Београд: Изложба посвећена Соњи Савић

Прва виолина, први дневнички записи, прве награде, размишљања и други предмети из приватног и професионалног живота глумице Соње Савић изложени су у оквиру поставке „Само своја: Соња Савић” која је отворена у холу Дома омладине. Детаљи из приватне архиве и других извора сведоче о Соњи као оштром критичару друштва, њеном својственом језику и стваралаштву, необичном […]

уторак, март 12, 2013 / 17:38

Прва виолина, први дневнички записи, прве награде, размишљања и други предмети из приватног и професионалног живота глумице Соње Савић изложени су у оквиру поставке „Само своја: Соња Савић” која је отворена у холу Дома омладине.

Детаљи из приватне архиве и других извора сведоче о Соњи као оштром критичару друштва, њеном својственом језику и стваралаштву, необичном смислу за моду, ренесансној свестраности – говоре о глумици, сценаристи, жени и урбаној икони Соњи Савић. На једној страни предмети и фотографије који причају о Соњиној свакодневици, на другој аутобиографска сведочења и размишљања, на трећој сценарија, признања и филмографија која је обележила њен живот. Мозаиком који се склапа из тих сегмената, жеља је била да се прикаже богато и разноврсно стваралаштво глумице, која је преминула 2008. године.

Публика је после отварања изложбе видела и филм „Соња” у коме је редитељка Драгана Кањевац из свог угла сагледала живот глумице рођене у Чачку. У филму су забележени и Соњини искази из различитих периода, сведочења њених колега и пријатеља, као и разноврстан архивски материјал.

Изложба, коју су организовали ДОБ и Уметничка галерија „Надежда Петровић“ из Чачка, биће отворена до 19. марта. Филм ће публика моћи да погледа сваког дана од 19 сати и 21 часа.



0 КОМЕНТАРА

  1. Ja sam je volio i cijenio kao umjetnicu i kao umnog čovjeka. Nije se mirila da živi u ovako ružnom svijetu i vremenu. Izabrala je da ode u neke druge , možda ljepše i bolje svijetove. Hvala Joj za ono što nam je ostavila iza sebe.

  2. Београдска помама за шминкањем мртваца. Читава једна популација што живи изван времена и простора и себе зове “друга србија” не може да остави на миру ни мртве и као да живе од њихових лешева божемепрости.
    Почели су од паразитирања на оном вампиру у Кући смећа на Дедињу па све до Зорана Ђинђића… А тамо иза Авале и након Младеновца ; простире се Шћиптарија!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *