БиХ у 2014: Рекордан прилив новца од дијаспоре

У БиХ је само током прошле године кроз регуларне банкарске токове упливала 3,81 милијарда КМ, новац којег је БХ грађанима послала родбина из иностранства. Ова прошлогодишња сума финасијске подршке је према званичним подацима Централне банке БиХ била највећа у протеклих седам година. Уколико направимо веома једноставну рачуницу, те годишњу суму пристиглог новца из дијаспоре подијелимо […]

петак, јул 31, 2015 / 11:14

У БиХ је само током прошле године кроз регуларне банкарске токове упливала 3,81 милијарда КМ, новац којег је БХ грађанима послала родбина из иностранства.

Ова прошлогодишња сума финасијске подршке је према званичним подацима Централне банке БиХ била највећа у протеклих седам година.

Уколико направимо веома једноставну рачуницу, те годишњу суму пристиглог новца из дијаспоре подијелимо са бројем становника, са још увијек незваничних 3,79 милиона КМ, добијамо статистички просјек према коме бх. дијаспора по глави једног становника у овој држави уплати 1007 КМ.

Удио новца дијаспоре у укупном Бруто друштвеном производу БиХ је незавидних 13,5 одсто. По важности коју за њу играју средства дијаспоре налази БиХ се налази на самом врху међу земаљама Југоисточне Европе.

Прецизније говорећи на врху те зависности се већ традиционално налазе Србија и БиХ. Држављани ове двије земље бивше Југославије, који су разасути широм свијета.Ове податке у својим анализама на годишњем нивоу традиоционално исказује Свјетска банка.

У Србију је прошле године из дијаспоре ушло 2,5 милијарди евра, док се Хрватска по приливу родбинског ино новца налази иза БиХ. Хрвати су матици прошле године послали 1,1 милијарду евра.
Новац из иностранства у БиХ не добијају сви, али према незваничним процјенама, којима се већ дуго барата, сматра се да свака трећа породица у БиХ има некога у инострантву ко им на редовној бази шаље финасијске уплате неопходне за одржавање свакодневног живота.

Ипак, у цијелој причи никако не треба занемарити чињеницу да се огроман износ овог новца не уплаћује посредством рачуна, већ се доноси у земљу директно. Суме тих износа заједно са званичним би суштински могле показати колико су шупљи наши новчаници и у коликој мјери дијаспора заиста финасира социјални мир у БиХ.

Све економске анализе показују и то да новац дијаспоре грађани БиХ углавном користе за текуће трошкове, заправо за пуко преживљавање – прехрану и плаћање рачуна. Да тога нема, куповна моћ би би била изузетно ниска, сматрају економски стручњаци.

прилив новца из дијаспоре у БиХ
(милијарде КМ)

Година износ

2014. 3,82

2013. 3,62

2012. 3,64

2011. 3,52

2010. 3,44

2009. 3,25

2008. 3,67 



0 КОМЕНТАРА

  1. U tome i jeste najveći problem. Niko neće da prizna i da izdačuna koliko je stvarni priliv novca iz instrantva, ne radi se samo o ljudima iz BiH zaposlenim u inostrantvu koji ovde unose neki novac, troše, ili daju rodbini, roditeljima itd. Tu treba dodati i strane devizne penzije, pnih koji su u inostrantvo otišli 60ih, 70ih, takvih he preko 100000 u BiH. Koliko je to novac.
    Na šta ide taj novac. Na stvaranejiluzije života u državi u kojoj je privredni sistem srušen, to se pripisuju BDP-u, tim nvocem se kupuje uvozna roba i jeftna radna snaga. Sve dok je taj novac prisutan u monetarnom sistemu, u BDP-u, država će na osnovu tako uvećnog BDP-a stvarati osnovu za još veće zaduživanje. Strani novac, iz inostranih plata i penzije koji se ubacuju u naš monetarni sistem, dovodi u ropski položaj siromašni i nezaposleni narod ovde koji se sveden na roblje dijaspore, na jeftinuradnu snagu čije dnevnica je jednaga polovini radnog sata u Nemačkoj, Švajvarskoj. Bilo bi pravedno kao u SSSR zabraniti ubacivanje deviza u monetarni sistem, i zabraniti nihovu zamenu. Slobodno monetarističko tržišta na kome sa svuh strana tržište otvoreno za nesmetano ubacivanje stranog novca pottpuno će kolonizovai i okupirato ovaj naord ovade a državu pretovotito iz sadašnje kolonije Evrope u koncrntracion logor robova!
    JEDINO REŠENJE JE KONVERTOVANJE ŠVAJCARSKIH I NEMČAKIH PENZIJA NA OVDAŠENI PROSEK, A DA RAZLIKOM KOJA OSTAJE DRŽAVA GRADI FABRIKE, POVAĆAVA MATERIJALNI BDP I RAZVIJA ZEMLJU I NAROD!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *