Басташић: Хрватска наставља са омаловажавањем жртава

Предсједник Удружења "Јадовно 1941." из Бањалуке Душан Басташић огорчен је тврдњама у дијелу хрватске јавности да на дну Шаранове јаме на Велебиту "нема ништа и да је дно покривено само смећем" и захтијева да се формира комисија која би се спустила у ту јаму и утврдила не само да ли се на дну налазе људске […]

петак, октобар 12, 2012 / 09:39

Предсједник Удружења "Јадовно 1941." из Бањалуке Душан Басташић огорчен је тврдњама у дијелу хрватске јавности да на дну Шаранове јаме на Велебиту "нема ништа и да је дно покривено само смећем" и захтијева да се формира комисија која би се спустила у ту јаму и утврдила не само да ли се на дну налазе људске кости, већ и да ли има трагова о њиховом уклањању или уништавању.

"У најмању руку не би било коректно да се таква комисија формира без учешћа експерата из Србије и БиХ, без консултовања са Српским народним вијећем из Хрватске и Удружењем потомака жртава `Јадовно 1941.` из Бањалуке“, рекао је Басташић за Срну.

Он је подсјетио да су у комплексу логора Госпић – Јадовно – Паг убијани не само грађани са данашњег подручја Хрватске, већ и они са подручја Србије и БиХ.

Басташић је рекао да се тврдњама изнесеним углавном на "бранитељским" порталима да на дну Шаранове јаме "нема ништа", односно да је "дно покривено само смећем", прикључио недавно и хрватски католички бискуп Миле Боговић.

"Подсјећамо да су се спелеолози из Србије 1990. године спуштали у јаму и фотодокументовали кости на дну јаме", истакао је Басташић.

Он је навео да се у извјештају хрватских спелеолога из 60-тих година тврди да је на дну Шаранове јаме нађен седимент људских костију висине 1,35 метара, али да се у налазу комисије коју је хрватска влада формирала 90-тих година каже да на дну јаме "нема ништа".

"Јавно изражавамо сумњу у професионализам и хуманизам чланова хрватске комисије. Кости са дна Шаранове јаме нису могле једноставно нестати, дакле, неко их је са дна уклонио или их је тамо уништио. Јавности је мало познато да је нешто слично урађено у Пријебојској јами недалеко од Личког Петровог Села, као и на још неким локалитетима у Лици“, рекао је Басташић.

У вријеме Владе Јадранке Косор, подсјетио је Басташић, на основу информација да су 1945. у Пријебојској јами „убијани припадници хрватске војске“, почело је се са ексхумацијама.

"Након што је на основу предмета нађених уз кости жртава утврђено да се ради о православним Србима, ексхумација је прекинута, црне вреће са костима су неко вријеме остављене уз јаму, а онда негдје однесене. Овоме у прилог свједочи фотодокументација коју посједујемо. Постављамо питање да ли након ове интервенције `чисто` дно Пријебојске јаме значи да се тамо злочин није догодио?“, упитао је Басташић.

Он је истакао да је шокиран изјавом хрватског министра за борачка питања Предрага Матића Фреда да су за њега Јадовно и Јазовка "истозначни појмови".

„Иако смо у посљедњих неколико мјесеци са горчином и невјерицом пратили кампању да у јами Јадовно нема ништа до `смећа` на њеном дну, шокирала нас је ова изјава. Јадовно и Јазовка не могу бити `истозначни појмови` пошто је Јазовка само једна јама у којој су убијани људи, а логор Јадовно је уз крашке јаме безданке био само дио комплекса концентрационих логора који су хрватске усташе успоставиле непосредно након проглашења Независне Државе Хрватске /НДХ/“, рекао је Басташић за Срну.

Он је нагласио да су у крашким јамама Велебита и велебитског подгорја убијани недужни цивили, већином Срби, који су ликвидирани само зато што су припадали српском народу и исповиједали православну вјеру.

"У јами Јазовка леже и тијела оних који су на Јадовну, острву Пагу, у Јасеновцу, Сиску, Пребиловцима, Садиловцу и многим другим мјестима били наредбодавци злочина, али и непосредни егзекутори", истакао је Басташић.

Он је навео да је законом одређено да надлежност за лоцирање јама у којима су злочинци НДХ убијали своје жртве, ексхумацију тијела, њихову сахрану, као и обиљежавање тих мјеста, врши хрватско Министарство за борачка питања, што је увреда за жртве и њихове потомке.

"У протеклом обрамбено-отаџбинском рату на подручју данашње Хрватске порушено је више од 3.000 споменика антифашистичкој борби и цивилним жртвама рата. Зар можемо имати повјерења у Министарство `бранитеља` од којих су неки сигурно учествовали у рушењу ових споменика и покушају брисања трагова злочинаца, њихових сународника из Другог свјетског рата“, упитао је Басташић.

Он је оцијенио да је ријеч о врхунском лицемјерју и увреди, овај пут са врха хрватске државе.

"Овај корак представља кулминацију релативизације злочина и омаловажавања жртава и њихових потомака. Свједоци смо невиђене кампање у хрватској јавности да се оспори усташки злочин почињен у велебитским крашким безданима и комплексу логора Госпић –Јадовно-Паг“, истакао је Басташић.



0 КОМЕНТАРА

  1. Подршка г. Басташићу.

    Иначе, ово је добар примјер како морамо да се бавимо страдањима и из посљедњег рата. Послије све буде много теже. Немојте да опет за 50 година радимо оно што треба да радимо данас. Потомци жртава су онда имали разлог, ми данас немамо.

  2. moga djeda su ubile ustase 1941. godine u pokolju u Drakulicu.

    porodicna kuca je bombardovana godinu dana nakon toga.

    baka je ostala sa sedmoro djece.

    prica je davno zavrsena.

    inace, ko god mrzi nekoga zbog nekog razloga (vjere, nacionalnosti, boje koze, seksualnog opredjeljenja itd.), ima neki skriveni razlog sto se najcesce ogleda u nekom interesu – bilo da zeli da odme njegovu imovinu, ili ga fizicki zeli unistiti zbog zaposjedanja njegovih teritorija, prirodnih bogatstava, itd.

    evropa je puna takvih primjera. ubijali su se medjusobno nijemci i francuzi, francuzi i englezi, englezi i skoti, norvezani i englezi, finci i svedi, rusi i finci, poljaci i nijemci, itd itd. to nije specifikum naseg podneblja, to je karakteristika covjecanstva.

  3. inspektor, 12.10.2012. 12:43:22

    Прича није давно завршена него је давно стављена под тепих, а онда опет изашла у погодном тренутку. Надам се да више нећемо понављати исту грешку. Убијали су се и други, али то нису стављали под тепих. Једини начин да имамо будућност и да нам се сваких 50 година не понавља иста прича јесте да о томе говоримо. Мислим да нико више не живи у илузији да ће сви одговарати.
    Ове људе, и ваше и моје сроднике, и оне са друге стране… поново убијамо тако што избјегавамо да о њима говоримо.

    Мржња, већ сам Вам написала шта мислим о томе.

    kvazimodo, 12.10.2012. 12:31:04

    Мислим да нећете оздравити читајући их. Можда боље да престанете неко вријеме?!

  4. Anja, savjetujem ti da vise putujes, upoznajes druge narode, nove ljude i kulture, nove predjele.

    veliki problem je cinjenica da 20 godina sa ovih prostora niko nije mogao mrdnuti te je vecini Gradiska sjeverni pol a Mrkonjic Grad juzni, i onda misle da je svjetska relacija potez od Kostajnice i Novog Grada pa tamo do Zvornika, Bijeljine, Visegrada i Trebinja.

    ono o cemu se treba govoriti jeste kako sto bolje ispuniti vrijeme na ovom svijetu, jer na onom drugom cemo imati vjecnost da raspredamo o tome sta smo mogli uciniti dok smo bili zivi.

  5. inspektor, 12.10.2012. 12:59:37

    Хвала на савјету. Имам доста пријатеља, конкретно у Франуској. Наши људи имају потпуно погрешну представу и рекла бих осјећај ниже вриједности у односу на друге. Њима ове теме нису стране. Баве се овим. Медији, политичке елите, обични грађани. Неки дан смо расправљали на тему језика и заборавих да споменем „одбрану језика“ коју можете да видите на улици француских, италијанских… градова. Знате како се реагује на постављено питање на енглеском језику. Ако сте путовали онда знате да у земљама западне Европе постоје споменици непријатељским војницима који се чувају, рестаурирају… Ако сте пажљиво читали писања др Басташића, видите како је то код нас. Такође, енглеско-француске, француско-њемачке… односе не можемо да упоређујемо са односима народа на нашим просторима. Морамо да схватимо простор на којем живимо. Понашање које Ви предлажете смо имали у прошлости и није дало никакве резултате. Напротив. Било је контрапродуктивно. Бавећи се овим ми не угрожавамо будућност, напротив, поплочавамо пут ка њој.

    С обзиром да смо се удаљили од теме, извињавам се др Басташићу. Свака част на раду. Удружења из овог рата би требала да се угледају на њега.

  6. inspektor, 12.10.2012. 12:59:37
    „ono o cemu se treba govoriti jeste kako sto bolje ispuniti vrijeme na ovom svijetu, jer na onom drugom cemo imati vjecnost da raspredamo o tome sta smo mogli uciniti dok smo bili zivi.“

    Треба заслужити вјечност на оном другом свијету.А та заслуга се стиче понашањем на овом.Културу памћења треба развијати у српском народу.Заборављајући жртве, слажем се са Ањом. убијамо их поново.
    Зато свака подршка г.Басташићу!

  7. Овај пут морам стати у Ањину одбрану. Тачно је да прошлост не смије бити кочница будућности, али је јако битна. Поштовање жртава, наших и туђих, прије свега. Да др Басташић није знао судбину својих предака, можда би на сличан начин страдао 1991. године. Сјећам се текста о одлуци да се напусти Загреб, када су се други Срби томе смијали.

    Да су неки схватили оно што је Андрић писао на основу аутентичних докумената, никоме не би падало на ум да кроји БиХ овакву каква јесте.

    Oно што „инспектор“ заступа такође има оправдање: НЕ СМИЈЕМО БИТИ РОБОВИ ПРОШЛОСТИ.

  8. Инспекторе ајде се мало поклопи ушима. Нема то што ти причаш било какве везе са памећу. РЕЗУЛТАТ ЈЕ ОЧИГЛЕДАН ЈЕР СУ СРАМОТЕ ПОПУТ ТЕБЕ СТАЛНО ПРИЧАЛЕ ТУ ПРИЧУ, ПА НАМ СЕ ГЕНОЦИД И ПРОПАСТ ПОНАВЉА СВАКИХ ПЕДЕСЕТАК ГОДИНА!!!

    Срам да те буде. Ја своју дјецу не учим да иду под нож један по један мирни, цивилизовани и загледани у будућност.

Оставите одговор на inspektor Одустани од одговора