Београд-Бања Лука: “Проинтер” хара на тендерима

Према истраживању Инсајдера, компанија Проинтер која се бави уградњом софтвера и рачунарском опремом, у претходне три године увећала је своје приходе 34 пута у Србији. Највећи број послова добила је путем јавних набавки од државне управе и јавних предузећа.

недеља, септембар 3, 2017 / 16:16

Колико је Проинтер постао доминантан захваљујући пословима са државом најбоље показује податак да је током 2012. Проинтер побиједио само на једном, а 2016. на чак 150 тендера – од увођења информационих система до набавке штампача и тонера, пише Инсајдер.нет.

Премијерка Србије, Ана Брнабић на питање новинара Инсајдера како објашњава драстичну експанзију Проинтера у посљедњих пет година, и то захваљујући пословима са државом, одговара да нема објашњење, јер се није бавила тиме.

„Немам објашњење. Нисам се бавила тиме. Видјела сам неке од тих података. Сви послови морају да се добијају на тендеру, на тендеру који је отворен и транспарентан. Једна ствар коју ми морамо да обезбједимо да конкуренција буде отворена да би ми добили најбоље производе за најнижа средства. Ево, могу да Вам кажем да ћу погледати о чему се ради и да ћемо Вам се јавити са неком информацијом,“ каже премијерка Брнабић за Инсајдер.

 

Компанија Проинтер је у посљедње три године вишеструко увећала своје приходе, а на званичном сајту компаније као највећи клијенти се наводе државна предузећа попут Телекома, ЕПС-а, Југоимпорта, Управе царина, док је Делез једини велики клијент из приватног сектора.

Пословање компаније Проинтер је већ било под лупом Комисије за заштиту конкуренције у Србији, међутим, она није испитала монополски положај ове фирме на „тржишту јавних набавки“.

Комисија за заштиту конкуренције казнила је Проинтер са 6,7 милиона динара у јулу ове године, због тога што је преузела 100 одсто капитала фирме Алти без њене сагласности. За недозвољено преузимање Алтија Комисија је сазнала из питања које су јој упутили новинари Инсајдера.

Док је Комисија спроводила поступак испитивања да ли је ово припајање довело до монопола, само у првих пет мјесеци ове године Проинтер је с државним органима и јавним предузећима склопио уговоре за скоро 40 нових набавки, вриједности преко три милиона евра.

Још 2015. ова компанија је купила 50 одсто капитала компаније Алти у оквиру које послује малопродајни ланац ВинВин. Ту куповину Комисија за заштиту конкуренције је одобрила по хитном псотупку.

Након преузимања Алтија, Проинтер купио и Еуросалон фабрику

Од представника опозиције већ годинама се могу чути тврдње да је цјелокупно ИТ тржиште Србије стављено под монопол Проинтера, а да иза ове фирме стоје блиски сарадници предсједника Србије Александра Вучића и предсједника ФСС Славише Кокезе.

Власник Проинтера је Слободан Квргић а у његовом власништву су и фирме Проинтер Систем, Проинтер Веб, Халком Проинтер, Искрател Проинтер.

У компанији Енергософт из Новог Сада, која се такође бави информационим системима, Квргић је директор.

Бањалучка испостава копира београдску

Године 2015. основана је компанија Проинтер доо Бањалука, чији је сувласник београдски Проинтер и која се код нас повезује са Игором Додиком, сином предсједника РС и СНСД-а, Милорада Додика, што они демантују.

Према истраживању Транспаренсија и портала Капитал, компанија Проинтер дошла је у жижу јавности након овогодишњег тендера за Фонд здравственог осигурања РС. Планом јавних набавки здравства за 2017. годину било је предвиђено да се за посао испоруке „хардвера, софтвера, електронских картица и читача за ИЗИС“ утроши 17,4 милиона КМ (без ПДВ-а), али је Управни одбор Фонда у јануару донио одлуку у којој је прецизирано да се код набавке мијења износ процијењене вриједности и да се он повећава на 23,2 милиона КМ (без ПДВ-а).

Уговори које је Проинтер за само двије године потписао показују да ова компанија ужива необично велико повјерење јавних предузећа у РС, али и других установа у РС, попут Пореске Управе или Владе РС.

Проинтер је за двије године добијао послове од Требиња до Пала. Ова компанија са Електрокрајином прошле године потписала три уговора за 160.910 КМ.

Један уговор је потписан и са Електродистрибуцијом Пале (17.799 КМ), као и са Електро-Добојем (56.096 КМ). И са Електропреносом је у 2017. потписао уговор о набавци рачунарске опреме и сервера у вриједности од 246.000 КМ, као и за имплементацију информационог система у вриједности од 245.000 КМ.

Укупна вриједност уговора Проинтера са јавним институцијама, установама и предузећима до сада око 15,5 милиона КМ.
Са Хидроелектранама на Требишњици су ове године склопљена 3 уговора укупне вриједности око 200.000 КМ. Електро-Херцеговина је једном сарађивала са Проинтером и то ове године и то за 10.813 КМ. Исто је и са Водама РС које су ове године склопиле посао вриједан 55.545 КМ. Највише послова са Проинтером потписале су „Поште Српске“.

Ове године потписано је шест уговора, укупне вриједности преко 350.000 КМ. Током 2016. Проинтер је са „Поштама“ потписао 12 уговора чија је вриједности око 710.000 КМ.

Проинтер је пословао и са Путевима РС, који су овој фирми у јануару 2017. додијелиле уговор од око 140.000 КМ.

Укупна вриједност уговора које је Проинтер склапао са јавним предузећима је око 2,2 милиона КМ, док је, укупна вриједност уговора Проинтера са јавним институцијама, установама и предузећима до сада око 15,5 милиона КМ.

 



3 КОМЕНТАРА

  1. Остаци УДБА-е и КОС-а поједоше државу. Читам синоћ да је најављивани инвеститор из Швицарске први човјек КОС-ове акције “Лабрадор” у Загребу, а који за Вању Шпиљка (сина Мике Ш.) одрађује послове у Српској.

    “U istoj tvrtki u Banjoj Luci, prema Karanu, osim Traživuka radi i Slavko Malobabić, vodeći član skupina ‘Labrador’ i ‘Opera’ pod kodnim imenom ‘Kondor’ (Ljuban Karan: ‘Bio sam oficir KOS-a’, ‘Samizdat’, Beograd 2006.).

    Karan je djelomično u pravu. Malobabić radio u tvrtki Vanje Špiljka, ali ne u onoj koja se bavi naftom, već proizvodnjom namještaja. Malobabić je radio kao predsjednik Skupštine poduzeća ‘Standard AD’ iz Prnjavora, u vlasništvu Špiljkove švicarske tvrtke ‘Daccomet AG’ iz Züricha.

    Špiljkova švicarska naftna kompanija zove se ‘Mitan Handels AG’ i također je bila vrlo aktivna u Banjoj Luci, kupivši udjel u tamošnjom ‘Krajinapetrolu AD’ koji je, kako piše na njegovim službenim mrežnim stranicama, «nastao kao pravni sljedbenik OOUR-a ‘INA PLIN’ Banja Luka i poslovne jedinice ‘INA TRGOVINA’ Banja Luka» (www.krajinapetrol.com/istorijat.htm).

    Vanja Špiljak svoje je dionice u Krajinapetrolu, nešto manje od 10-ak posto, 2005. godine prodao Ini za milijun eura, premda INA u isto vrijeme vodi sudski spor s Krajinapetrolom za povrat cjelokupne, nezakonito oduzete imovine.”

    http://direktno.hr/direkt/eksploziv-u-kadi-perkoviceva-suradnika-iz-vremena-ubojstva-durekovica-1727/

  2. “Године 2015. основана је компанија Проинтер доо Бањалука, чији је сувласник београдски Проинтер и која се код нас повезује са Игором Додиком, сином предсједника РС и СНСД-а, Милорада Додика, што они демантују”
    ———————————————–
    Ја им вјерујем(деманти)!
    С обзиром на ментални склоп и већ виђено ове породице, те ако ћемо по оној “какав отац такав син, каво дрво такав клин” мрка капа.
    Они можда и знају нешто око отимачина земље, међа,пребијања..,итд. али њих повезивати са префињеним и високим технологијама…више него смијешно.

  3. Kao juce:
    „ Slatko li je maglu prodavat tajno, bolan slatko je „

    Zoran Tadić, vlasnik firme IT professional d.o.o. Banjaluka morao je, prema sopstvenim navodima, da napusti BiH i Republiku Srpsku zbog prijetnji i pritisaka Slobodana Stankovića, vlasnika konzorcijuma “Integral inženjering”, kojem pripada i firma njegove supruge Slavice Stanković “Integra inženjering”. Tadić je protiv Stankovića i drugih lica podnio krivičnu prijavu Tužilaštvu BiH i SIPI, kao i dopunu iste, koju objavljujemo i koja je užasavajuće svjedočanstvo o načinu funkcionisanja vlasti, njenoj sprezi sa tajkunima i kriminalcima i, naravno, bjesomučnoj pljački građana ovog entiteta.

    Inace svojevremeno je i bivsi predsjednik R.Srbije B.Tadic dolazio u Bakince da pregovara o dugu prema jednoj IT firmi iz Srbije.
    Lanaco and Co. su samo pokazali koliko para tu lezi….

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *