Зашто Бањалуци ноћас није требао ватромет

Текст наше сараднице Марије Милић је можда, или можда не, утицао да ове године концерт једне естрадне звијезде не буде 04.08. у години. Зато га репризирамо из времена кад није било тако.


Марија Милић: Псссст, тихо… спавају интелектуалци!

Било би згодно, ако ко има број мобилног ових наших интелектуалаца и академика, да их подсјети да ће убрзо Сретење. Ови што преспавају цијелу зиму тад се, тврде, извуку из јазбине. Макар на тренутак промоле очи, анализирају тренутну ситуацију и процијене шта ће.


Јавно изокренута прича

„Тек је брдо изашло иза сунца, а кревет скочи из пространог чиче, навуче ноге на опанке, стави главу на капу и отвори кућу на вратима…“


Марија Милић: Олуја и послије Олује*

Неоправдано запостављени у политичким говорима и свештеничким молитвама, раме уз раме са сапатницима из Лике, Баније, Кордуна и Славоније, Срби су за само два мјесеца 1995. године, на самом крају рата, збрисани и из западне Крајине. Тадашње Републике Српске.



Марија Милић: То што је дужи, не значи и да је бољи

Можда стварно живимо четири године дуже, по статистици премијерке Цвијановић и аналитичара и новокомпонованог водитеља Мирослава Лазанског, али су демографске цифре Завода за статистику Републике Српске, у који се ових дана кунемо, неумољиве.



Марија Милић: Мозгом за Српску

„Данас не може бити Трећег рајха, јер сте ви у Бечу неспособни!“ Тако је говорио Јерг Хајдер, бивши покојни лидер Слободарске партије Аустрије.


Марија Милић: Ретроактивна одбрана српства

Србија, каже, памти. Памтимо и ми Србију. Из тамо те ’95. Кад нам нису дали да се упишемо у школе, јер кваримо, ваљда, градски просјек. Кад су нас пустили да седмицама џеџимо испред врата новосадских гимназија, јер за нас у њима није било мјеста.