Без части и образа: Напад на Тузланску колону прије 24 године

Најбоља потврда чињенице да је напад на колону ЈНА био организован јесте податак да је тузланска регија, одмах послије овог напада, “очишћена” од Срба и да их је више од 120.000 напустило то подручје да би спасили своје животе

недеља, мај 15, 2016 / 05:16

Најбоља потврда чињенице да је напад на колону ЈНА био организован јесте податак да је тузланска регија, одмах послије овог напада, “очишћена” од Срба и да их је више од 120.000 напустило то подручје да би спасили своје животе

Приредила: Зорица СИМЕУНОВИЋ

Прошле су 24 године од злочина муслиманских паравојних формација над припадницима ЈНА, који су 15. маја 1992. године у колони, према раније постигнутом договору, напуштали Тузлу.

Војници су се повлачили из касарне "Хусинска буна" и требало је да из БиХ, преко Бијељине, крену за Србију.

За овај злочин, у којем је убијено најмање 59 војника, а 44 рањено, до данас нико није одговарао.

Преживјели учесници колоне, која је нападнута и запаљена, и данас тешко о томе причају јер их боли сјећање на погинуле и рањене другове – на дан када је "и крв горјела".

Славко Новаковић, преживјели учесник колоне, тешки ратни војни инвалид, каже за Срну да је команда ЈНА постигла споразум са општинским властима у Тузли о мирном и безбједном напуштању града у правцу Бијељине.

Међутим, колону, која је у мирнодопској формацији напуштала град, из засједе су напале паравојне формације "Патриотске лиге", "Зелених беретки" и јединица Територијалне одбране /ТО/ БиХ.

"Одговорност за овај напад сносе тадашње власти општине Тузла, које су гарантовале безбједан излазак ЈНА из града", истиче Новаковић.

Када је ријеч о овом злочину, истиче он, судови и тужилаштва у БиХ не постоје 24 године.

"Тамо не постоји нико ко би могао или желио да процесуира злочин над недужним војницима", констатује Новаковић и напомиње да је веома тешко послије оволико година говорити о ономе шта се десило тог кобног дана.

Он се нада да ће све институције, почевши од подносиоца тужбеног захтјева до правосуђа БиХ једном "уредити ову материју и довести је у процес одлучивања, односно до починиоца овог злодјела".

Новаковић је огорчен /не/радом судова и тужилаштава у БиХ, када је ријеч о овом, али и свим другим злочинима почињеним над Србима.

Најбоља потврда чињенице да је напад на колону ЈНА био организован јесте податак да је тузланска регија, одмах послије овог напада, "очишћена" од Срба и да их је више од 120.000 напустило то подручје да би спасили своје животе.

Преживјели учесници колоне и породице страдалих војника имају огромно повјерење у Владу Српске јер, наводи Новаковић, захваљујући њој имају прилику да већ неколико година на Брчанској малти, на мјесту страдања, одају пошту погинулим друговима.

Породице побијених војника, као и преживјели учесници колоне, вјеровали су да ће Апелациони суд у Београду за Илију Јуришића донијети одлуку којом потврђују раније изречену казну од 12 година затвора.

Ипак, њихова очекивања су изневјерена јер је Апелациони суд у марту донио правоснажну пресуду којом је високи функционер тадашњег МУП-а БиХ Илија Јуришић ослобођен оптужби за ратни злочин над колоном војника ЈНА у Тузли 1992. године, јер није било доказа да је наредио напад.

Преживјели учесници колоне, подсјећају да је напад на њих, на 92. моторизовану бригаду ЈНА, која се у договору са властима Тузле мирно повлачила из касарне "Хусинска буна" са око 200 моторних возила и око 600 старјешина и војника, изведен неочекивано, из засједе.

Извели су га припадници муслиманског МУП-а БиХ, муслиманске ТО БиХ и "Зелених беретки".

Према изјавама преживјелих учесника, колона је нападнута на Брчанској малти са околних зграда, па чак и са зграде болнице, а дуж цијелог пута биле су постављене мине и друга експлозивна средства.

Напад је преносила Тузланска телевизија уз погрдне и антисрпске повике и покличе.

Возила ЈНА су горјела, а експлозије су одјекивале на све стране. Тај први напад је трајао пола сата, а затим је услиједило појединачно убијање рањених и преживелих војника ЈНА.

На Брчанској малти у Тузли и на градском гробљу Пучиле у Бијељини у недјељу, 15. маја, биће обиљежене 24 године од страдања припадника ЈНА.

На састанку пододбора Владе Републике Српске за обиљежање значајних историјских догађаја предсједник Велимир Дуњић рекао је да је на мјесту злочина у Тузли, као и у Сарајеву, промијењен и назив улице, па је некадашња Брчанска малта сада Улица Армије БиХ.

"Назив улице се може избрисати, али злочин не може и ми ћемо сваке године обиљежавати страдње у ‘Тузланској колони’, да се не заборави, да се не би поновило", напомиње Дуњић.

Он је критиковао нецивилизацијски чин бацања ружа у Сарајеву након одавања поште жртвама у Добровољачкој улици.

Дуњић је подсјетио да је слично као у Сарајеву и на мјесту злочина у Тузли постављена спомен-плоча браниоцима Тузле, а није дозвољено постављање споме-плоче жртвама злочина на Брчанској малти.  



0 КОМЕНТАРА

  1. Готово сам сигуран да није дошло до промјене назива улица као што пише у тексту.
    Улице које се састају на раскрсници биле су Скојевска,Махмута Бушатлије -Буше,Булевар ЈНА и Маршала Тита. Само је Булевар ЈНА сада Булевар Армије БиХ.
    А што се тиче кажњавања одговорних никада се неће десити зато што је војска ЈНА свјесно подметнула људе пред стрељачки вод,србима је одговарало да изгори тако велики број људи јер су срби масовно напустили Тузлу и тузлански крај.
    Када би неко стварно судио за овај злочин гарантујем да би више официра ЈНА било осуђено него команданата територијалне одбране Тузле.
    Зашто нису стријељали одмах на лицу мјеста људе из ТО који су били као нека врста гаранције да ће војска мирно бити пропуштена.
    Жао ми само породица које су изгубиле синове у тој великој игри људским животима.
    Такође ко сада може приговорити нешто Тузли која је мирно пропустила колону са војног аеродрома Дубраве преко исте те раскрснице два дана после.
    Понављам,прва колона је жртвована.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *