Бања Лука: Трибина о Србима у Хрватској прије и након ЕУ

У Бањoj Луци ће данас бити одржана трибина “Положај Срба из Хрватске прије и након приступања ЕУ”, на којој ће говорити предсједник Српског народног вијећа /СНВ/ Милорад Пуповац. Душан Басташић, предсједник Удружења "Јадовно 1941.", које је организатор трибине, рекао је Срни да ће на скупу бити ријечи о томе да ли је оправдана бојазан да […]

уторак, октобар 16, 2012 / 08:45

У Бањoj Луци ће данас бити одржана трибина “Положај Срба из Хрватске прије и након приступања ЕУ”, на којој ће говорити предсједник Српског народног вијећа /СНВ/ Милорад Пуповац.

Душан Басташић, предсједник Удружења "Јадовно 1941.", које је организатор трибине, рекао је Срни да ће на скупу бити ријечи о томе да ли је оправдана бојазан да ће се након приступања ЕУ догодити системско занемаривање потреба и проблема највеће мањинске заједнице у Хрватској, из које је у рату од 1991. до 1995. године протјерано више од пола милиона Срба.

"Учесници трибине покушаће сагледати у којој се мјери поклапају интереси Срба у Хрватској са интересом избјеглих и протјераних Срба и на који начин се може побољшати комуникација ова два дијела некада истог националног корпуса у Хрватској", истакао је Басташић.

Он је нагласио да ће присутни имати прилику да чују више о раду и активностима Српског народног вијећа, посебно на плану културе сјећања на страдале током НДХ, као и о проблемима са којима се представници Срба у Хрватској сусрећу у настојањима да повратак српске популације учине трајно одрживим.

Басташић је рекао да је посјета Пуповца за све активисте Удружења "Јадовно 1941." веома важан гест повјерења и поштовања према тој организацији која се бави меморијализацијом страдања у комплексу усташких логора Јадовно – Госпић – Паг, првог ликвидационог центра Независне Државе Хрватске /НДХ/.

"Српско народно вијеће је у протекле три године подржало све иницијативе Удружења `Јадовно 1941.` и захваљујући томе се о јадовничком страдању све више зна не само у Хрватској, БиХ и Србији, чији су грађани страдали на том стратишту, него и у Москви, Бриселу, Вашингтону и Јерусалиму", наводи Басташић.

Пуповац ће на трибини са домаћинима анализирати пројекте Удружења "Јадовно 1941." који су у току, али ће разговарати и о забрињавајућем тренду негирања и релативизације злочина почињених током НДХ у једном дијелу хрватске јавности.

Медијски покровитељи трибине "Положај Срба из Хрватске прије и након приступања ЕУ" су Новинска агенција Републике Српске – СРНА и РТРС.

Трибина ће бити одржана у великој сали новог РТВ дома РТРС-а у Бањалуци, са почетком у 18.00 часова.



0 КОМЕНТАРА

  1. Имитацијом до грешке срца

    Познато је да они који обликују начин на који посматрамо свијет кроз медије, “дизајнери”, не могу утицати на све људе једнако. Они нам бирају и сервирају, без наше воље, “храну” коју ми “једемо”, та храна некима, додуше мањини, никако не прија.
    Мало пажљивијим посматрањем лако је установити да већина медија “припрема сличну храну” за своје конзументе. Добро, то могу некако да прихватим, ако је “храна” “здрава за организам” али сервирање неистина, убјеђивање да је црно бијело, дупли стандарди, преваре, па чак и нелегалне ратне акције приказивати као хуманитарне акције, увођење демократије бомбама…, то је превише, то се не може сварити.
    Велики дио конзумената се понаша као да је све у реду, а “пјевачи” настављају пјевати исту пјесму као да се ништа важно није десило.
    Нормалан човјек се мора запитати: зашто? То је питање на које покушавам наћи одговор.Највећи парадокс је у томе што многи, у страшној заблуди, заведени, изманипулисани, хрле у наручје својим тлачитељима.
    Главни механизами спровођења новог свјетског поретка су медији, првенствено телевизија. Нису дрога, сида, вируси, па ни економија, главни проблеми човјечанства.Главни проблем су медији у рукама злих људи. Да се разумијемо, медији, сами по себи, нису зли.
    Др. Марко С. Марковић је фантастично препознао да је, још давно, Габријел Тард(1843 – 1904), француски социолог, открио страшну моћ колективне манипулације штампом и њен утицај на масе бавећи се питањем имитације. Тарду је била јасна и способност штампе да њена моћ и утицај на људе стално расте, те на способност да створи “једну огромну гомилу, апстрактну, коју ће назвати: “јавно мњење” и којом ће се извршити “грандиозно уједињење” на националном и свјетском плану. Анализирајући психологију гомила Тард је, по Марковићу, пронашао закон који данас звучи као пророчки: “На несрећу, сви колективи су слични у једном: то је њихова жалосна склоност да се раздраже завишћу и мржњом. За гомиле потреба за мржњом одговара потреби за акцијом. Буђење одушевљења их не води далеко, али дати им предмет мржње, то значи отворити пут њиховој акцији, која је, као што знамо, у суштини деструктивна.”
    Знао је да моћ једног штампаног листа може да запали његову публику, претварајући је у гомилу. Све ово, Тард је спознао бавећи се проучавањем имитације и социјалног миметизма:
    “Дјете имитира родитеље и људе у свом окружењу, што је шири круг људи око њега, већи је број примјера за подражавање.” Шта би тек Тард рекао да је познавао моћ телевизије? “Дизајнери” новог свјетског поретка су овај Тардов закон у потпуности искористили и примјенили, не само у штампаним медијима него и у другим, а првенствено у телевизији, и створили лажне парадигме, лажни систем врједности, све да би се и даље богатили и владали свјетом.
    Из овога није тешко закључити да, када би неко имао под контролом већину кључних телевизија, могао би, врло лако, да наметне свој начин гледања на ствари цијелом свијету, односно да цијели свијет претвори у гомилу која је спремна да најсвирепије растрга онога кога већ ти водећи медији прогласе негативцом. То је, препознајете, сада на дјелу. Ми смо савременици, саучесници тог плана који се реализује.
    Ево како се та контрола, можда, још може објаснити. Неко је добро направио аналогију медија и људских органа па филм упоредио са човјековим оком двадесетог вијека, интернет са мозгом, односно умом, а телевизију са срцем, односно са душом човјека. Ову аналогију могу повезати са једном тезом Ф.М.Достојевског која, можда, још боље објашњава зашто људи не реагују, односно зашто на тај начин реагују.
    Достојевски је сматрао, мислећи на руски народ, да сви њхови неспоразуми и разилажења настају услед грешака и разилажења ума, а не срца и да се у тој дефиницији састоји сва суштина руског разилажења.То је, како он сматра, још увјек доста пријатно: “Грешке и недоумице ума нестају брже и са мање трага него грешке срца. Лијече се не толико расправама и логичним објашњењима, колико неодољивом логиком догађаја живог, стварног живота, који врло често у себи садрже неопходан и правилан закључак и указује на прави пут, ако не одмах у самом тренутку појављивања, а оно у сваком случају врло брзо, понекад чак и не чекајући следећа покољења.”
    Грешка срца, сматра Достојевски, је страшно важна: “То је већ запаљен дух понекад у читавој нацији који носи са собом врло често такав степен заслијепљености, која се не лијечи чак ни пред каквим чињеницама, ма колико оне указивале на прави пут. Напротив, она прерађује те чињенице на свој начин, асимилује их својим запаљеним духом, при чему се дешава чак тако да ће прије умријети читава нација свјесно, тј. чак пошто схвати своју заслијепљеност, али не желећи више да се лијечи”.Чини ми се да је то случај са хрватима и њиховој заслијепљености када су срби у питању.
    Познато је да “запад” сматра “исток” за варваре, заостале примитивце, нижу врсту…
    Сматрају да они имају апсолутно право да га лажу, искориштавају чак и убијају, зарад својих интереса, без неке велике потребе да то било коме правдају и образлажу, па ни својој широј јавности. Такве ставове можемо видјети свакодневно у медијима. Њихова јавност то, једноставно, сматра као нешто потпуно природно и нормално (то је, чини ми се, грешка и ума и срца), све док се то дешава тамо негдје далеко и док то гледају преко телевизијских екрана, као обичне ратне филмове?!
    Невјероватно је да будуће жртве са истока, да не кажем југо-истока, преко својих корумпираних политичара, потпуно аутистично, подржавају, имитирају, такве ставове запада и готово залуђено хрле у сусрет својим џелатима. Та иста изманипулисана већина, на изборима, нажалост, бира своје представнике из њима блиског изманипулисаног већинског круга. Мањина која препознаје шта је на дјелу нема начина да дође на власт. Власт увјек узимају само по имену различите партије из исте заведене гомиле. Додуше, нису само незнање, завист и мржња разлог за подражавање, него и страх од казне. “Дизајнери” су већ показали да им није никакав проблем употребити и бомбе за успоставу “демократије”, ако медији нису успјели остварити њихов наум.
    Бојим се да телевизија управо утиче на грешке срца које се много теже лијече него грешке ума. Зато, каже Достојевски:” Не треба се човјек стидити својих убјеђења, бојећи се да их нико неће саслушати и да неће оставити никакав утисак на ум својих савременика. Никада се не треба покоравати духу времена, снази утицаја који владају, ако оцјените да су неправедни не додворавати им се, не ласкати и претварати се.” Шта ми гледамо и слушамо данас, управо супротно, невјероватно додворавање и улизивање већине политичара и медија. Додворавањем се постиже само краткорочна корист а дугорочна пропаст. Ко је тај који цјени улизицу, полтрона?
    Свети Николај Велимировић каже:”Људи, који не могу видјети свјет у себи, још мање могу видјети себе у свијету. Хоћеш ли слободу, онда прво покушај ослободити се себе самог. Ако је у погледу знања важило као врховно правило: упознај себе самога – то у погледу морала важи као врховно правило: ослободи се себе самог!” Он даље каже: “Сви људи осјећају да се гуше у лажима и сви вичу све је лаж, али нико се невраћа истини. Као кад се пливачи удаље од обале, па се почну давити и хватати један другог. Сви они виде да су у истој опасности, но ипак вичу један другог за помоћ. Јер у забуни и страху заборавили су, на којој страни бјеше обала.У таквим временима, баланс у свијету држе – и Суд одлажу – некаквих десетак Божијих људи, у недостатку којих сурвани су Содом и Гомор у пропаст.”
    Да би човјек почео полако да се ослобађа, за почетак, потребно је бар да, прије укључивања телевизора, тачно одабере шта ће гледати. То нарочито вриједи када су дјеца у питању. У противном, душу ће потпуно затровати и изгубити сваку шансу за њен спас. Ко изгуби душу а добије цијели свјет, џаба му је, све је изгубио. То “дизајнери” добро знају.
    Као што Достојевски рече:”Грешке ума ће се некако исправити али грешке душе врло тешко.”

  2. Срби под додиком, милошевићем, туђманом, свима је у прогону здушно помагао и помаже и ова искомплексирана несрећа милорад пуповац и сљедбеници за шаку новчића у замену за издају свог рода и порода.

    Басташићу, па ако ниси преживео са породицом најгои усташки прогон, а знам да јеси, јеси ли се после оперисао од истине о српском народу и његовим издајницима. Или нешо неодољиво лепо звецка кад ти се набаци.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *