Баварска тражи независност од Берлина

Баварска независност – каже се „подстицај далекосежног осамостаљења” које би, сукцесивно, водило отцјепљењу од Њемачке – од јуче је политичка тема број један у Минхену и у Берлину. Ватру сецесионизма, како дневник „Велт” титулише баварску иницијативу за (још) широм аутономијом, распирио је Вилфрид Шарнагл, незванично – чувар печата баварске посебности. У коментару за њемачки недељник […]

недеља, август 12, 2012 / 20:55

Баварска независност – каже се „подстицај далекосежног осамостаљења” које би, сукцесивно, водило отцјепљењу од Њемачке – од јуче је политичка тема број један у Минхену и у Берлину.

Ватру сецесионизма, како дневник „Велт” титулише баварску иницијативу за (још) широм аутономијом, распирио је Вилфрид Шарнагл, незванично – чувар печата баварске посебности. У коментару за њемачки недељник „Фокус” позвао је, каже сународнике, дакле Баварце, на отцјепљење од Савезне Републике Немачке.

Шарнагл, национално политички саветник Хришћанско-социјалне уније, сестринске странке владајућих демохришћана Ангеле Меркел, и дугогодишњи „ментор” легендарног баварског премијера Франца Јозефа Штрауса појаснио је, екс катедра, како би његов наум требало да буде реализован.

„Време је великом народном референдуму (о отцјепљењу)”, закључио је и додао: „Баварци морају очувати своје суверено и демократско право на самоодлучивање. Дужни су према себи, према историји и према потомцима, да поврате право на национално опредјељење – изгубљено у стапању с вештачким, наметнутим структурама савезне државе.”

Идеја о отцепљењу има дуге сенке. Баварски историчари се радо позивају на хиљадугодишњу традицију, а радикали међу тамошњим националистима сањаре о „реконституцији” Велике Баварске. У десетом и једанаестом веку Баварска је обухватала делове данашње Аустрије на истоку и југоистоку, са изузетком војводства Бабенбергера, тада званог Марка Оријенталис или Остарихи. Уз Тирол, Салцбург, Штајерску и Корушку, Баварци су управљали Крајином (данашња Словенија) и Истром. Северно су се у извесним периодима тринаестог века простирали до Бранденбурга, а на западу су, уз Рајну, допирали до тадашњих „регија” Холандије и Фризије…

Реконструкција Велике Баварске, наравно, није предмет данашњих политичких, односно сепаратистичких тежњи. Баварци би, по Шарнаглу, и не само по њему, били задовољни „малом али независном” државном творевином. Данашња Баварска, по површини највећа покрајина, а по броју становника друга по величини покрајина Немачке располаже територијом од седамдесетак хиљада квадратних километара и броји 12,5 милиона становника – по Шарнаглу сасвим довољно за опстанак у уједињеној Европи, или мимо ње. „Ако једна Грчка опстаје у својој самосталности, ако са 22 посланика у Европском парламенту заговара сопствене интересе – зашто то не би могла и Баварска”, пита Шарнагл.

Према статистичким подацима из 2010. године, наиме, 23 одсто Бавараца отворено заговара отцепљење, док су даљих 16 одсто становника за „значајно проширење” постојеће аутономије.



0 КОМЕНТАРА

  1. Oh, oh, sta to cujem… Jos neko bi da se otcjepljuje. Pa s obzirom da je Njemacka potkuvavala raspad Juge, sasvim je od Boga da i njoj zaigra mecka ispred vrata. Ne mislim na rat, ali svakako ako Bavarci zele da se otcijepe, i ja im to od srca zelim i to naravno mirnim putem. Neka se otcijepe, sretno im bilo.

  2. Шупља прича, каква аутномија и бакрачи, најразвијенији дио Њемачке је Норд-Вестфален тј. Рурска област, остало су само дијелови који без цјелине не представљају ништа посебно!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *