ситуацијама у којима ми нисмо имали успјеха, агенти – шакали, били су послати да сруше ту владу или елиминишу оне лидере које економске убице нису успјеле да подмите. То се мени догодило у Панами и Омар Торијос је био убијен као резултат тога. Ако би и шакали подбацили, онда иде америчка војска – као што је случај с Ираком, прича економски плаћени убица.

Како изгледа економски одстрел

Међународни економски односи су такви да, добрим дијелом, одређују судбину међународних односа у цјелини, нарочито зато што је све израженија болна подјела на развијене земље и на земље у развоју, на оне који могу све и на оне који не могу ништа.

Мрачна страна свјетске економије постаје очигледна сада када политичко позиционирање једне слабе државе у међународном институционалном систему постаје све више зависно од привредне подобности те исте државе, односно од њене безусловне отворености за улазак страног капитала. На тај начин, богати ће постати још богатији, а сиромашни још сиромашнији.

У сијенци приче о улагању "у развој неразвијених" крије се друга прича, прилично сурова у својој суштини, искрен приказ стварности који даје човјек, некадашњи најуспешнији Economic Hit Man (ЕХМ), односно економски плаћени убица.

Џон Перкинс је сумирао своје богато професионално искуство у џунгли привредне глобализације, период у коме је у име корпоратократије и профита најмоћнијих довео многе земље у развоју на руб економске пропасти а тиме и до почетка краја њиховог политичког живота. На основу свега тога написао је и објавио 2004. године фасцинантну књигу "Признање једног економског плаћеног убице", која и дан-данас узбуђује јавност широм свијета. Џон Перкинс завршио је студије за руководиоце компанија на Универзитету у Бостону и врло брзо је постао занимљив, као одговарајући потенцијал, извјесним политичко-привредним структурама, као што су Национална агенција за безбједност (НСА) и МАИН, мала компанија која је била консултант Свјетске банке, око инвестиционог програма за земље Трећег свијета. Преко ноћи постао је нека врста тајног агента ex оfficio, економски плаћени убица који је одлично, показало се, радио свој посао јер је дуго година опстао у сржи софистицираних привредних манипулација на међународном нивоу.

Радило се на стварању низа држава економски зависних од САД-а, чиме би та иста Америка себи обезбедила регуларан пут до експлоатације ресурса државе која је економски умрла. Радило се о милијардама долара које су кружиле и које су за једне значиле почетак а за друге крај. Перкинс у својој књизи примећује следеће:

"У земљама као што су Еквадор, Нигерија или Индонезија облачимо се као учитељи или власници радњи. У Вашингтону и Паризу изгледамо као владини службеници или банкари. Дјелујемо скромно и просјечно. Посјећујемо пројекте и обилазимо осиромашена села. Проповједамо алтруизам и говоримо за локалне новине о добробити коју ће донијети наши хуманитарни пројекти. Конференцијске столове и владине одборе прекривамо табелама и високим прорачунима, а на Харвардовој школи за економију држимо предавања о чудесима макроекономије. Ми смо стално присутни и радимо отворено. Или, у најмању руку, тако се представљамо и такви смо прихваћени. Тако функционише овај свијет."

Тај његов свијет укључује и Међународни монетарни фонд и Свјетску банку, који су и те како одиграли значају улогу у "новом економском поробљавању свијета" и зато Џон Перкинс вјерује да само јединствен одговор угрожених земаља у развоју може разбити обруч те нове свјетске империје без милости. Некадашњи економик хитмен, Џон Перкинс, без страха од реваншизма "шакала који су у служби привредне мафије" и са задовољством пробуђене савјести, покушава да нам покаже да ствари нису увек онакве каквима се чине и да вриједи се борити за бољи свијет, за свијет без глобалне преваре, корупције, уцјене и бруталности.

Господине Перкинс, Ви сте написали књигу "Признање једног економског плаћеног убице", која је изазвала и још увек изазива бурне реакције широм света, иако је то, заправо, само истинита прича о послу којим сте се некада бавили. Можете ли да нам објасните ко су економске плаћене убице и шта је њихов задатак?

