Азбука, шта је то? – глифосат?

Старом традицијом пресловљавања Фронтал.СРБ се пита шта је то па толико отровно у азбуци, да удружења као Центар за животну средину из Бање Луке се баш гнушају исте испуштајући је потпуно из живота? Саопштење преносимо јер волимо природу.

понедељак, октобар 16, 2017 / 17:03

Глифосат – отров око нас

У оквиру обиљежавања Свјетског дана хране, 16. октобра, покренули смо анкету на интернету којом тражимо мишљење грађана Босне и Херцеговине о употреби контроверзног хербицида глифосата. Центар за животну средину позива све грађане и грађанке да приступе анкети преко QР кода или линка, и да искажу своје мишљење о дозволи за употребу глифосата у Босни и Херцеговини.

Глифосат је најпродаванији хербицид на свијету, а Међународна агенција за истраживање карцинома га је прогласила вјероватно карциногеним на основу студија доступних јавности. Европска агенција за сигурност хране и Европска агенција за хемикалије нису сагласне са овом класификацијом, узимајући у обзир студије корпорација које производе глифосат, а које нису доступне јавности. Европска унија још увијек није донијела одлуку да ли ће одобрити употребу глифосата након децембра 2017. године.

Центар за животну средину је у септембру обавио насумично узорковање намирница у Бањој Луци и пет узорака анализирао на остатке глифосата у цертификованој лабораторији. Сви узорци су имали ниво глифосата мањи од 0.1 мг/кг, што представља максималне дозвољене количине глифосата у намирницама, те су у законски прописаном опсегу.

„За овакве резултате морамо бити захвални чињеници да су генетски модификовани усјеви забрањени у Босни и Херцеговини, а глифосат се ипак највише користи управо на њима. Ипак, употреба глифосата је широка, те се користи и на воћњацима, њивама прије и послије жетве, на јавним просторима итд. Због тога се морамо запитати колико смо ми, али и остали биљни и животињски свијет, заправо изложени овом хербициду и да ли његова употреба треба да буде продужена“, навела је Марина Кубурић, из Центра за животну средину.

Истраживања у Европи су показала мале нивое глифосата у многим намирницама, од пива до брашна, а овом вјероватно карциногеном хербициду изложени смо и у парковима, на улицама и слично. Такође, утврђено је присуство овог хербицида у урину код 43.9% европских испитаника. Укупна изложеност може бити опасна по људско здравље, те у Центру за животну средину сматрају да се дозвола за кориштење глифосата у Босни и Херцеговини не смије продужити послије децембра 2017. године.

„У Европи је пробуђена свијест о овом проблему, те многе државе, попут Италије, забрањују употребу глифосата на јавним површинама, док Француска планира до 2022. године у потпуности да забрани глифосат, без обзира на одлуку Европске комисије. Ово је пут којим треба ићи и Босна и Херцеговина, како бисмо заштитили наше грађанке и грађане, али и биодиверзитет који нас окружује“, изјавио је Виктор Бјелић, потпредсједник Центра за животну средину.

Кампања се проводи уз финансијску подршку фондација ГЕККО и Грассроотс из Њемачке.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *