АВАТАР (AVATAR)

Aватар је отјелотворење божанског у неком земаљском бићу. У случају Џејмса Камерона, његовог жиро-рачуна у џеповима милиона људи.

субота, септембар 24, 2011 / 07:05

Насловни појам из санскрита је до сада био познат углавном публици медија сличних Фронталу. Односно, представљао је сличицу коју корисници себи додијеле уз надимак. Филм под овим именом поприлично испуњава чак и бањолучке биоскопске дворане, што ће рећи да у случају ове спектакалске мамипаре, утисак који добивате уз употребу наочара пред платном, превазилази 5 КМ за које би могли добити ДВД са седам сасвим различитих акционих филмова.

Тродимензионално искуство на великом платну, посљедњи је трзај којим филмска индустрија, без озбиљнијег прилагођавања, може узвратити ударац Дивиксу и флет-рејт пакетима. Објекти или бића у првом плану, уз употребу наочара добивених на улазу, заиста изгледају као да вам улазе у видно поље. Напросто буде порив да их одгурнете руком, поготово ако сте сјели у трећи-четврти ред. Још један изразит примјер када тродимензионалност долази до изражаја, јесу прљава стакла кроз која у филмском свијету зури камера. Зато се на слабо одржаваним пенџерима прилично истрајавало.

Агрегатна стања: Титаник и Икар

Ово је међупланетарни Титаник, са Сигурни Вивер као џокером за призивање добрих новчаних духова Уљеза 2. У свему томе најмање има Бездана. Џејмс Камерон је направио још једну добитну комбинацију по холивудским мјерилима и на томе му треба честитати. На сву срећу њега и обожавалаца му, далеко боље од Истинитих лажи, које су вјероватно научнофантастички филм који се највише покушавао маскирати у обични акциони. У том смислу, ово је Икарски лет патетике са потопљеног брода.

Без обзира што је један од главних Камеровнових мотива за генерацију зла у радњи (распамећени и неразумни војни фанатик) примјењен као и у Бездану, у овом филму нема Руса. Ни злих, ни глупих, а ни одушевљених топломировским пријатељима. Код Камерона, уосталом, ријетко кад и да има Руса. Зато постоји упозорење на рачун Венецуеле, из које се главни јунак вратио у инвалидским колицима. Главни јунак из Венецуеле, у стварном латиноамеричком свијету и свом црвенокошуљашком костиму, представљаће аватарно оличење негативца за дјецу која напусте салу и свијет погледају без 3Д наочара. Просто је некако слатко поменути ту земљу у једном блокбастеру, као поприште неког рата у којем ће маринци бити упетљани у будућности.

Многи којима се допада та авантуристичко-научна обланда у коју је упакован овај строј за млаћење пара, буду врло увријеђени када заузмете ову перспективу, односно одбијете да говорите о умјетности у дјелу попут овог. О искључивој жељи да ствар буде прихватљива за радни народ и самоуправну социјалистичку заједницу Уједињених Ентитета Сјеверне Америке, најбоље говори чињеница да се код урођеника и освајача са Земље, не види ни једном женска дојка, односно нема никаквих призора који би могли бити мучни за око, у смислу обилног крварења или натуралистичног убиства. Што је, признаћете, тешко изводљиво у филму који обилује акцијом и епским биткама.

Индустријски дизајн

Ако је неко све то учинио да будни цензори не искључе из публике и дјецу од седам година, тешко да можемо причати о било чему другом, осим индустријском дизајну.

Срећом па да се о Аватару у сценаристичком смислу говори на тај начин. Уколико би се неко прихватио његове структуре, много би горе прошао. Препуно рупа у мотивацији ликова, логичких омашки у самој радњи, уз невјероватно глупаво неријешену опцију, која оправдано пита: шта се дешава са аватарним ликом, када га требају на брзину пробудити? Када се таква могућост за потребе радње примјени, а његова суперснажна женка није у стању да га подигне и понесе, него немоћно вуче његовог аватарног дилда из којег су извађене батерије, хистеришући као нека земаљска фрајла из филмова са почетка прошлог вијека.

Ужасна немаштовитост везано за дизајн ванземаљских бића, најбоље је видљива код коња са планете Пандора, који морају баш да личе на земаљске коње. Ни мање, ни више.

Још само једна нелогичност, будући да проширивање списка нема смисла. Потпуно је невјероватно, да некакви аутожири-ховеркрафти-хеликоптери будућности, без обзира што је људска врста развила технологију међузвјезданог путовања, и нијесу нешто претјерано другачији од данашњих оклопних хеликоптера Војске САД. Што је још чудније, немају чак ни способности које имају ововремени хеликоптери, тако да им се пилотско стакло може пробити паљбом из пјешадијског наоружања.

Но, потпуно је јасно да је овај филм, као и готово сваки други Камеронов урадак, подређен само једној ствари – што озбиљнијем успјеху на благајнама. Нормални људи то ни не очекују од ових порнића, који маме специјалним ефектима. А специјални ефекти су, у смислу тродимензионалног угођаја, готово дјечији усхићујући.

Тијело за учитавање

Ништа што би вам се рекло из радње, неће кварити утисак, јер се због приче и не иде у биоскоп. Зато сви они који воле спектакле и специјалне ефекте, имају своју добитну комбинацију, састављену од сценарија за већ прастари Плес с вуковима и овогодишњи Сурогат са Брусом Вилисом.

Тај проблем у односу човјека и машине, односно екстензије или трансформације људскости у нове форме, уз помоћ појма “вјештачка интелигенција”, биће све омиљенија тема у будућности, а ове године је се дотакао и анимирани филм по имену “9”.

Код Аватара још фрустрира та новоусвојена америчка правовијерност у наглој еколошкој самоосвјештености естрадног капацитета, као и алузија на Црна брда и Лудог Коња из геноцидне историје Уједињених Ентитета Сјеверне Америке. Руда која на Пандори треба колонизаторима са Земље, налази се баш испод дрвета-сведржитеља, светиње за домородачки народ Нави. Због тога мора доћи до рата, у којем ћемо прославити још једног генерала Кастера.

Колонизатори са “умрле планете”, како Земљу називају у филму, овај пут су поражени и, као и све у овом блокбастеру, патетично се доводимо у позицију да закључимо како је ту крај. Да бијелци неће у сљедећем наврату доћи са алкохолом, термонуклеарним оружјем, те легендарним хуманитарним ћебадима пуним грипе, колере, сифилиса или малих богиња.

А доћи ће. Као што је на излазу из дворане, баш у то доба момак скидао плакат 32. децембра.



4 КОМЕНТАРА

  1. Или можда Покахонтас и штрумпфови. Ма увијек се сјетим оне приче кад су говорили за тон филм који се тек тад појавио. “Шкрипање даске у филму постоји да се не би чуло шкрипање у причи.”
    Све је мање добрих прича у филму, а све више ефеката

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *