Бијељина: Без расправе о регулационом плану, спомињала сe и грађевинска мафија

Одборници Скупштине града Бијељина нису данас дали сагласност да се о предложеним регулационим плановима расправља све док се, како кажу, не "стане у крај" грађевиској мафији.

"Не треба расправљати ни о једном предложеном плану – ни за градску зону `Филип Вишњић`, ни о плану `Гвоздевићи`, јер у Бијељини већ дуже вријеме `тиња` проблем грађевинске мафије", рекао је одборник Народног демократског покрета Перица Спасојевић.

Он, као и већина одборника, сматра да је неопходно да се именују одговорни, да се наведе списак спорних локација и парцела у граду, "како би већ једном завршила агонија".

"Начелник урбанизма јуче је на припремном састанку рекао да је пријећено да ће бити бачене бомбе ако не усвојимо ове планове, да ће бити хапшења, односно киднаповања. Одборницима је телефоном на неки начин сугерисано да `повуку ручну`. Међутим ми, упркос томе, идемо до краја", рекао је Спасојевић новинарима.

Начелник Одјељења за просторно уређење Игор Остојић каже да је ријеч о регулационим плановима који су прошли законску и скупштинску процедуру, јавне расправе и тврди да су у потпуности коректни.

Он је нагласио да није било никаквих пријетњи, него да је дошло до неспоразума међу одборницима. "То је можда фигуративно наглашено негдје у неком разговору, тврдим да нема таквих врста притисака грађана на ово одјељење", рекао је Остојић и поновио да је ријеч о два "чиста регулациона плана", која је као начелник Одјељења затекао приликом избора на ову позицију.

Градоначелник Бијељине Мићо Мићић тврди да није тачно да се одборници не слажу са регулационим плановима, него да им је остављен рок да све детаљно прегледају.

Он каже да није било никаквих пријетњи грађана. "Не пријете људи, али траже да се планови усвоје јер хоће да инвестирају, да повећају спратност, хоће да се одвоје парцеле и слично", рекао је Мићић новинарима и поновио да је одборницима остављено вријеме за детаљно упознавање са материјалом.

Одборници Скупштине града Бијељина усвојили су данас ребаланс буџета који је са 47 милиона КМ увећан за шест милиона марака кредитних средстава.

Ребалансирани буџет износи укупно 52.975.118 КМ, од чега је за одређене намјене предвиђено 49.597.185 КМ, за покриће дефицита из 2012. године 3.000.000 КМ, буџетску резерву 21.000 КМ, те трошкове из ранијег периода 356.933 КМ.