БАРИ ЛИНДОН (BARRY LYNDON)

Комичним падом у двобоју, пружа погрешан утисак да ће бити смијешан. У првом дијелу он заиста има надреалну атмосферу. Пуну хумора црне, и нешто веселијих боја. Затим се испоставља, да је то продукцијски амбициозан покушај, да се дочара прошлост из нешто другачијег угла. Мало поспрдног и циничног. Све до сусрета са Шевалијеом де Балибаријем, иначе […]

уторак, март 1, 2011 / 05:33

Комичним падом у двобоју, пружа погрешан утисак да ће бити смијешан. У првом дијелу он заиста има надреалну атмосферу. Пуну хумора црне, и нешто веселијих боја. Затим се испоставља, да је то продукцијски амбициозан покушај, да се дочара прошлост из нешто другачијег угла. Мало поспрдног и циничног.

Све до сусрета са Шевалијеом де Балибаријем, иначе Линдоновим ирским земљаком, кад филм постаје озбиљан. И овдје ћемо прекинути, јер бих рецензију скоро у потпуности посветио опису.

Зато што је овај филм понајбоље успоредити са Буденброковима. Једино истински добро, је што се усљед његовог нединамичног трајања и разглављене приче, осјећа приповједачка празнина. Простор за маштање и кратка снатрења, за вријеме којих не губите претјерано од радње. Особина својствена у правој мјери, само књижевној умјетности.

Колико год порука са краја (да класне разлике међу људима више немају смисла јер су сад сви исти) звучала општечовјечански, ипак се осјећа велики понос и глорификација Енглеске и њених становника. У вријеме Џорџа 3. када се радња и дешава.

Аутсајдер се вратио на почетак.

 

(Редитељ: Стенли Кјубрик; Улоге: Рајан О’ Нил, Мариса Беренсон, Патрик Меги)



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *