Басташић: Хрватска сакрива злочине парама ЕУ

Одлука да некадашњи италијански радни логор Кампор на острву Рабу буде мјесто за градњу главног хрватског центра за очување сјећања на жртве у којем ће се чувати документација о концентрационим логорима на подручју Јадрана граничи са елементарном пристојношћу – као да усташки логори не постоје, изјавио је предсједник Удружења "Јадовно 1941." Душан Басташић.

"Неспорна је потреба да се обиљежи мјесто некадашњег италијанског радног логора Кампор на острву Рабу, мада је тамошње спомен-гробље уређено још 1953. године. Међутим, близу Кампора, али далеко од очију јавности и предалеко од хрватске савјести, налази се мјесто усташког логора Слана на острву Пагу", рекао је Басташић за Срну.

У исто вријеме, указује Басташић, на Пагу не постоји баш ништа што би указивало да су се ту налазила три усташка логора.

"Није било чак мјеста ни за малу Спомен-плочу, уништену 1991. па поново 2010. године, само дан након што су је потомци жртава обновили. Туристичке заједнице позивају на купање и сунчање у ували Слана, гдје налази необиљежено мјесто са 793 спаљена леша, од чега 93 дјеце", подсјећа Басташић.

Он каже да је пет километара од мјеста тог логора и Метајна у којој су усташе љета 1941. успоставиле први логор за жене и дјецу у Другом свјетском рату.

"Монструозна је лаж да Кампор биљежи највећу стопу смртности од свих логора у Европи и да је то био `најзлогласнији фашистички логор`", истиче Басташић.

Он наглашава да је од 12 000 заточеника усташких логора на Пагу, више од 8 000 ликвидирано на самом острву и у мору подвелебитског канала, углавном камом, маљем и каменом око врата.

Почетком октобра на јадранском острву Рабу одржан је тродневни скуп под називом "Кампор – поље сјећања".

Град Раб је носилац јединог пројекта из Хрватске који је одобрен у оквиру програма "Европа за грађане", тзв. мјере 4 – "Европско сјећање", а односи се на припремне активности и концепт изградње меморијалног центра Кампор и његове функције у будућности.

Одлуком Европске комисије, одобрена су средства за реализацију тог пројекта, чији је циљ "приближавање Европе грађанима путем промовисања европских вриједности и достигнућа, те очување сјећања на жртве".

Кампор је мјесто на коме је од јуна 1942. до септембра 1943. постојао италијански радни логор.

Аутори пројекта наводе да се циљ пројекта "уклапа у захтјеве ЕУ", односно ширење културе сјећања и толеранције, те да "не постоји музеј или слично мјесто на којем би знатижељници могли научити шта се у Кампору дешавало".

Иницијатори пројекта наводе да ће Кампор бити мјесто гдје ће се "васпитавати и препознавати човјек и да ће то бити важан корак за талијанско суочавање с властитом прошлошћу".

"Одгајање дјеце на основу селективног историјског памћења, не само да је педагошки апсурд, него и погубан однос према њиховој будућности, јер са истином ће се кад тад морати суочити", сматра Басташић.

Он закључује да је право мјесто за суочавање Италијана са њиховом прошлошћу, прије свега, на Пагу, Јадовну и Госпићу, гдје су затварањем логора крајем августа 1941. отели од усташких џелата и спасили сигурне смрти више од 2 000 заточеника, углавном жена и дјеце.

"То је и за хрватски народ право мјесто за суочавање са њиховом срамном прошлошћу из 1941. године. Настојањем да се на све начине, па и на овај најновији, заогрнут европским плаштом, злочин сакрије, а његове жртве опет убију, осуђен је на пропаст јер потомци жртава памте, будно прате сваки корак потомака усташких џелата и наравно реагују", истиче Басташић.

Он наводи да се овој "срамној работи" придружио и СУБНОР Хрватске тј. данашња САБА, ваљда због тога што је у свој статут унијела и обавезу да штити и "антифашистичке тековине" тзв. домовинског рата.

"Шта рећи за Европску комисију, која је одабрала Кампор за мјесто централног меморијалног комплекса, него да је изманипулисана. У супротном, какве нам то поруке шаље антифашистичка Европа?", пита Басташић.

Према његовим ријечима, о томе зашто за мјесто централног меморијалног центра у Хрватској није одабрано мјесто логора Јастребарско не треба трошити ријечи, јер је намјера "активиста" потпуно јасна.

"Процес денацификације у Њемачкој давно је завршен, док процес деусташизације Хрватске није ни на помолу", констатује Басташић.