БиХ, колонија ЕУ: Горе од златног стандарда (5)

Зашто би Централна банка, да постоји у правом смислу, смањила притисак на грађане и привреду за неколико пута. На одлуку Енглеске о укидању златног стандарда септембра 1931. године Кејнз је узвикнуо: „Мало је Енглеза који се не радују чињеници да смо раскинули златне окове. Најзад су нам руке слободне и можемо се посветити разумнијим стварима.“ […]

среда, фебруар 1, 2012 / 07:42

Зашто би Централна банка, да постоји у правом смислу, смањила притисак на грађане и привреду за неколико пута.

На одлуку Енглеске о укидању златног стандарда септембра 1931. године Кејнз је узвикнуо: „Мало је Енглеза који се не радују чињеници да смо раскинули златне окове. Најзад су нам руке слободне и можемо се посветити разумнијим стварима.“ (Кејнз, 1987, 192).

Валутни одбор је гори од златног стандарда. Робни новац, у златном стандарду, је у измјењивости кретања роба и новца водио ограниченим осцилацијама цијена, што је водило платно-билансном изравнању. Административни фиксни курс, код валутног одбора, то не дозвољава. Умјесто платно билансног уравнотежења тече процес увећања платног дефицита на основи непрекидног увећања прецијењености валуте. Коначно платно-билансно уравнотежење, када се нагомилају губици и дугови, завршавају у наглом губитку вриједности валуте (инфлација) што је веома болно за привреду и становништво. Трошкови новог прилагођавања су изузетно високи.

Криза без дна.

Одмах након оснивања валутног одбора привреда стаје на пут кризе. Временом она се увећава идући до крајњих граница, до потпуног пропадања привреде и неподношљивог сиромашења становништва. И што је посебно важно то кретање се не да зауставити.

Централна банка препознаје два крајња стања у привреди: напредак односно просперитет и назадак односно депресију. Зависно од тог стања централна банка примјењује различите монетарне политике, да би помогла привреди. У времену просперитета вишак новца, се разним методама, повлачи са тржишта. У времену депресије привреди и становништву се допремају додатне количине што јефтинијег новца (смањује се ниво обавезних резерви, смањује се камата, утиче се на девизни курс, остварују операције на отвореном тржишту и слично) што води опоравку привреде.

У околностима валутног одбора све је другачије. Овдје нема јефтиног новца. Новац је непролазно скуп. Са растом тешкоћа у привреди, односно са растом ризика улагања, понуда новца се смањује, а његова цијена расте. То продубљава кризу. Онда када је новац најпотребнији он је најскупљи. Изгледа да смо већ ушли у ту фазу. Валутни одбор се не оснива да би помогао домаћу привреду него да би је уништио.

Емисиона добит, каматни губитак.

Централна банка остварује добит од камата и од инфлације. Валутни одбор, с обзиром да не врши емисију новца, нема приход од инфлације. Остварује само каматни приход чему се не ријетко, придаје велико значење. Посебно се истиче поклон који се чини влади (60 %). Скоро да се редовно губи из вида огроман каматни губитак (трошак) који терети домаћу привреду.

Разлика у каматама по којима наша Централна банка пласира наше девизне резерве на иностраном тржишту и камата по којима иностране банке пласирају своја средства на домаћем тржишту је огромна. Просјечна каматна стопа по којој централна банка пласира наше девизне резерве је од 0,65 % до 0,85 % на којој основи је (2010) остварено 38 милиона КМ. Улагања су остварена у Француску (49 %), Њемачку (36 %), Холандију (15 %).

На другој страни просјечне камате по којима комерцијалне банке пласирају своја средства крећу се од 7,84 % (приватна предузећа) до 9,67 % (становништво). На тим основама укупан износ камата којег су пословним банкама платила предузећа и становништво Босне и Херцеговине износи 1,2 милијарди КМ (Агенција, 2010). Овакав каматни притисак привреда није у стању да издржи и мора да пропадне.

Да је умјесто валутног одбора присутна централна банка каматни притисак на привреду и становништво би био за неколико пута мањи. Монетарни трошкови би се значајно смањили што би силно охрабрило развој привреде.

 

profesor aleksa milojevic ekonomski institut bijeljina



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *