Балтичка школа за Републику Српску

Првог дана 2013. године становнике Талина, главног града Естоније, обрадовала је вијест о увођењу бесплатног јавног превоза на свим аутобуским и трамвајским линијама. Aко Република Српска икад буде имала срећу да на власт дођу људи који нису незналице, хохштаплери, морални идиоти, егоисти, хедонисти, ситноинтересне будале, прво би требала послати делегацију у Естонију и преписати од […]

четвртак, јануар 10, 2013 / 16:11

Првог дана 2013. године становнике Талина, главног града Естоније, обрадовала је вијест о увођењу бесплатног јавног превоза на свим аутобуским и трамвајским линијама.

Aко Република Српска икад буде имала срећу да на власт дођу људи који нису незналице, хохштаплери, морални идиоти, егоисти, хедонисти, ситноинтересне будале, прво би требала послати делегацију у Естонију и преписати од њих како се одговорно и у интересу народа управља државом.

Пише: Дражен Милосављевић

Естонија је држава са 1,3 милиона становника (приближно као Република Српска). У 2011. години су остварили највећи раст БДП-а унутар ЕУ од чак 7,6%. За разлику од наше "Владе континуитета" (наше пропасти), Влада Естоније је увела мјере штедње прије почетка финансијске/економске кризе 2008. године (СПРИЈЕЧИТИ, А НЕ ЛИЈЕЧИТИ!!!). Смањили су примања буџетских корисника, увели електронску управу под геслом "Речунари се не могу подмитити" (јасно је зашто Република Српска вјероватно никада неће увести електронску управу), чиме су значајно смањили корупцију, повећали ефикасност,смањили број административних радника, те омогућили регистрацију фирме за неколико минута и обављање бројних трансакција и плаћања путем интернета. Тако Влада Естоније има свега око 150 административних радника , док Административна служба града Бања Лука броји око 700 радника, а само Министарство финансија унутар Владе РС преко 250 упосленика.

Укупан број буџетских корисника у Естонији је око 22 000, док је у Републици Српској број запослених у јавном сектору премашио 73 000 радника или 28,5% од укупног броја запослених , што представља неславан рекорд у Европи. Рекоредери смо и по висини разлике између плата у јавном и реалном сектору. Просјечна плата у Естонији је 800 евра (двоструко већа него у Републици Српској), при чему наставник у школи зарађује просјечно око 500 евра (готово идентично као у Републици Српској). Просјечна пензија у Естонији је 320 евра (однос просјечне плате и пензије је идентичан као у Српкој, с разликом да Естонци не исплаћују плате и пензије из кредитних средстава. Оно по чему смо слични јесу све већи трошкови живота.

Често у медијима можемо чути од представника власти Републике Српске флоскуле типа „Република Српска је економски стабилна“ или „Влада РС води одговорну политику“. „Економска стабилност“ се вјероватно огледа у буџетском дефициту (Естонија има суфицит), рецесији и задуживању да би се преживјело од данас до сутра. Трошити оно што није зарађено је ствар недостатка културе, а не одговорне политике. Одговорну политику води Влада Естоније, која је смањила беспотребну администрацију и трошкове, увела мјере штедње прије почетка кризе, за разлику од власти у Српској, која је задуживала народ и Републику управо да би запошљавала раднике у јавној управи и подмитила их нереално високим примањима (двоструко већим него у реалном сектору). Влада Естоније је смањењем администрације и штедљивошћу (одговорном политиком) створила вишак новца, којим је компензовала смањење прихода од пореза и доприноса за социјално и здравствено осигурање, чиме је незапосленост смањена на свега 14%. Влада РС је учинила супротно и додатно „стегла омчу око врата“ привреди повећањем оптерећења. Колико је тешка злоупотреба ријечи „одговорност” од стране домаћих властодржаца довољно говори чињеница да Естонија има убједљиво најмањи дуг у односу на БДП у ЕУ – свега 6% (Република Српска повећава према 50%), с тенденцијом смањења до нуле.

Истовремено, наши властодршци нам причају бајке да су аранжмани с ММФ-ом срећа за један народ, да смо ниско задужена земља у односу на фризирани БДП. И не само то, министар финансија поносно изађе у јавност с приједлогом Стратегије задуживања Републике Српске. Свих ових година слушамо на националном ТВ дневнику како нас криза заобилази, како смо стабилни, како се води одговорна политика и тек крајем 2012. године долази тренутак да се мало народ „полије кантом хладне воде“ и бар дјелимично разбуди из дугогодишњег стања сопора.

Свакако, након избора је најбољи тренутак за признање да смо у проблему, да имамо непотребне агенције, прекобројну администрацију. Тзв. свјетска економска криза је диван алиби, као „кец на десетку“ и нико не помишља да преузме одговорност за тешко стање у које су доведени грађани Републике Српске. Још увијек се од народа крије истина да је ово тек почетак агоније и да нас само корјените, системске промјене могу извући из незавидне позиције, јер у наредних десет година ћемо више од трећине буџеских прихода давати само за отплату дугова.

Летимо до Летоније

И из искустава друге двије балтичке земље можемо извући значајне поуке. Влада Литваније је, након рекордног пада БДП-а од 14,8% 2009. године увела драконске мјере штедње, при чему су смањили плате управо за 10%, повећали ПДВ, смањили јавну потрошњу, а онда усмјерили све снаге на привреду и већ 2010. године забиљежили раст базиран на повећаном извозу. Посебно је карактеристично да су у вријеме највеће рецесије одбили да траже помоћ ММФ-а. Влада РС излаз из тренутне ситуације види у „повољним аранжманима“ с ММФ-ом, али не кроз подстицаје и олакшице привреди.
Привреда Летоније је у првом кварталу 2012. године остварила највећи раст од 6,8%, иако је 2008. била најјаче погођена рецесијом, с рекордним падом БДП-а од готово 20% у 2009. години. Влада Летоније је у периоду од 2008-2011. године увела такође значајне мјере штедње и данас инсистирају да се смање плата чиновника ЕУ, позивају власти Грчке да слиједе њихов примјер. Интересантно је да је Летонија, играјући „ђавољи плес“ са ММФ-ом свој дуг повећала са свега 7,9% 2007. године на преко 70% у 2011. години. Свака сличност с Републиком Српском је намјерна.

Из свега се може извући закључак да су мјере штедње (па и кресање примања буџетлијама) оправдане, чак пожељне, уколико се на тај начин добијена средства усмјере на олакшице реалном сектору. Попут земаља Балкана, балтичке су „навучене“ слатким причама (да се „ослободе“ од СССР-а) у загрљај неолибералном капитализму и западној „демократији“, а од свега им је остао горак укус на уснама. Уласком у ЕУ изгубиле су 10-20% становништва, и то оних најбољих. На сличан начин ће наши инжињери и доктори, али и грађевински радници и занатлије напуштати Републику Српску. Они којима се сада смањују примања неће, јер никоме ван Српске реално не требају.

Ако бисмо Републику Српску посматрали с медицинског аспекта, она је на 21. рођендан тежак болесник, чије се виталне функције одржавају апаратима. Пацијента и здравствени систем најмање кошта превенција, а ако већ постоји болест, онда се лијечи узрок, а не посљедице. Власти у Републици Српској прво не желе да признају да болест уопште постоји, а онда се одлуче да лијече посљедице, што највише кошта, а најмањи су ефекти терапије.

Ако бисмо Републику Српску свели на ниво породице, то је несрећна сеоска породица из времена тамо неког диктатора, са једва једним дјететом, чија „глава куће“ није способна да прехрани једно дјете, иако има земље да може хранити петнаесторо чељади. Распродао је породично злато да би купио плеј стејшн и шестосјед из времена Луја четрнаестог, иако му је дијете голо и босо, више гладно него сито, а кров прокишњава. Сада се задужује код каматара и расподаје земљу, шуму и воденицу, коју је његов дјед властитим рукама правио. Не само да није направио воденицу или бар шталу, већ је довео је породицу у тако тешко стање да му преостаје само да се објеси или да преда каматарима своју кућу, да му унуци раде по цијели дан за порцију попаре, а унуке буду кућне помоћнице у кући која је некад припадала њиховој породици.
Посматрано као појединац, Република Српска је несрећни младић, којег је маћеха силом оженила неугледном дјевојком, иако му срце куца за другом, у којој види своју мајку. Сада и њега и његову несретницу жели „увалити“ у свингерску полигамију с богатим странцима, којима би двоје несрећних могли само рибати подове.

Рођендан је, а нема разлога за славље. Слављеник је у болесничкој постељи. Претпразничко вече уочи православног Божића ове године на улицама највећег града тужније него икад. Морамо задржати вјеру и наду да ћемо имати снаге да одржимо у животу нашу Републику на многаја љета. Без обзира на тренутно тешко стање, примјери балтичких земаља показују нам да је могуће доћи до потпуног изљечења. Оно неће доћи само од себе. Нема предаје, главу горе! СРЕЋАН РОЂЕНДАН!



0 КОМЕНТАРА

  1. Bravo Dražene, dobar istraživački tekst iako degutantnog tona poznavajući tebe 😉 A gospodin Šikuljak uvijek loncu mora biti poklopac, bitno je da se nešto kaže i da bi on došao do izražaja samo zato što tekst neće da pohvali bez prigovora, a u suštini ništa drugo mu nije ostalo, takvi ljudi su gori od ovih na vlasti kad se vlasti dohvate.

  2. ШикуљакM, 10.01.2013. 19:02:47

    Maрко, истина да ни данас није бајна ситуација ни у једној од ових земаља, да су оне прије раста имају пад, па да је стога садашњи раст релативан успјех, јер је и БиХ имала раст годинама након рата, а знамо како је народу. Међутим, желио сам да наведем механизме којима се може извући с дна, а покушао сам да мало скратим текст. Желио сам рећи да је одговорна власт која штеди па из створеног вишка субвенцонира реални сектор, која креше администрацију, која олакшава регистрацију фирми, која не трчи у загрљај ММФ банди, која покушава да дуг сведе на нулу, која уводи бесплатан саобраћај за своје грађане како би се мање загађивала околина, а грађани мање новца трошили на гориво које се увози. Слично томе је и аустријска Влада увела стандард да се уграђују демит фасаде дебљине минимум 15 цм дебљине, како би се смањио увоз гаса из Русије и побољшао спољнотрговински однос.

    Стога у тексту нисам навео оно што је заједичко балтичким земљама и Републици Српској, а то је нпр. значајан пад природног прираштаја и емиграција према финској, Ирској и другим земљама ЕУ, које имају бољи стандард. Тако је само Летонија за 15-ак година остала без скоро 20% становништва. Што рече Рамбо, отиш’о је свак’ ко ваља. А како тек ми да задржимо квалитетне кадрове? „Кадрови“ попут Шмитрана не требају ником, али ће овај простор напустити инжињери и доктори. Моја сестра је завршила Технолошли факултет, била један од најбољих студената, а онда није могла добити посао у Бањој Луци. У Њемачкој су је прихватили објеручке и данас је ништа не веже да се врати овамо, а ово друштво је уложило новац у њено школовање.

    Поздрав за све који читају и коментаришу и хвала!

  3. Че Гевара, 10.01.2013. 20:42:19

    Прочитао сам много текстова о овим земљама и познате су ми чињенице везане за животни стандард. Међутим, Естонци се покривају они колики им је јорган. Мјерама штедње направили су претпоставке за даљи раст привреде, што даје претпоставке да ће у будућности поправити стандард. Ми трошимо будућност у садашњости, стандард нам је много изнад могућности у ситуацији смо да без додатног задуживања дајемо трећину до половине властитих буџетских прихода само на отплату дугова. А јасно нам је да ћемо улазитии у нове и веће кредите да бисмо отплатили постојеће чиме улазимо у спиралу дужничког ропства.

  4. REPUBLIKA SRPSKA

    Ministar finansija Zoran Tegeltija

    1.Pomoćnik ministra za makroekonomsku analizu i politiku – Radojičić Sanja
    2.Pomoćnik ministra za fiskalni sistem – Jovo Radukić
    3.Pomoćnik ministra za financijski sistem, Snježana Rudić
    4.Pomoćnik ministra za proračun i javne financije, Željka Stojičić
    5.Pomoćnik ministra za upravljanje investicijama,Radmila Mihić
    6.Pomoćnik ministra za upravljanje dugom, Dragana Aleksić
    7.Pomoćnik ministra za trezor, Željko Ćulum
    8.Pomoćnik ministra za pravne poslove,Danijela Novaković
    9.Pomoćnik ministra za računovodstvo i reviziju, Duško Šnjegota
    10.Pomoćnik ministra za programiranje i koordinaciju financijske potpore Europske Unije – Maja Perić

      
    REPUBLIKA SRBIJA
    Ministar finansija – Mlađan Dinkić

    Državni sekretari
    1. Vlajko Senić
    2. Ivica Kojić
    3. Ljubiša Milosavljević
    4. Goran Petković
    5. Aleksandar Ljubić

    CRNA GORA
    Ministar finansija – dr Milorad Katnić

    1.Nemanja Pavličić – Pomoćnik ministra za budžet
    2.mr Boris Bušković – Pomoćnik ministra za trezor
    3.mr Biljana Šćekić – Pomoćnik ministra za poreski i carinski sistem
    4.mr Nataša Kovačević – Pomoćnik ministra za finansiranje i ugovaranje sredstava EU pomoći
    5.mr Bojana Bošković – Pomoćnik ministra za finansijski sistem i unapređenje poslovnog ambijenta
    6.Ana Ivanović – Pomoćnik ministra za imovinsko – pravne odnose
    7.mr Tijana Stanković – Pomoćnik ministra za ekonomsku politiku i razvoj
    8.mr Ana Krsmanović – Pomoćnik ministra za centralnu harmonizaciju finansijskog upravljanja i kontrole i unutrašnje revizije u javnom sektoru

    SLOVENIJA

    Ministar finansija – dr. Janez Šušteršič

    Državni sekretari:
    1. dr. Dejan Krušec
    2. Aleš Živkovič

    Direktori u ministarstvu:
    1.Direktorat za javno premoženje in finančni sistem – Matej Runjak
    2.Direktorat za zakladništvo – Boštjan Plešec
    3.Direktorat za sistem davčnih, carinskih in drugih javnih prihodkov – mag. Tamara Prezelj
    4.Direktorat za proračun – Bojan Pogačar
    5.Direktorat za javno računovodstvo – Marija Janc
    6.Direktorat za javno naročanje – Sašo Matas

    HRVATSKA

    Ministar financija Slavko Linić
    Zamjenik ministra Boris Lalovac

    1.Pomoćnik ministra i glavni državni rizničar Miljenko Fičor
    2.Pomoćnik ministra Davorin Kajfeš
    3.Pomoćnik ministra dr. sc. Maroje Lang
    4.Pomoćnik ministra Branko Šegon

  5. Lijepo je ovo napisano. Ali treba reći i šta to zapravo znači. Dražen se očigledno zalaže za nekih 50 hiljada otkaza u javnom sektoru. Tom broju treba dodati i prekobrojne u javnim preduzećima… i njih je nekih 10 hiljada. To bi sa sobom imalo mnoge posljedice od kojih većina grozna je. Ne treba zaboraviti – to je bez obzira na brojne i grozne posljedice korak u dobrom smjeru. Pitanje je vremenskog okvira za sprovođenje te reforme.

    Cijenim da je okvir od 10 godina sasvim OK. Već danas trebamo vlast koja će svima nama obećati tih 60 hiljada otkaza i sprovesti tu reformu u djelo bez obzira na izborne cikluse. Neka snalažljiviji među budžetlijama iskušaju sreću i znanje na tržištu.

    Dakle, treba nam i novi Zakon o radu koji bi omogućio tako nešto.

  6. Одличан текст, браво Дражене ово је најконкретније елаборирање, примјер и поређење.

    Ако се неко брине шта са 60 хиљада буџетских потрошача које треба отпустити треба у исто вријеме да се запита шта са 150 хиљада незапослених? Је л’ сад већа жалост за њих 60 хиљада него за дупло више, на које је овај режим већ и оглувио и оћоравио па се понаша ко ко свиња у базену пуном воде!

    Имао ја баш овај режим све услове да привреду развије на вријеме и да се запошљавање са јавног сектора пребаци на привредни, али јок они су те паре брже боље преко ИРБ спичили док си рек’о кекс, намјестили пар тих прљавих тендера за станковић интеграл, који ништа није развио само је у црно завио и РС и њене буџете и јавни сектор и приватну иницијативу, то је дјело шарлатана из лакташа и ничије друго!

  7. Da se razumijemo… Draženovo pisanje je sasvim OK ali kao putokaz i tema za razmišljanje. Mi prosto redovno razmišljamo na pogrešan način i imamo pogrešne stvari u fokusu.

    Evo recimo nekidan na slavi… od nas 15ak za sofrom bilo je tek nešto manje diploma. Od tih 12 ili 13 diploma samo je jedna u realnom sektoru. Moja naravno!

    Naravno da je tema razgovora bila budžetlijska muka i njihovi problemi. Ugledaju se naše budžetlije – mrtvi ladni i bez trunke griže savjesti – na švedske prosvjetare i norveške doktore. Ja slušam i ne mogu da vjerujem. Kažu prosvjetari da su ih vodali sindikati gore u Švedsku i da gore kolege im manje rade, sa manje djece i imaju daleko veće plate. Analiziraju oni to i dođoše do zaključka da je to zbog PDVa. Kontaju da i nama treba PDV od 25%. Ponoviću – bili su mrtvi ozbiljni.

    Onda su mi i zaprijetili kako će sada (sa ovih -10%) učiti djecu sa mnogo manje elana i volje i da će nam djeca ostati neobrazovana kraj njih tako nemotivisanih i kako smo ga tek onda naje.bali.

    Tako mi na pogrešan način razmišljamo… Draženov tekst to pokušava ispraviti.

  8. Нажалост, ex-1978, то са славе је код нас реалност. Ове наше буџетлије никако да схвате да они живе од реалног сектора. Е, да код нас постоји грађанска свијест, па да сви заједно из реалног сектора престанемо 2-3 мјесеца плаћати све обавезе, па да виде буџетлије шта би онда. А они само траже још више намета на јадног радника. И дају паре банкама, умјесто да их пласирају у реални сектор. Имам још гори примјер, гдје је радник ЕлектроКрајине (из управе наравно), на њихово смањење плате рекао, „сада мој друг код приватника има 10 КМ већу плату од мене, то није поштено. Гдје то има, да се код приватника зарађује више него у државној фирми“. Е, то је оно што буџетлије боли. Хоће да мисле да су супериорнији у односу на раднике у реалном сектору.

  9. Па ето Ех-еру, на добром си путу да сконташ о чему је овдје данима писао коментаре Дражен и сви ми остали који смо на вријеме квалитетно критиковали режим, пошто се режим контрапродуктово па постао још гори и наши коментари су ишли истом линијом само супротним правцем!

    Мора се мијењати свијест људи, а како је промјенити кад ти режим пропагира свим силама ово зомбирано стање нације!
    Погледај наше црне хронике, па то свакодневница, убиства, злочини из обијести, шта то говори? Па све и да Бога нема, а има га, требало би га измислити да се промјени свијест људима!

    Наши режимски полтрони су полуслијепа маса, која се тако прелива за новцем, нема то способност креације ни стварања вриједности, а камоли производње општих добара!
    Ти исти фалиш продају Дрине, а причаш да је то добро? Па како мајка му стара, како твоје у туђим рукама може бити добро, а код тебе не ваља ништа? Да то није ипак до тебе?
    Зар ми морамо копирати сад ту биједну руску праксу екстракције природних ресурса, као нешто епохално?

    Зашто се код нас све сваљује на леђа обичног крајњег потрошача и висина ПДВ би као гарантовала опстанак јавног сектора у овим оквирима? Зашто се не опорезују значајније тајкуни блиски властима? Зашто послују све преко оф-шор компанија и износе новац из ово мало јада од државе ентитета? Шта мислиш да ће пословање са Рашидом око Угљевика бити нешто боље и корисније за РС и грађане? Хоће, ал’ мало сутра ко се у то разумије тако ко ти и снсд-овци, исто ко што се талибан разумије у 3-Д филмове?

    Бојим се да ми никад нећемо бити у стању направити тај искорак и промјенити нешто значајно, јер једноставно стање нације је очајно, а њена политичка елита ускогрудних режимлија је носилац таквог стања!

  10. Таман помислим да је Политичка Проститутка написала сувисао текст,кад оно на крају се појави њена пословична мелодраматичност…

    Углавном,текст је одличан,али ипак представља само скуп статистичких података.Исте оне статистике која буде дочекана на нож када се ради о нама.И код нас није лоше статистички.

    Оно што би требало да садржи јесте детаљније промене у привреди које су се десиле,јер БДП не скаче само смањењем администрације…такође,комапаративне предности у односу на неке друге сличне државе,чињеницу да су све набројане земље чланице нама омражених ЕУ и НАТО пакта.

    Исто тако,повећање БДП за годину дана није неко чудо,ако је претходне године пао за петину…зато би требало да се раст посматра у односу на период пре драматичног пада…

    Углавном,на добром си путу,још која деценија и нешто можда и урадиш добро…

  11. Треба да се поредимо са земљама које су по броју становника сличне.Има у овом тесту доста ствари које би се могле код нас примијенити.
    Додајте на то правилно коришћење преосталих природних ресурса, одредите стратешке гране привреде за наредних 50 година и ето сретне земље.
    П.С. Наравно правна држава и одговорност свих за(не)рад и криминал задњих 20 година.

  12. Адвокат, зашто задњих 20 година, хоћеш рећи да је у доба осамдесетих текло мед и млијеко? Није било инфлације и није наступио распад система? Ми смо фактички стабилно проживјели само седамдесете и годину или двије након брозове смрти, јер је директива била да се свим силама одржава броз у животу и Југославија на окупу, за његовог живота! СФРЈ је надживјела броза тих неких десетак година, али је распад система од олимпијаде 1984 био видљив и неизбјежан! Да не помињемо после аферу Агрокомерц, шестоцифрене инфлације и слична привредна превирања!

  13. Што се тиче поређења не треба ићи далеко. Довољно је стање у било ком сектору привреде или администрације Републике Српске упоредити са Федерацијом БиХ и доћемо до катастрофалних података о економском, социјалном и сваком другом положају Републике Српске.

  14. novo_vrijeme, 12.01.2013. 10:24:39
    potpisujem.nekad sam imao firmu u rs i kad je u pitanju drzavni aparat bio je to neprekidni niz losih iskustava,desavalo mi se da me sluzbenica poreske uprave istjera iz tudje kancelarije iako sam porez uvjek placao na vrijeme,da mi traze pare ni za sta (pio)pa kad spomenem zakon pet puta spuste cifru itd.uglavnom nikad nista mi nisu pomogli a imati firmu u vrijeme dok se pitala neka kozurina (mislim da se prezivala bisic) je bio pakao a ne biznis propisi su se mjenjali dvaput dnevno.trenutno radim u federaciji u opstini u kojoj su „ostali“ statisticka greska ali sam insistirao da se doprinosi uplacuju u rs i firma je pristala.do sad su im klepili jednu kaznu od 500 km bez ikakva razloga (sve je bilo placeno ali nije bila dostavljena obavjestajna prijava,opomena ne postoji).posto imam i dopunsko zanimanje htio sam da to registrujem i u rs traze da uplacujem pun iznos doprinosa iako mi to placa firma. raspitao sam se u federaciji i tamo to kosta par stotina maraka godisnje i naravno da cu se prijaviti ovdje.
    vecina ljudi nema slicna iskustva i nisu ni pokusavali pa nasjedaju na suplju pricu o „boljem dijelu bih“ a ona je samo jedan supljak crvenih kmera, daleko smo mi od boljeg dijela bih osim za kmere za nih je ovo najbolji dio planeta.

  15. Одлична анализа уз примјену статистичке и компаративне методе.
    Многи то раде, али их често не прочитам због досаде. Оваквој теми дати књижевну љепоту која се лако прима могу дати само мајстори писане ријечи.БРАВО МАЈСТОРЕ!

  16. ex-1978, 11.01.2013. 07:56:23

    „Dražen se očigledno zalaže za nekih 50 hiljada otkaza u javnom sektoru. Tom broju treba dodati i prekobrojne u javnim preduzećima… i njih je nekih 10 hiljada. To bi sa sobom imalo mnoge posljedice od kojih većina grozna je.“

    Велики злочин према овом друштву био је запошљавање тих људи у јавни сектор, али не бих никада људе на улицу, мада је капитализам немилосрдан по том питању. Било би боље бар 2/3 ових људи преселити у привреду. И овако их плаћамо, а имамо сличну ефикасност као да их ради 1/3 или још мање. Онда је боље да их плаћамо да раде нешто корисно, ако се разумијемо.
    У Естонији послодавац уплаћује 33% пореза и доприноса за сваког радника, што је добар мамац и за стране инвеститоре. Вјерујем да би и послодавци и овдје жељели тако нешто, што би отворило пут повећању обима производње и запошљавању нових радника. Република Српска има далеко јефтинију електричну енергију од Естоније.

    Мјере штедње су ефикасне само ако се тако добијен новац усмјерава у привреду. Ако се смање само плате, а тај новац не искористи правилно, онда мјере штедње, oдносно смањење јавне потрошње може имати и негативни ефекат. Вјерујем да ви, економисти, далеко више од мене лаика знате о том тзв. парадоксу штедљивости. Управо према Кејнзовој теорији, само усмјеравање новца у нове инвестиције може довести до опоравка, а наша Влада не усмјерава новац нити у олакшице привредницима нити у инвестиције (аутопут је неодржива инвестиција која не доноси профит већ трошкове, а од тзв. инвестиција у Угљевик, Станаре и Горњу Дрину, Српска неће имати много користи).

  17. Некако сви у главама имамо западноевропски стандард, па сада потенцирамо причу да стандард у Естонији није баш сјајан. Али нисам ја Перо Ђокић да поредим Републику Српску с Њемачком, индустријском силом. За сада нама је и Естонија недостижна. Може ли ико замислити бесплатан превоз у Бањој Луци? Може ли ико замислити 60% информатички писмених грађана Републике Српске? Естонија то има. И они су прошли кроз процес приватизације електроенергетског сектора и телекомуникација. Вјероватно и њих велике силе гледају само као плијен, а не као равноправног партнера. Али њихова власт из позиције мале државе „чупа“ оно што може. Захваљујући увођењу програма „Рачунари се не могу подмитити“ смањили су корупцију на најнижи ниво у Средњој и Источној Европи. У Републици Српској се годишње изгуби бар 500 милиона КМ на корупцији. Кад би се свела на ниво као у Естонији, не би нам требали ММФ кредити и не би растао дуг. А Влада Литваније у вријеме највеће рецесије није прихватила ММФ кредит. Из рецесије се извукла мјерама штедње и улагањем у реални сектор и раст је заснован НА ПОВЕЋАЊУ ИЗВОЗА. Естонци смањују свој дуг и имају најнижи дуг у односу на БДП у Европи. Све је то за нас недостижно.

  18. Којом год темом да се бавимо, којим год путем да кренемо, вртимо се у круг…и тако све дотле док се не „развеже“ „гордијев чвор“, УЗРОК НАЈВЕЋИХ ЗАЛА после рата, у лику и дјелу ратно-профитерске клике.
    Тог поквареног соја људи који се инфилтрирао у сваку пору друштва и сваку његову институцију па и у сам врх власти. Од њих и њиховог менталног склопа се наравно и неможе очекивати да другачије раде него што раде. „Узми све и одмах и данас, не питај за цену и за сутра“

    Као бијесни пси су упали у једва одбрањени и властити тор на своје и онако искрвављено стадо, и почели да развлаче, и сисају остатке.Наравно додатно охрабрени „великом џукелом“ са туђег и далеког пашњака.
    Ја би им замјерао да су упали тако и у туђи, па мени доносили, а не још у властити.

    Сетимо се само шта је била њихова прва „привредна понуда“ са стеченим ратним благом одмах после рата, док се још ни свијеће нису честито погасиле на свежим гробовима, и димови на згариштима…а то је масовно отварање ЈАВНИХ КУЋА и пратећих објеката, ресторана, мотела, хотела, базена…

    Е из те бранше је проистекла сва гарнитура до дан данас, и политичара и тзв.привредника, газдурина…неки директно, неки индиректно подржавајући их, и сарађујући са њима.
    По систему они имају лову, они су Богови и способни, све остало је безвредна фукара.
    Зар од тих очекивати да нешто направе створе, развију????
    Овде се мора пре свега урадити „НЕШТО“ много конкретније, брже и ефикасније.
    Развлачење жваке од избора до избора, куповина времена годину по годину, њима апсолутно одговара.
    Што више оболелих, умрлих, прерано остарелих, широм света одбеглих, неписмених…то и јесте њихова карта на коју играју.
    Џаба бацати здраво жито у закоровљену њиву!

  19. Сјајан текст.

    Као народ имамо добру особину да волимо да се упоређујемо са великима. То често буде корисно, поготово као подстицај за рад на себи и напредак генерално. Међутим, често нереално покушавамо да се угледамо на јаче од себе и останемо да тапкамо у мјесту због нереалних очекивања или чак претрпимо приличне губитке. Често волим да то упоредим са нашом жељом да се такмичимо у формули, сви имају болиде или како се то већ зове, ми идемо бициклом. Не изађемо на стазу, а већ смо разбијени. Иако нема везе са темом, али тако би изгледао наш улазак у ЕУ. Тако, а има везе са темом изгледа и жеља да се мјеримо са великим економијама што није могуће. Стога, мислим да је аутор пронашао адекватне примјере.

    Нама је узор свако ко се прекомјерно не задужује и ко не распродаје природна богатства. То је предуслов свих услова за развој. И даље ме изненађује да нема озбиљне анализе и реакције на ситуацију са Горњом Дрином и Угљевиком.

    Све земље бивше Југославије су посљедњих година прихватиле неолиберални концепт и масовну приватизацију школства, здравства, природних ресурса. С том, врло битном разликом, што се у појединим земљама, како- тако, ипак отварају расправе на ту тему. Код нас ћути свако, од академске заједнице до медија и јавности у цјелини. С обзиром да често можемо да према приликама у комшијским земљама предвидимо дешавања код нас, морам да кажем да у Хрватској конкретно почииње приватизација Хрватских жељезница. И ја сам овде често упоређивала сличност ситуације у ХЖ и ЖРС, у смислу масовних предизборних запошљавања и дугова.
    Полије слиједе водоводи, електропривреде…

    Дакле, први предуслов јесте заустављање продаје јавних предузећа и природног богатства.

    Даље, заустављање приватизације школства и здравства у виду укидања прије свега приватних високошколских установа које су подљедњих година наштанцале више диплома него неки јавни за скоро 40 година, Већина тих људи данас ради и одлучује о нашим судбинама. Од Владе до Пореске управе преко фондова, стручњак до стручњака. Дно дна смо дотакли када су се државне институције почеле користити за рекламирање и промоцију приватлука јер вјерујем да се и већина Фронталоваца сјећа чувене рекламе у којој лик запослен у Пореској управи, свршени студент једног од приватлука, са радног мјеста, позива људе да уписују тај факултет. Не знам шта је посије било са рекламом, али је за осуду. Мислим да је Наставно-научно вијеће Правног факултета у БЛ недавно донијело историјску одлуку коју би требали да слиједе сви.

    Приватизација здравства кроз назови јавно-приватно партнерство је већ показала своју погубност.

    Неолиберализам напуштају његове колијевке кроз интервенцију државе, а ми смо, сами или по нарађењу, почели да га примјењујемо када је доживио свој крај и показао своју погубност.
    Паметни се уче на туђим грешкама, будала на својима, а ми још преписујемо туђе грешке што нас чини горима од ових других.

    Прекинути везе са свим зеленашким институцијама ММФ и сл. по узору на неке земље, а и у Хрватској, када већ говоримо о томе, су се правиле извјесне пројекције.

    Као предуслов такође треба видјети шта са прекобројнима у јавном сектору од којих добар дио поуздано не ради ништа. Мислим да није рјешење у отпуштању, из неколико разлога. Прво, то је скуп посао и за отпуштања масовна нам треба огроман новац који немамо. Друго, ту ипак има хранилаца породица. Треће, поставља се питање како би то утицало на фондове, здравства и пензијско-инвалидског осигурања. Рјешење је у смањивању плата и изједначавању са реалним сектором. Често сам овде наводила разлику у примањима људи са ССС и ВСС у два сектора.

    Треба остати имун на уцјењивања ова 4 синдиката која дјелују како их је горе описао 1978. ,а саучесници су, у задњих 15 година са Владом, у упропаштавању привреде Републике Српске јер су масовна задужења, између осталог, ишла и за њихова примања која су у једном тренутку масовно порасла. Средства уцјене којима располажу и која штрајковима и сл. користе од када су први пут осјетили нека средства морају да се игноришу.

    Синдикати, а то нису само ова 4 и најмање су они, академска заједница у друштво у цјелини мора да буде иницијатор промјена и притиска на власт.

  20. slavija, 12.01.2013. 16:53:48
    anja banja luka, 13.01.2013. 15:05:10

    Већ сам писао овдје да је наша власт само слика у огледалу овог народа. Нису они изроди, они су наша слика и прилика. Колико знате људи из своје околине који би исто то учинили да су на њиховом мјесту? Колико их је лажирало дипломе, учешће у рату, налазе љекарских комисија о инвелидности? Који проценат људи гледа само себе и основни мотив протеста против овог система вриједности јесте чињеница да је неко лично угрошен, да нема посао. Али да има добар посао, па и на државним јаслама, не би се бунио.

    На неке ствари наши властодршци можда не могу утицати. Али ако смо већ мали и небитни, ако живимо у доба неоколонијализма, не мора нам наша власт присједати на муку и закуцавати нам задњи ексер на мртвачком ковчегу. Зар нам није довољно да нас пљачкају неоимперијалисти?

    Цијеним да бисмо могли произвести бар себи здраву храну, флаширати нашу воду, произвести бар шарафе, алат, упаковати краставце у теглу, направити сто и столице од дрвета, а то је за овако мало људи више него довољно за пристојан живот. Међутим, неколико појединаца имају много већу зараду на увозу, јер имају монопол или добијају проценат од оних који увозе робу, па им и иније у интересу да ми нешто сами произведемо. А то се зове КОРУПЦИЈА. Како видимо, Естонија је свела корупцију на минимум. Конкретним мјерама. Литванија у вријеме највеће рецесије одбија ММФ и налази излаз у штедњи, производњи и повећању извоза. А ове земље су изашле јако сиромашне из СССР-а, с нижим стандардом него ми. И оне су пристале на неолиберални концепт и приватизовали телекомуникације и друга стратешка предузећа. Ал иимају власт која их не поткрада, коај није корумпирана и која их не задужује. Бољи стандард ће доћи као посљедица.

    Ево шта ми је написао пријатељ, фудбалски судија, свјетски, а наш, који је судио у Летонији:

    „Draz, procitah clanak o “Baltickoj skoli“. Mogu ti reci da si veoma dobro to uradio! A sto se tice poredjenja nas i tih “nekih“ zemalja, predaleko smo mi od njih, to ti je poredjenje nemoguca misija. Bio sam u Letoniji, to je nevjerovatna zemlja, mislim da mi kaskamo minimum 20 godina za njima. Bukvalno!“

    Срећна Вам свима Нова година и лијепо се проведите вечерас!

    http://www.youtube.com/watch?v=BSiVIKR2eM0

  21. Cestitam Drazenu na ovom clanku.
    Sada me podsjeca na starog Drazena ali ovaj put mnogo sazetijeg ,zrelijeg i sa mnogo jasnijim idejama i dubljim analizama.
    Ovako nesto je stvarno za pozdraviti i dobra je referentna tacka za razmisljanje.Svakako je ovaj tekst ideoloska odrednica koju bi mladji koji dolaze trebali koristiti.
    Cvrsto stojim iza toga da stihijski,negativni trendovi koji potresaju sadasnjicu zahtijevaju dubioznu analizu i sistematsko djelovanje
    Stihijsko reagovanje na stihijsku pljacku bi samo mozda pojedinima ucinilo neku vrstu usluge,kao sto bi i vecini neroda ucinilo vjerovatno medvjedju uslugu.
    Zato podrska ovome.
    Oni koji trebaju se najvise toga i plase.

    Pridruzio bih se takodje cestitkama i pozelio svima sretnu Srpsku novu 7521 godinu .Jos jednu godinu u nizu naseg starog kalendara i stare pismenosti.

    Аз Буки Веди Глагол Добро Есть Живете Зело Земля И Иже Како Люди Мыслите Наш Он Покой Рцы Твердо Ук Ферт От Цы Червь Ша Еры Ять Ижица“

    Malo slobodniji prevod kaze;
    Vid Bog svjetla vam porucuje da je ljubav ziva sila zemaljskog prostora i zato ljudi molite;
    Stvoritelju naseg univerzuma, ozari nas odabrane crve da spoznamo sta je lakoca istinskog ucenja.

    Sve najbolje u novoj godini.Istina,pravda i istinsko rodoljublje ipak prije ili kasnije savlada zlo.

    http://www.youtube.com/watch?v=y6_s7kH15FI

  22. drazen78bl, 12.01.2013. 13:39:02

    U maloj si zabludi kada kažeš da će Vlada sa 10% umanjenja plate budžetlijama štediti. Nema tu štednje, to je odluka da se malo manje zadužujumo i time malo manje unazađujemo. Dakle, ta sredstva se neće usmjeriti u privredu – tih sredstava nema, ta sredstva samo nećemo uzeti na zajam od kamatara.

  23. ex-1978, 15.01.2013. 07:52:30

    Плате не треба умањити за 10%, већ их изједначити с платама у реалном сектору, па више нећемо имати дјецу која уписују факултете сањајући посао у државној служби. То је само једна од мјера. Зашто се не покријемо онолико колики нам је јорган? Овдје су се јавили појединци да кажу како стандард у Естонији и није баш на неком нивоу, али људи се покривају колики им је јорган. Не живе од оног што немају, нити троше будућност своје дјеце. Ако бисмо ове људе само преселили у реални сектор, имали бисмо много већу продуктивност, а исто би нас коштало. Онај коме се не свиђа, може да одступи, јер је на бироу маса високобразованих који би радили за 700 КМ нето плату у државној служби. То је прост закон тржишта рада, однос понуде и потражње. Швабо га неће, на бироу гладује, тако да нема избора. Временом бисмо направили такво друштво да би и они из реалног сектора и они из администрације имали далеко већа примања од садашњих, јер то није тешко са једва преко милион људи на оваквом простору.

    Даље, сузбијањем корупције на 50% садашњег нивоа, мислим да бисмо штедјели бар 200-300 милиона КМ годишње, тако да нам кредити ММФ-а не би били ни потребни. Јачањем привреде повећавала би се приходовна страна и то је то.

  24. zlizo, 15.01.2013. 09:46:28

    У тексту написах „преписати од Естоније“. Исто тако мислим да од ЕУ требамо преписати све оне стандарде који су корисни и позитивни, због нас самих, а не ради уласка у ЕУ, која је у полураспаду и гдје бисмо били само колонија.

    Такође, из прошлог система смо узели оно најгоре (квазикомунисти и данас владају, социјално запошљавање у ЕПРС,ЖРС и другим државним институцијама и предузећима), умјесто да препишемо оно најбоље. А није било све тако црно.

  25. ex-1978, 15.01.2013. 12:29:59

    1. Да је изградња зграде Владе коштала реалних 50-60 милиона КМ, а не 220 милиона КМ, остало би нам преко 150 милиона КМ. Исто тако, да је километар аутопута мање коштао, више би нам остало новца. Да ИРБ није куповала обвезнице од Боске, имали бисмо 15 милиона КМ, који овако никад неће бити враћени…..

    Естонија је најбољи примјер како значајно сузбити корупциу. Подсјећам Те да се њихов програм увођења информатичких технологија у јавну управу зове „Рачунари се не могу подмитити“. А давањем подстицаја производњи ради се супституција увоза домаћом производњом, што смањује спољнотрговински дефицит, што у симбиози с дознакама наших људи у дијаспори значи много. Литванија је имала раст БДП базиран на повећању производње и извоза. Ако имаш порезе и доприносе у износу од 33% (као што то има Естонија), у могућности си да запослиш више радника у производњи и повећаш продуктивност, а кроз порезе пуниш и државну касу.

    2. Како колико кошта једно радно мјесто? Исти новац му даш, само да ради нешто корисно, а не да један лиже прст, други окреће лист, а трећи додаје папир грађанину на шалтеру. Или да имаш радника у ХЕТ-у који прима плату само зато што трипут мјесечно изађе да развуче ону жуту траку тамо гдје су радови, а све то за 1500 КМ мјесечно.

  26. drazen78bl, 15.01.2013. 12:44:53

    1. Cijeniš da onakva zgradurina sa onakvim namještajem, kamenom, zavjesama, fasadom, računarima… košta 1000 maraka po kvadratu? Toliko ne košta ni kuća iz 70tih godina na Laušu.

    2. Čekaj bolan, kako to misliš „daš mu nešto korisno da radi“? Šta da radi? Kome da radi? Na kakvim mašinama, sa kojim materijalom? Kako? Koliko? Radno mjesto ti košta nekih 150 hiljada evra. Bez tog kapitala ćeš teško izdržatu iole ozbiljniju konkurenciju.

  27. drazen78bl, 15.01.2013. 12:07:58
    Плате не треба умањити за 10%, већ их изједначити с платама у реалном сектору, па више нећемо имати дјецу која уписују факултете сањајући посао у државној служби.То је само једна од мјера. Зашто се не покријемо онолико колики нам је јорган?

    Зато што то није реални сектор већ робовласнички сектор и робовласнички јорган. А сасвим је нормално да свако иде тамо гдје је боље плаћен и гдје су услови рада бољи. Исто као што људи масовно одлазе у иностранство јер им се нуде бољи услови рада, исто тако иду и у државни сектор.

    Са друге стране, без привреде нема ни развоја државе, али са оваквом привредом у којој владају робовчаснички односи према радницима, није нико луд да се мучи толике године завршавајући факултет и да га послије за.ебава неки полуписмени лик који себе назива бизМисменом.

    Познато је како се Вучић са таквим обрачунава у Србији. И док се и код нас не појави неки Вучић, узалудно је трошити вријеме по порталима гађајући се којекаквим писанијама типа „како мали Ђокица замишља свијет око себе, а нема огледало.“

  28. Че Гевара, 15.01.2013. 18:09:26
    Potpisujem veci dio teksta sa primjedbom vezano za Vucica.
    Takvo obracunavanje sa pojedincima koji su postali drzava u drzavi podrazumijeva upravo drzavu.
    Mi jos nijesmo slobodni a ovi iza Vlasica jos uvijek pate od bliskoistocnih problema identiteta,prepletenim sa “shvatanjima“Eu-ropskih modernih kretanja.Naime jedino“ pozitivno“sjecanje na dolazak Krsta u BH(Andricevski opisan)je odredba Austrougarske da trecina ostaje na snazi i drugi nesto friskiji dogadjaj kad su ih nazivali cak cvijecem.

    Elem…dali je uzaludno trositi vrijeme…u sustini jeste,medjutim ovdje je jako mnogo mladjarije i ovi mladi ljudi trebaju komunikaciju.
    Osima toga,neki od njih ce mozda upravo biti ti Vucici u buducnosti.

    Smatram da je mladi Drazen (a ima ih jos)na dobrom putu,iskren i pravdoljubiv.Ali osim sto je po mom misljenju zasijao na ovoj kolumni dao je i nekoliko licnih primjera vise puta.Mislim na obe njegove aktivnosti na Starcevici,pomaganju djeci poginulih boraca i mnoge druge stvari.

    To sto je mladalacki idealista…pa svi smo bili dok smo bili mladji i to nije grijeh.
    Grijeh je ne teziti necem dobrom,grijeh je ne usavrsavati se i ne uciti.

    Nijesu sve rasprave ovdje korisne a nijesu sve ni lose.
    U svakom slucaju smatram da treba da se cuje sto vise misljenja.
    Ima nas ovdje svakakvih ali upravo ta raznovrsnosti, mladog covjeka trebaju nauciti da nije sve onako kako se na prvi mah cini.I naravno da koriste svoju glavu i ne budu sjutra lak plijen za bilo kog “demona“koji na uho govori ovo ili ono….

  29. ex-1978, 15.01.2013. 13:33:30
    1.naravno da ne ali se nije morala praviti onakva zgrada ako su se vec trudili da nadju pepeljare od 200km onda su i drugo trazili po istom kriterijumu.moj prijatelj je prije 10 godina pravio poslovni prostor prosjecnog kvaliteta i pohvalio se da ga je dosao 350km/m2 po sistemu sam svoj majstor.uostalom vlada izraela je prvih 30 godina radila u baraci pa su bili drzava kakva mi nikad necemo biti
    2.u kojoj oblasti radno mjesto kosta 300000km?u tekstilnoj industriji kosta 10000 km a ni druga nisu puno skupla,da ne pricamo o fabrikama u kojima treba samo ocistiti prasinu i uvesti red.

  30. ex-1978, 15.01.2013. 13:33:30

    1. Кад држава гради, онда је бесплатна грађевинска дозвола, а градња много мање кошта но што коштају станови у продаји у Бањој Луци. Наравно, ако се домаћински располаже новцем пореских обвезника, тј. свих грађана који само кроз ПДВ плаћају 17% држави. Друга ствар, нисам још видио породицу која једва саставља крај с крајем и задужује се да би се прехранила да гради кућу на три спрата, с лифтом и најскупљим намјештајем.

    Но, вратимо се теми и Твојим питањима:

    „Kako misliš trošak korupcije prebaciti u budžet? Kako do tih 200-300 miliona? Ako imaš dobar plan za takvu kombinaciju – kontam da ti Nobel ne gine.“

    Покушаћу аргументима. Јавна је тајна да се овдје на јавним набавкама државни моћници уграђују најмање 10%. Знаш ли колики је то новац?

    http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Korupcija-u-javnim-nabavkama-odnese-600-miliona-evra.sr.html

    Цитираћу задњу реченицу из текста:

    „Амбасадор Краљевине Данске у Србији Мете Кјуел Нилсен рекла је да је од почетка пратила примену закона о јавни набавкама у Србији и оценила да ће то бити позитиван сигнал за стране инвеститоре да дођу и инвестирају у Србији.“

    Дакле, корупција представља најзначајнију препреку инвестицијама. Писао сам већ како је мој познаник, рођени Бањолучанин, довео Индијца да уложи овдје и у Бугарској новац. У Бугарској је отворио производњу, а одавде је побјегао. Када озбиљни пословни људи од наших получобана чују 10%, само се окрену и побјегну главом без обзира. Овдје могу инвестиати само ликови попут оног Рашида, а јасно нам је да се не ради о користи за овај народ, већ о превари на коју ћемо изгубити природне ресурсе.

    2. Овдје неки погони нпр. Јелшинграда могу радити, али мислим да је наша шанса у производњи хране. Фруктона је преживјела рат и могла је и даље радити да је гробари нису сахранили да би дошли до грађевинског земљишта. Зашто не бисмо продавали Европи и Русији смрзнуто воће, компоте, зимницу? Имамо јефтинију радну снагу, имамо јефтинију електричну енергију. Уз олакшице и подстицаје извозницима, може се много. Мој позаник извози првокласну паприку из пластеника у Аустрију. Унапријед договорено тржиште и много већа потражња од његовог капацитета.
    Само у том случају неће нове милионе зарадити они који контролишу увоз јабука из Шпаније и меса из Аргентине. Ту је проблем, што један народ пристаје да буде талац неколико поремећених ликова, који су ради личних интереса спремни да газе преко мртвих.

    Изволи, па читај гдје ћеш наћи 200-300 милиона годишње:

    http://mitolovac.ba/strana/420

  31. Че Гевара, 15.01.2013. 18:09:26

    Када постоји Држава у пуном смислу ријечи, онда се однос послодаваца према радницима регулише законима и стриктном примјеном истих у пракси. Онда појединци не могу бити јачи од државе. Јеси ли се икад запитао зашто је обрачун са корупцијом у Србији пао на једног човјека? И гле парадокса, то није ни министар правде нити министар полиције, већ министар одбране. Глава једног појединца се ставља на пањ умјесто да то одрађује оранизован систем, гдје је сваки шраф у систему подједнако важан. Срби као народ није достигао тај ниво културе да успостави државу у пуном смислу ријечи и обрачуна се с паразитима и битангама, који исисавају супстанцу као малигни тумор у једном организму с посљедичним леталним исходом. Тек када је стигла депеша од послодаваца, иде се у обрачун с Мишковићем и Шарићем, јер европска мафија не трпи никог ко пређе милијарду, па сада чисте простор за своје играче. Слично како је Стипе Месић преко Пуканићевог „Национала“ за интересе албанске мафије некад водио кампању против Мила Ђукановића, како би се шверц цигарета с луке Бар пребацио на Луку Драч. Дај Боже да гријешим, али вријеме ће показати који су резултати тренутних акција у Србији. Хапшење је тек прва степеница према процесуирању појединаца, а понављам да не искључујем могућност да Шарић заврши као Спасојевић и Луковић.

    Дакле, не треба нама Вучић, већ нам треба систем у којем ће судија који ослободи убицу бити и сам процесуиран, у којем ће тужилац изгубити посао након по државу и друштво штетних лоше написаних оптужница, у којем ће свако морати доказати поријекло имовине. Ако нисмо способни да направимо Државу, онда смо заслужили и Калаја и Инцка, а немамо право да тражимо независност Републике Српске. Шта ће нам држава кад нисмо у стању да се старамо о себи?

    Мени је симапатична та прича с Вучићем и желио бих да то да велике резултате. Видјећемо!

    И на крају, не мислим да је писање по порталима бесмислено. Интернето је данас моћно средство комуникације. Неком ћемо можда отворити очи, ја сам од неколицине овдје доста и научио, прочитао бројне сјајне препоручене текстове, а не треба заборавити да нпр. Фронтал чита велики број људи који су дио политичке сцене Републике Српске, као и новинара.
    Ја себи у огледалу нисам толико симпатичан (ни буквално нити у пренесеном значењу), али користим се снагом аргумената и не заступам неке нереалне ставове. Ако неко сматра да гријешим, нека ми понуди јасне аргументе!

    Свако добро!

  32. Симо П. Ороз, 15.01.2013. 21:23:03

    Нас нико неће питати да ли хоћемо или нећемо у ове организације и не требамо се тим замарати. Када буду сматрали да им требамо, убациће нас силом. Ми требамо ради себе преписати оно најбоље. Нама је потребна борба против корупције не ради испуњења неке мапе пута, већ ради будућности наше дјеце.
    Норвешка није чланица ЕУ, а има бољи стандард од готово свих чланица. Литванија и Летонија су чланице, па су биле најјаче погођене рецесијом. И Естонија и Летонија су чланице ЕУ, сусједне земље, у Естонији се дуг у односу на БДП спушта према нули, а у Летонији је за четири године повећан са 7 на 70% у односу на БДП. Дакле, битније је какви домаћини управљају земљом, а не јесу ли чланови неке уније. Естонија има одговорну власт и желим такву овдје.

  33. jahac, 15.01.2013. 20:45:04

    Увијек покушавам да остварим оно што је реално, што није у домену научне фантастике. Трудим се да останем при својим жељама чврсто с обје ноге на земљи. Као да је нешто спектакуларно пожељети власт која неће пљачкати свој народ, која има визију будућности, чији представници имају знање и моралност!?

    Цитираћу свега неколико реченица из обраћања Бан Ки Муна, генералног секретара УН, са концерта уприличеног синоћ поводом прославе Православне Нове године:

    „’Никада не буди несигуран када желиш да учиниш свој сљедећи корак. Само онај коме је поглед усмјерен ка далеко у хоризонту пронаћи ће свој прави пут.’ Одувијек сам се трудио да живим у складу с тим савјетом који ми је дао мој учитељ. Када сам био у основној школи, рекао ми је: ‘Стоји чврсто на земљи, али са мислима у облацима!’ То у преводу значи, треба да имаш високе идеале, али истовремено да будеш и реалистичан. Ове изреке нас уче да треба да храбро усмјерени ка нашим идеалима корачамо напријед. Ти идеали су нам потребни да нас воде када се суочавамо с многим проблемима овога свијета.“

    http://www.youtube.com/watch?v=doXDEfAKbn0

  34. Тако је Дражене, једноставно објаснио!

    Треба рећи, да је у сређеној држави срамота бити сиромашан, али је још већа срамота бити богат у неуређеној држави, па сходно томе лако је препознати кога треба да буде срамота у нашој патаји!

  35. Кратко, јасно и у центар! Дражене свака част!

    Имао сам прилику да прије пар година разговарам са једним пензионером из Градишке који (и дан данас) има своју фирму из области металне индустрије. Дошао сам код њега да купим робу и он мени каже: “Нема сине, нестало! Све и комад да направим ја продам, купују наши, купују Хрвати, купују Словенци!“ Мени у први мах није било право што сам бадава дошао, али ми некако би драго што бар неко има посла и да добро ради! Онда сам онако лаички приупитао зашто не запосли још радника, да му помогну, а човјек ће мени: “Е мој пријатељу, ја сам пензионер и радим са још 4 пензионера. Стара смо кајла, учили смо по великим фабрикама од великих људи и мајстора овај занат и то је све што знамо радити. Године су ме стигле, тражио сам овде момке да их обучим да наставе ово моје, имам три пословна простора, све машине бих им дао, ма само нека дјеца раде и нека се жене. Али – неће нико! Кажу они мени да им је боље увалити се у полицију, граничну службу, општину него ли своје руке прљати и леђа трошити! Ено их у кафани, сједе, кукају и – чекају! Нема од нас ништа, ако нам је омладина тако научена!“ Тако човјек уздахну, извини се и оде “даље за послом“.

    Поред тога што мислимо, ваља нам бити и “металац“!

  36. Кратко, јасно и у центар! Дражене свака част!

    Имао сам прилику да прије пар година разговарам са једним пензионером из Градишке који (и дан данас) има своју фирму из области металне индустрије. Дошао сам код њега да купим робу и он мени каже: “Нема сине, нестало! Све и комад да направим ја продам, купују наши, купују Хрвати, купују Словенци!“ Мени у први мах није било право што сам бадава дошао, али ми некако би драго што бар неко има посла и да добро ради! Онда сам онако лаички приупитао зашто не запосли још радника, да му помогну, а човјек ће мени: “Е мој пријатељу, ја сам пензионер и радим са још 4 пензионера. Стара смо кајла, учили смо по великим фабрикама од великих људи и мајстора овај занат и то је све што знамо радити. Године су ме стигле, тражио сам овде момке да их обучим да наставе ово моје, имам три пословна простора, све машине бих им дао, ма само нека дјеца раде и нека се жене. Али – неће нико! Кажу они мени да им је боље увалити се у полицију, граничну службу, општину него ли своје руке прљати и леђа трошити! Ено их у кафани, сједе, кукају и – чекају! Нема од нас ништа, ако нам је омладина тако научена!“ Тако човјек уздахну, извини се и оде “даље за послом“.

    Поред тога што мислимо, ваља нам бити и “металац“!

  37. Dragutine, mislim da ce Vam ova lazna opzicija sada da psuje majku i da Vas ubjedjiva da lazete i da je to nemoguce u RS. Pa znas na koliko ja znam takvih primjera gdje omladina nece da radi, nece ni ovi matori ostapleri cekaju da ih drzava zovne i zamoli da rade i doprinesu drustvu. Ono sto ti je na birou sigurno 10% razmislja kao ta omladina sto nije htjela da radi.

  38. herctref,
    Псовање мајки и псовање уопште може само да говори о ономе ко се одлучи за такво нешто. Ипак, мислим да сте ме погршно разумјели. Поента мог текста је да смо ми друштво које је годинама уназад (на)учено да се хватамо државног посла јер нам је, забога, било шта друго тешко радити! Такво стање додатно поспјешује постојање приватних факултета са својим квази кадровима и наметања крилатице “треба се сналазити“ (читати: ували се у какву службу и Бог да те види)! Како у стиховима једне пјесме поручују: “…а живот је тако скуп, па су узор криминалци, шта ћеш – није народ глуп…“ Мене је мој професор српског језика и књижевности давно научио једну ствар и ја сам му на томе јако захвалан: највећа је част када неког човјека ослове са “мајсторе“, био он бравар, тенисер, инжењер, математичар… Да се још нешто разумијемо, завршио сам (државни) факултет и имао сам прилику да радим у државним институцијама, али нисам хтио! Рећи ћете да сам патетичан или луд (можда и јесам), али мене су учили да од свог народа не узимам, него да му поклањам како и колико могу! А држава, признаћете, увијек много више уѕима него што даје, о чему је давно некада писао и Давид Рикардо…

  39. herctref,
    Далеко од тога да нам не требају доктори, професори, полицајци… Нама не треба прекобројна администрација о којој је Дражен на одличан начин писао и дао конкретне примјере. Систем у којем 1 радник у реалном сектору треба да заради за једног пензионера, једног ђака (студента), једно дијете у предшколском узрасту, једног радника у администрацији једноставно није одржив! И плус да тај исти радник заради своју плату и да његовом послодавцу нешто остане! То је као да у породици са 10 укућана само отац ради, па колико год да зарађују (осим ако се не бави “пољопривредом“) сви лијепо и удобно живе! Нема државе ни система беѕ буџетских радника, али да ли је нама потребна оволика администрација која троши огромне количине новца за личне дохотке (прегледајте само нацрте буџета који су скоро усвојени)!? Ми морамо производити а не трошити, градити а не задуживати се и продавати, користити компаративне предности и учити, учити и само учити!

  40. Све земље које сте набројали су свјетске велесиле, њихове економије су неупоредиво боље, веће и јаче од наше, стандард и животни вијек њиховог становништва је далеко бољи од нашег и што је најважније: њиова администрација је продуктивна и даје резултате! Поређење са таквим нацијама за мене је бесмислица у овом контексту. И још нешто, у нашим администрацијама сигурно има честитих и марљивих људи, таквима скидам капу до пода, али су они нажалост раритет међу “осталима“!

  41. Mr Biggy, 07.04.2013. 11:45:29

    Лончићи су побркани у твојој глави. Прво што си као познати „антифа“ који мрзи све националисте почео читати НСПМ, а друго што постујеш евроскептични текст, иако свесрсно подржаваш власт на путу ка ЕУ. Стиче се утисак да си ејакулирао кад си пронашао овај текст и одмах потрчао да мени овдје докажеш да „нисам у праву“.

    Текст обилује неистинама и полуистинама. Прва неистина је да је Естонија 1994. године имала незапосленост од свега 4%. Званични подаци показују да Естонија има убједљиво најмањи дуг у односу на БДП, а ја сам у тексту објаснио на који начин су дошли до тога. Естонију (али и Литванију и Летонију) је у задњих 20 година напустило око 10% становништва. Разлози су једноставни, отворене су границе, емигрирали су у Финску, Велику Британију и Канаду, зато што је у тим земљама знатно виши стандард, а имају потребу за радном снагом. Отишли су они најбољи, који су одлазили и са наших територија. Здравствени радници у Финској су 2-5 до 3 пута боље плаћени но у Естонији.

    Оно што је поента текста и што треба бити водич властима у РС јесте одговорност, штедљивост, рационално трошење буџетских средстава. Естонци су увели информатичке технологије у државну управу и значајно сузбили корупцију. Увели су мјере штедње прије кризе. На Буџету имају три и по пута мање запослених но Република Српска. У државној управи свега 140 радника, а ми само 260 у Министарству финансија. Овдје је незамисливо да Бања Лука уведе бесплатан јавни превоз. Имам као ФБ пријатеља човјека који је ожењен Естонком и који живи у другом по величини граду Естоније. Каже да је текст реалан, да су Естонци много испред нас, да имају само проблем у поштовању људских права према руској мањини. Мој пријатељ је међунардони фудбалски судија. Судио је утакмицу у Талину и одушевио се том земљом. Текстом сам желио показати како се може напредовати, ако имате одговорну власт. Аутор наводи податке из 2004. године, а Естонија је тек доласком актуелне власти направила одговорније и поштеније друштво. Колико су за то вријеме напредовале РС и Србија?

    „………u poslednjih 20 godina čak 700.000 ljudi manje zaposleno je u industriji. Zato ni ne čudi što je od 2000. do 2010. godine Srbija smanjila udeo industrijske proizvodnje BDP sa 22,3 odsto na samo 16 odsto.“

    http://www.standard.rs/kako-je-i-za-koliko-unistena-srpska-industrija.html

    У Републици Српској је још гора ситуација. Битно је да је теби Додик бољи од Естонаца, па можеш да уживаш у плодовима свог рада посматрајући с прозора људе како копају по контејнерима.

  42. Тешко је смислено дискутовати са људима огромног ега без покрића,али на ово се мора одреаговати…не знам одакле би почео,ти немаш никакву способност закључивања.
    Дакле,ја не мрзим националисте,већ квазинационалисте какав је,рецимо,Рамуш.И све које их подржавају.То су људи идиоти,који настављају главом кроз зид све док није ништа њиховом дупету.Може се рећи да мрзим просечног Фронталовског самопрозваног „националисту“.Не мрзим националисте,баш напротив ја сам највећи међу њима.

    Као такав (националиста) наравно да читам НСПМ као један респектабилан медиј десне оријентације који се показује објективним и за који пишу врло уважени аналитичари.

    Да,ја сам уједно и антифашиста,дакако,а како НСПМ није фашистичко гласило,ја стварно не разумем зашто је то контрадикторно.

    „Свесрдно“ подржавање власти на путу ка ЕУ?Е ова ти је за Пулицера.Наша власт уопште не жури ка ЕУ,ако ниси приметио.Ја не тражим да ти читаш или разумеш моје коментаре,али бар немој своја бесмислена размишљања подваљивати као моја.Моје схватање је да се требамо окренути развијенијима и бољима и за почетак се макнути са њиховог пута.

    „Стиче се утисак да си ејакулирао…“
    Ти ћеш дефинитивно морати порадити са неким стручним око тих сексуалних алузија,у прошлим коментарима се ме желео „на каучу“,а ја нисам дужан да те маштарије слушам…консултуј и Прдоњу.

    Текст је стављен као огледни пример како се на једну појаву гледа са 2 дијаметрално различита аспекта чак и кад ту појаву посматрају 2 идеолошки комлементарна субјекта.
    Баш напротив,ја мислим да си ти у праву по питању реформе управе,само сам врло скептичан у оне у које се ти уздаш да ће направити такву промену.>Реформа управе,одговорност власти су основе.Дакле,нисам ни трчао да кажем како ниси у праву,мој се живот (срећом) не своди на рекламирање по Фронталу и локалној заједници.

    Смањење управе,одговорна власи и јачање привреде свакако,само не доводећи ликове који су ово данас у највећој мери и направили од нас и не изолациојом и прављењем новог Ирана,Авганистана или Северне Кореје.

    Што се тиче бесплатног јавног превоза,он сигурно није бесплатан као ни ТВ претплата у Србији,већ се плаћана други начин…осим тога,ако ниси већ приметио,у БЛ не постоји јавни превоз,већ локални саобраћај,а разлика је у концесији.

    „Битно је да је теби Додик бољи…“
    Мени је он бољи само од осталих понуђених…
    „…уживаш у плодовима свог рада посматрајући с прозора људе како копају по контејнерима.“
    Не знам што ја не би уживао у плодовима свог рада…треба да ме неко издржава ко неке студенте у раним 30-им?Не,то нипошто.А за сиромашне сам ја крив мање од тебе.

  43. Mr Biggy, 07.04.2013. 15:25:06

    „Не мрзим националисте,баш напротив ја сам највећи међу њима.“

    :D:D:D:D:D:D:D:D:D:D:D:D:D:D:-o:D:D:D:D:D:D:D:-o:D:D:D:D:D:D:D:D:D:-o:D:D:D:D:D:D:D:D:D:D:D:D

    Извини, али не могу даље читати од смијеха. Развезаће ми се пупак.

    У сваком случају, хвала ти што си подјетио на ову тему и омогућио да прочитају и неки који нису раније.

  44. Добар текст али и коментари.
    Али постоји кључна разлика између прибалтичких држава и нас.
    Они комунизам сматрају окупацијом њихови комунисти су у мишијим рупама због страха да их неко не ископа као сараднике окупатора а код нас комунисти ведре и облаче док обични смртници плачу за комунизмом.
    Њихова вјера их учи скромности и поштењу,њихови попови раде сасвим обичне послове за плату а попови су недељом,наши попови су „криминалци у мантијама“ (овако је један поп описао себе) и као круна свега криминалци у мантијама награђени су из буџета за ширење вјере путем вјеронауке.

    Препуштам Дражену да разради тему до краја и питам га:
    -Знаш ли иједног политичара,политичку опцију који би нас могао довести до мало поштенијег друштва налик прибалтичким државама да не кажем скандинавији?

  45. Добро кад сте начели ову тему пошто отприлике имамо исти број становника, колики је годишњи буџет Естоније и да ли је тачан податак од скоро 27 милијарди дуга?

    Можете написати за неупућене колики је буџет и дуг Српске?

    Знате да ја имам јасан програм економске политике и развоја стратешких привредних грана за наредне деценије које су наслоњене на контролисано коришћење природних ресурса у наредним годима, из чије добити можемо запослити све грађане РС и уредити државу на начин да будемо примјер другим.

    Можда је боље да мало о томе размијенимо мишљење, него да коментаришемо стално дневно политичке догађаје.

  46. Динкић Млађан, 07.04.2013. 18:06:25

    „…..а код нас комунисти ведре и облаче док обични смртници плачу за комунизмом.“

    Одлично запажање! Комунисти и даље владају, умјесто да служе народу, а народ плаче за временом социјализма/комунизма. Још ћу само додати „дуго Те није било, Шеки!?“ Добродошао!

    „Знаш ли иједног политичара,политичку опцију који би нас могао довести до мало поштенијег друштва налик прибалтичким државама да не кажем скандинавији?“

    Познајем више политичара, а још више оних који нису политички активни, који би нас могли довести до мало поштенијег друштва. Политичку опцију, нажалост, НЕ. Из простог разлога што су политичке партије по дефиницији интересне организације и у моменту кад не осигуравају довољно плијена за чланство губе подршку и урушавају се. Више вјерујем да ће једног дана доћи до синергије више честитих појединаца из различитих политичких опција или ће до промјена доћи под снажним спољним притиском. Без обзира колико је реално, ми том морамо тежити. Баш како Андрић рече за „криве Дрине“:

    „Све су Дрине овог свијета криве; никада се оне неће моћи све ни потпуно исправити, али никада не смијемо престати да их исправљамо.“

    Како Ти живиш у Брчком, рећу Ти да ја мислим да је г-дин Босић човјек који тежи једном таквом друштву, али да он нема снагу да направи тоталну чистку ни у властитој партији, мада би вјероватно желио. Г-дин Петровић у Добоју је „држава у држави“, екипа с Романије би можда правила дил и с Додиком и с Кустом, г-дин Кличковић је освојио значајан број гласова као његов противкандидат. Изван партије, он би вјероватно, попут већине грађана, радо видио многе из власти и око власти иза решетака, али након ликвидације г-дина Гарића, веома је опрезан и у свјесном или несвјесном страху за лични живот. Тек под притиском или охрабрен агресивнијим наступом других успио је у задњем тв дуелу да Предсјендику у лице „истресе“ оно што ми овдје пишемо већ годинама. И кад би хтио ићи до краја, он нема подршку унутар партије, иако је на челу исте.

    Познајем лично неке омладинце и младе уде из разних партија, за које мислим да су честити и да су ушли у политику из идела, а не ради личне користи. Примјер су нпр. овдје понекад присутни Бранислав Поповић, који је на челу омладине ПДП-а, и његов колега Мрђен. Млади Перо Баришић из бањолучког СДС-а је млад, културан, образован човјек, који има снажне идеале и политичка убјеђења. Још много више познајем честитих људи који су изван политике, а ја сам желио да их анимирам, јер сматрам да само они могу избити ове друге. Кад се појаве такви људи, ја немам потребе ни да се рекреативно дотичем политике.

  47. ribar, 07.04.2013. 18:19:49

    Биће да се дервентска лола опет дохватио флаше, па пише глупости.

    Буџет Естоније износи око 15 милијарди КМ, скоро десет пута више но Буџет РС, иако имају скоро једнак број становника. Не треба заборавити да се Буџет РС добрим дијелом пуни из кредитних средстава.

    „Revenue for the 2013 state budget is planned at 7.5 billion euros and expenditure at 7.7 billion euros.“

    “While pensions went up this year by 4.4%, next year the government is planning to raise them by 5%,” Ansip explained. “On average, that will mean 190 euros more per pensioner.” The unemployment benefit will also be raised, from its current rate to that of half the minimum salary – i.e. from 65 euros to 145 euros.“

    Дакле, од ове године незапослени у Естонији ће добијати 145 евра од државе, а пензије ће у наредне двије године у просјеку порасти за 190 евра.

    „The prime minister confirmed that family allowances would also increase next year, by almost 5 million euros or 5%. Much of this additional funding will be allocated to needs-based child benefit reforms, which are designed to double the support provided to children in the most needy families over the next two years. The childbirth allowance for triplets will increase more than three-fold, to 3000 euros. Paid paternal leave will also be reinstated.“

    У наредне двије године удвостручиће подршку дјеци из најугрожљнијих породица, а за треће рођено дијете ће давати 3000 евра.

    Естонски БДП је у 2012. години износио преко 28 милијарди америчких долара, односно 21 200 $ по становнику, удио индустрије у БДП-у је 30,2%, стопа незапослености је 11,5%, буџетски приходи 8 милијарди долара, јавни дуг тренутно износи 10,5% у односу на БДП.

    На интернету се могу пронаћи различити подаци о БДП-у Естоније. Нашао сам сајт на којем је могуће упоредити јавни дуг више држава:

    http://ca.gdc.economist.com.s3.amazonaws.com/index.html#debt_per_capita+2012+o+ee+ba+xx

    Дакле, према овим подацима јавни дуг Естоније износи $2,621,643,836 (по глави становника $1,923.66), а БиХ $8,072,602,740 (по глави становника $2,148.35). У односу на БДП однос је 14:50 у процентима. Овдје треба подвући да је Естонија од краја 2011. године удвостручила свој дуг у сврху изградње аутопутева, а не за исплате плата буџетским корисницима.

    Овдје можете пратити кретање дуга Естоније у реалном времену (мало другачије вриједности):

    http://www.nationaldebtclocks.org/debtclock/estonia

  48. Теби су лоле опсесија,а некад си спомињао да се можеш везати само за жене…то ће ти вероватно и Рибар замерити.

    У сваком случају,упутићу те на то да немаш проблем са мојим ставом,већ Мировићевим.

    „…ја немам потребе ни да се рекреативно дотичем политике.“
    Није ваљда да након Стевандићевог потрчка,па „независне“ листе,сад се и повлачиш…логично,након толиког успеха.

  49. На Драженовом примјеру се најбоље види да човјек не треба да ради ствари у које се не разумије. Квалитет његовог текста о здравству и текста о Естонији се разликује ко бог и шеширџија.

    Позивам колумнисте Фронтала да ово имају на уму.

    Чекам Лазаревићев текст о Хенкелу у Билећи!

Оставите одговор на slavija Одустани од одговора