Берлин избjеглицама нуди 1.200 евра да оду

Премда њемачки десничарски политичари и многи међународни медији и даље истичу да Ангела Меркел води либералну мигрантску политику, ова изборна година у Њемачкој доказаће много јасније да канцеларка више није "избјегличка мајка Тереза”.

Не само да је Меркелова својим министрима и државним службеницима наложила да буду што ефикаснији у депортовању свих оних који нису добили азил у Њемачкој већ је протекле сриједе почео програм давања најмање 1.200 евра сваком тражиоцу азила којем још није обрађен захтјев, а жели да га повуче и добровољно се врати у своју домовину.

Њемачка Савезна служба за миграције и избјеглице (БАМФ), у сарадњи са Међународном организацијом за миграције, покренула је овај програм финансијског награђивања тражилаца азила, при чему је за ове исплате издвојено око 40 милиона евра.

„У 2016. се око 55.000 људи добровољно вратило у своје домовине, што је пораст у односу на годину прије (када се вратило око 35.000). Сада имамо добре услове са нашим додатним буџетом (за још једно повећање добровољних повратака)”, истиче у разговорима за њемачке медије Јута Корт, шефица БАМФ-а.

У протекле две године у Њемачку је без папира дошло 1,17 милиона људи, а БАМФ се бори са својим поприлично спорим одлучивањем о поднијетим захтјевима за азил, па тако још није обрађено око 430.000 захтјева. Како би бар дио тражилаца азила мотивисали да оду и прије него што (не) добију азил, Њемачка је осмислила финансијску шему по којој ће свака новопридошлица старија од 12 година добити 1.200 евра уколико повуче свој захтјев и добровољно оде из Њемачке. Онима којима је захтјев већ одбијен нуди се 800 евра уколико се на ту одлуку не жале суду и оду добровољно. За добровољни одлазак, породицама од пет и више чланова на основну суму нуди се и додатних 500 евра за сваког члана породице, укључујући и дјецу млађу од 12 година. Новац се нуди чак и онима који већ годинама живе у Њемачкој са својеврсном привременом дозволом за боравак, иако немају услове за азил.

Међутим, овај програм има и извјесна ограничења, па тако ову финансијску „мотивацију” не могу да добију они који имају сопствена средства, потом Сиријци, јер им је земља у рату, али и држављани појединих земаља, попут земаља западног Балкана.

Иако се чини да су ове финансијске исплате очајанички покушај њемачке владе да смањи број избјеглица, заправо је новац који ће људима дати кроз овај програм знатно мањи од трошкова које сноси када их на силу депортује. С друге стране, питање је колико ће заиста овај новац мотивисати мигранте, који су дошли са Блиског истока и из сјеверне Африке, будући да управо анализа БАМФ-а указује да је свака ова избјеглица на путу до Њемачке била 35 дана, потрошивши око 7.100 евра.

На „мети” овог програма су углавном држављани афричких земаља, али и многих блискоисточних, међу којима је највише Авганистанаца. Да остану у Њемачкој неће им помоћи ни ако су у Њемачкој бити жртве неког расистичког напада, будући да је влада одбила предлог лијево оријентисане опозиције да избјеглице нападнуте од њемачких десничарских екстремиста уживају заштиту државе и добију бар привремену дозволу боравка. Њемачка покрајина Бранденбург је, међутим, одлучила да нападнуте мигранте, који нису добили азил, не депортује бар док не прође истрага и судски процес против њихових нападача, чиме жели да покаже нападачима да њихови напади имају супротни ефекат од жељеног.