Ми примарно стварамо глобалну империју без силе. Најважнији задатак за економског плаћеног убицу је да открије све оне земље Трећег света које имају ресурсе за које су заинтересоване америчке корпорације (узмимо пример нафте), затим тим земљама Светска банка или њој сличне институције дозвољавају огромне позајмице. Али, новац не иде директно у ту земљу. Он пре иде америчким компанијама које граде моћне фабрике, индустријске комплексе или предузимају друге грандиозне инфраструктурне пројекте у тој земљи. Од тога имају користи локалне богаташке фамилије једнако колико и америчке корпорације, али то не помаже и већини популације, која је сувише сиромашна да користи струју, није обучена довољно да ради у новој индустрији и која фактички остаје да живи ван тог економског система. Земља, наравно, завршава тако што упада у огроман дуг који не може да измири. Тада ми економски плаћене убице идемо назад у ту земљу и кажемо: "С обзиром на то да не можете да платите своје дугове, дајте нам оно од чега живите – продајте вашу нафту, по ниским ценама, нашим нафтним компанијама. Или нас подржите својим гласовима у УН – у или пошаљите своје трупе да подрже наше у Ираку." У неким ситуацијама у којима ми нисмо имали успеха, агенти – шакали, били су послати да сруше ту владу или елиминишу оне лидере које економске убице нису успеле да подмите. То се мени догодило у Панами и Омар Торијос је био убијен као резултат тога. Ако би и шакали подбацили, онда иде америчка војска – као што је случај с Ираком.

Како сте Ви постали један од њих, економски плаћени убица?

Регрутовала ме је Национална агенција за безбедност (НСА) а завршио сам радећи као руководећи економиста у приватној консултантској фирми, где сам био обучаван као економски плаћени убица. Данас економске убице и шакали обично раде за приватне компаније а не директно за НСА или ЦИА.

На који начин су, по Вашем мишљењу, Међународни монетарни фонд и Светска банка учествовали у изградњи те корпоратократије у земљама у развоју и које су последице тог њиховог деловања тамо?

Већ сам поменуо на који начин Светска банка и њене сестринске организације функционишу у читавој овој причи али треба додати да, једном када се земље задуже, Међународни монетарни фонд им нуди додатну финансијску помоћ. У извесном смислу, то је смањење дуговања али тек онда када се држава или државе сложе да продају своја добра и друге ресурсе страним компанијама и да приватизују јавни сектор. Последица тога је да те државе потпадају под ту светску империју.

Да ли можете да нам кажете да ли је могуће да се земље у процесу транзиције (на пример – Србија) изборе с негативним последицама економске глобализације?

Да, могуће је. Никада нисам радио у Србији и не познајем специфичности ваше ситуације конкретно, тако да не могу ни да предложим неки јасан план. У сваком случају, најважнија ствар је да се не прихвати идеја да ви морате некоме да робујете. У кооперацији с другим земљама, колико је могуће широм света, од Африке, преко Латинске Америке, до Европе и Азије, треба одбити улазак у нове дугове или преузимање плаћања старих дугова које су направили неки бивши лидери, корумпирани од стране економских убица. Тек ако сви заједно и сложно устанете и побуните се, можете да се надате успеху.

И на крају, господине Перкинс, који је био Ваш најдубљи мотив да напишете и објавите своју књигу, посебно ако знамо да сте се суочили са пуно проблема и да сте чак били и упозорени да то не чините а да сте Ви, упркос томе, одлучили да свету откријете истину?

Након 11. септембра, док сам стајао и посматрао како гори Свјетски трговински центар, знао сам да морам да напишем књигу. Схватио сам колико је важно помоћи људима да схвате да америчка спољна политика није оно за шта се представља да јесте и да, у суштини, има за циљ стварање врло неправедног и непоштеног свијета који ће резултирати растућом нестабилношћу. Мој унук очекује да наслиједи један мирољубив свијет, свако дијете на сваком континенту мора имати иста очекивања. Да би се то догодило, морамо да отклонимо узроке тероризма, глад, сиромаштво и експлоатацију.

Схватио сам да је мој први корак био да откријем причу о експлоатацији, причу о економским плаћеним убицама. Никоме нисам рекао да пишем књигу све док је нисам завршио и послао је одређеном броју издавача. У том смислу, то је била моја најбоља гаранција. Сваки шакал зна да једном када књига постане доступна јавности, чак и да ја будем убијен, то може само увећати њену продају и то је већа опасност него то што сам ја жив.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *