Бањолучки Мој брат, шести дан у Брчком

Извођењем представе „Мој брат“ Народног позоришта Републике Српске, драмског првенца Небојше Брадића који је режирао Милан Караџић, у Брчком су настављени 27. Сусрети позоришта БиХ. „Поставком овог текста НП РС је обиљежило 80-годишњицу свог постојања и стотину година од рођења Меше Селимовића, захваљујући предусретљивости Небојше Брадића и драми коју је посветио Мешиној трајној запитаности над […]

четвртак, новембар 25, 2010 / 19:52

Извођењем представе „Мој брат“ Народног позоришта Републике Српске, драмског првенца Небојше Брадића који је режирао Милан Караџић, у Брчком су настављени 27. Сусрети позоришта БиХ.

„Поставком овог текста НП РС је обиљежило 80-годишњицу свог постојања и стотину година од рођења Меше Селимовића, захваљујући предусретљивости Небојше Брадића и драми коју је посветио Мешиној трајној запитаности над трагичним симболом љубави и смрти“, рекао је директор НП РС др Раде Симовић.

С полазиштем на велика дјела Меше Селимовића (по чијим је драматизацијама познат), што у драмској литератури није новина, Небојша Брадић је на циљ стигао својим путем, оцијењено је у разговору за округлим столом о представи.

А до краја тог пута успјешно су и гледаоце у Дому културе довели глумци НП РС тумачећи јунаке које није било тешко препознати као Мешине, али смјештене у тоталитарно комунистичко вријеме послије Другог свјетског рата (Мухарем, помоћник Министра и Кнез), и оне које је Брадић смислио као носиоце идеје водиље цијеле приче да је „недостатак љубави осјећање које убија“ (Марија, Енглез-дипломата).

„Само из тих побуда, дакле, искрене љубави, енглески дипломата кога ја играм, покушава из глиба у коме се нашао извући Мухарема, интелектуалца који би могао да пронађе своје мјесто у Лондону, али ће се испоставити да је то немогуће јер би било „издаја идеала револуције“, рекао је Жељко Стјепановић.

Николина Јелисавац (Марија) је и у Брчком исказала високе домете свог умјетничког сазријевања, али није скривала сложеност задатка пред којим се нашла.

„Није било упоришта у Мешиним дјелима или документима из тог времена по којима се могло продријети у суштину лика и карактера те фолксдојчерке и сликарке-умјетника, којој је највећи проблем како се спасити од себе. Зато смо ту „биографију“ градили кроз процес на представи. Имала сам на неки начин „круту“ обавезу по којој сам ходала и вјерујем успјешно стигла до онога око чега смо градили причу – побједе љубави“, изјавила је Николина Јелисавац.

За редитеља из Бање Луке Ненада Бојића који је гост Сусрета и учесник разговора о представама, „Брадић је бољи редитељ него писац“.

„Ово је драма о трагедији личности у чијој су се рализацији пред актерима појавиле двије велике препреке: документарни проседе и трагичне судбине појединца, а оне ријетко могу досегнути катарзу. Глумци су те препреке ипак успјели превазићи и оставарити контакт с публиком што је и најважније. Честитам им“, рекао је Бојић.

Да је то тачно показао је дуготрајан аплауз и задовољство и ове вечери до посљедње столице испуњеног Дома културе у Брчком.

Званични програм Сусрета је завршен синоћ наступом ансамбла Народног позоришта из Сарајева у представи „Сарајевска позоришна трагедија“ коју је по тексту Пеђе Којовића режирао Горчин Стојановић, а проглашење и додјела награда за најбоља колективна и појединачна остварења, најављено је за вечерас.

 

Повезано: Е мој друже министарски

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *