Београдска шупља прича

Милорад Додик успио је привољети Томислава Николића, предсједника Србије, да га прими у свом кабинету: на тај начин у јавности је колико толико амортизовао тешке посљедице свог примитивног обрачуна са Николићем током посљедње предсједничке кампање у Србији, у којој је активно радио за Бориса Тадића. Пише: Слободан Васковић Додик је искористио потенцијал функције предсједника РС, […]

петак, август 10, 2012 / 07:20

Милорад Додик успио је привољети Томислава Николића, предсједника Србије, да га прими у свом кабинету: на тај начин у јавности је колико толико амортизовао тешке посљедице свог примитивног обрачуна са Николићем током посљедње предсједничке кампање у Србији, у којој је активно радио за Бориса Тадића.

Пише: Слободан Васковић

Додик је искористио потенцијал функције предсједника РС, коју обнаша, своје београдске везе, СПЦ…, како би излобирао састанак код Николића, који је, прије или касније, морао да га прими, да би избјегао оптужбе да је склон персоналне односе претпоставити институционалним. Два мјесеца након инаугурације Николић је Додику дозволио да „пољуби канабе“, цијенећи да тај период није ни прекратак да би се могло закључити да му је олако све опростио, нити предуг, да би се потврдило како опроста нема.

Ипак, тај сусрет нити је био срдачан, још мање пријатељски, а овјештале фразе изречене након њега показују да је на дневном реду било ко зна које у низу српско-српско шупљирање на тему специјалних, паралелних, ових и оних веза и сарадњи, Савјета и несавјета…

Неизлазак Николића са Додиком на прес конференцију показује да предсједник Србије тај састанак минимизира, показује га формалним, али да га још увијек итекако пеку увреде које је претрпио од овдашњег самопомазаника: да није тако, Николић би се, у Додиковом друштву, суочио са новинарима и њиховим питањима на тему: „Политички побачај“, „Идиот“…

Међутим, са новинарима се „суочио“ Додик, којему Николић и није био потребан након састанка. Њему је требао сусрет да би извео још једну представу за јавност, лишену сваког садржаја, али веома вјешто упаковану у фину амбалажу, за коју Додикови спин-доктори сматрају да би је и „болестан јео“, односно да би из Београда, испред Николићевог кабинета, отпочео предизборну кампању.

Злоупотребљавајући гостопримство, свјестан да оно сугерише већини пука да га се „Београд није одрекао“ (бар не јавно), Додик је осуо паљбу по Босни и Херцеговини, свјесно манипулишући и стварајући утисак да иза његове испаљене мантре „БиХ је неодржива“, стоји и сам државни врх Србије.

"БиХ је у перманентној кризи што је доказ њене неспособност да преживи… Она постоји само зато што међународна заједница одржава привид њеног функционисања", рекао је Додик новинарима послије разговора са Николићем.

У саопштењу из Николићевог кабинета сасвим супротни ставови.

“Председник Николић је рекао да ће улагати максималне напоре да се пријатељски однос Србије и РС и даље унапређује. Он је додао да су мир и стабилност у региону апсолутни приоритет Србије. …. Што се тиче Републике Српске, он је истакао неопходност привржености Дејтонском мировном споразуму”, саопштено је из Николићевог кабинета, чиме је јасно истакнуто да Србија не доводи БиХ у питање.

Међутим, штета је учињена, а Додик је и овим поступком показао да Николића, у функцији предсједника Србије, доживљава само као средство за своје личне/страначке циљеве, а никако као особу вриједну бар политичког уважавања. Да је другачије, не би себи допусти гаф да Србију, која се налази у страшној кризи, и њену нову власт, која вапи за страном (политичком, економском и финансијском) подршком, гура у нове политичке сукобе у региону.

Све у свему, ни Србија ни РС, а ни БиХ нису ништа добили овим сусретом. Профитирао је краткорочно Додик, показујући још једном да му је омиљена забава клање вола због киле меса.



0 КОМЕНТАРА

  1. … „не би себи допусти гаф да Србију, која се налази у страшној кризи, и њену нову власт, која вапи за страном (политичком, економском и финансијском) подршком, гура у нове политичке сукобе у региону“.

    Ух, као из пера друга Луковића.

    У сваком случају, терминологија му је, мислим на предсједника, слична Вашој г. Васковићу. И ви сте из „телевизора“, а преко 60 минута често људе „частили“ сличним рјечником.

    Не улазим у анализу сусрета Николић – Додик. Г. Симић је написао све што мислим о томе.
    http://www.frontal.rs.sr/index.php?option=btg_novosti&idnovost=23981#komentar)

  2. Не знам зашто овај уопште треба да заузима простор на Фронталу,нарочито сада кад нема више федералне послодавце…

    „…доживљава само као средство за своје личне/страначке циљеве…“
    То што јасно каже да нам Б/Х не треба,ја не видим да је то само лични или страначки интерес,већ воља великог дела Српске.

  3. Кад се још травар из лакташа знао одредити и реализовати вољу великог дијела Српске? Шупља прича…потпуно контроверзна као и његов мали ум, он на једној страни оптужује лагумџију зато што руши БиХ, а на другој скроз контра прича да БиХ не може преживјети!
    Шта се коме свиђа то и узима, ја уопште ту будалу не узимам за озбиљно, као и уосталом и предсједник Србије Николић!

Оставите одговор на anja banja luka Одустани од одговора