Бемини ципелићи на путу за Требиње стали у Љубињу

И би четвртак. И бијаху цревље. И бијаху "Бемине". И бијаше газда Умићевић Маринко, и бијаше више цокула само не бијаше Деветара Цокулића.

Пише Небојша Вукановић

Чувена Фабрика обуће БЕМА напокон је послије дужег ишчекивања стигла до Херцеговине, али умјесто у Требињу пут је почела и завршила у Љубињу.

Коалиција "Ципелићи" на челу са деветаром Цокулићем засјела је у фотеље са обећањем да ће већ 8. октобра 2012. бити потписан Уговор са Бемом која ће запослити 300 радника у Требињу. Уочи избора у требињском Дому културе 30.06. 2012. године Млађо и ПДП довели су газда Маринка и окупили сву екипу, од Шљапка Локвића, Милека Чизмића и Скитуљка до Пируете, Лопуже и Ван дер Кломпе, а камен темељац за градњу нове фабрике већ је био искресан уз једини услов да се Деветар Цокулић дочепа фотеље градоначелника.

Цокулићи су се на крају показали много неозбиљнијим, неодговорнијим и духовитијим од свих јунака култног цртаног филма. Деветар је у више наврата "за следећи четвртак" стидљиво у недоглед одлагао судбоносни састанак са својим партнером и инвеститором који је "Бемине" погоне требао смјестити у напуштене сеоске школе!?

Скоро ће проћи двије године, а газда Маринко није искористио пуно прилика да сједне у луксузни и удобни мерцедесов џип са шефом Млађом и бар поразговара са својим партијским другом и стратешким партнером. Умјесто тога он је превалио дуг пут до Љубиња како би поклонио једне ципеле великог броја, не нашавши за сходно да продужи још 60-ак километара и јави се несуђеном партнеру у Требињу. Паметноме доста, јер је овим потезом стигла и званична потврда да од нових радних мјеста, требињских цревљи и цокула нема ништа.

Обећање је одувијек било лудом радовање, и ово није ни први ни последњи јефтини предизборни трик којим су домаћи политичари многе жедне суграђане превели преко воде. Сви би ми били срећни и задовљни када би се бар зауставило пропадање, и када се сулудим и ненормалним подизањем такси и пореза не би растјерала постојећа предузећа и привредници, и питали се ко ће послије ИФТ-а и ХЕ Дабра следећи из Требиња прећи у Билећу, Берковиће и Невесиње.

Безбришно се разбацујући нашим новцима, и бацајући у бунар милионе марака од кредита и продатих градских некретнина, Деветар Цокулић ће и даље лежерно наставити да рециклира старе излизане траке и причом о одбрани Херцеговине, струји, ресурсима покуша да замаскира нерад, анархију и долазак нових таласа цокулића у градску кућу. Требињска "опозиција" по старом обичају сном мртвијем спава, а безбрижни Деветар и цокулићи имају само један задатак, а то је да до октобра Бему замијене другом траком, и нађу новог лажног инвеститора са којим ће обилазити напуштене сеоске школе од Граба до Пољица и паковати маглу у љепшу амбалажу од кутије за ципеле.