Белгија: Годишњица без владе

Белгија, свјетски рекордер у немогућности да формира владу, данас обиљежава годину дана јалових преговора о коалицији која би требало да води државу састављену од Фламанаца и Валонаца.

На општим изборима одржаним 13. јуна 2010. у Фландрији је побиједила сепаратистичка Нова фламанска алијанса предвођена Бартом де Вевером, а у Валонији Социјалистичка партија, чијем је лидеру Елију ди Рупу краљ Алберт II прије нешто мање од мјесец дана дао мандат за формирање владе.

То је, међутим, тек посљедњи у читавом низу покушаја белгијског суверена да у посљедњих годину дана пронађе човјека, или људе, који би били у стању да окупе све политичке странке за једним столом и покушају да постигну компромис о формирању нове федералне владе.

Први "медијатор" био је Барт де Вевер, затим Ди Рупо, послије чије оставке је краљ именовао Денија Питерса и Андреа Флауа, па поново Де Вевер кога је овај пут насљедио Јохан Ванде Ланоте заједно са Дидијеом Рејндерсом и, на крају, Вутер Беке.

Ниједан од њих није успио да оствари било какав значајнији корак ка формирању коалиције, а посљедњи озбиљнији међустраначки преговори у оквиру којих су представници свих странака сједјели за истим столом одржани су још средином септембра.

Тако је ова земља 29. марта постала апсолутни свјетски рекордер без владе, пошто је потукла Ирак који је без владе био 289 дана.

Предсједавање ЕУ без владе

Белгијанцима, међутим, овај пут ни 365 дана неће бити довољно, пошто се свјетло на крају тунела још не назире, иако је Ди Рупо за идући петак коначно успио да закаже састанак са представницима свих странака.

Оваква опуштеност, када је формирање нове владе у питању, може се објаснити не само дијаметрално супротним ставовима фламанских и валонских странака, него и чињеницом да се у овој земљи недостатак владе практично и не осјећа.

Белгија је, примјера ради, без владе обавила шестомјесечно предсједавање Европској унији које су, чак, европски партнери оцијенили као примјерно и једно од најбољих од оснивања европског блока.

Поред тога, вршилац дужности премијера Ив Летерм, успеио је не само да испослује усвајање буџета за 2011. годину, него и да без већих проблема добије дозволу за ангажовање белгијских ваздушних снага у нападима на Либију.

Белгијанци, иначе склони црном хумору, кажу да, од како нема владе, чак жељезница боље функционише и возови су тачнији.