Сваку од резолуција о стању у БиХ, које је Савјет безбједности УН донио од Дејтонског споразума до данас, доносио је на основу Поглавља 5. Повеље УН. Тим поглављем Повеље УН повјерено је искључиво Савјету безбједности да он има одговорност за одржавање мира и безбједности у свијету и да у име свих држава чланица УН спроводи дужности и задатке на основу те одговорности.
Иако је нацрт резолуције о Сребреници био тема недавне специјалне сједнице Савјета безбједности УН, Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва БиХ, у свом говору том приликом није рекла ни ријеч на ту тему, тиме ни о томе зашто су то Српска и Жељка у Предсједништву БиХ против резолуције о Сребреници.
У протеклих неколико дана, овдашња јавност напросто је засута медијским информацијама о активностима два члана Предсједништва БиХ (Дениса Бећировића и Жељка Комшића) које у својству чланова колективног шефа државе БиХ имају у Организацији УН у Њујорку.
На недавно одржаним посебним сједницама (једанаестој и дванаестој) Народне скупштине Републике Српске могли смо се наслушати свега што ће остати као љага за овај законодавни дом.
Данас је 8. март 2024. За готово све људе овдје, то је само још један дан међународног празника – Дана жена. Овај датум има још једну важност, јер 8. марта 2000. тадашњи високи представник, Волфганг Петрич, наметнуо је Одлуку о успостављању Брчко дистрикта.
Када је Уставни суд БиХ 18. јануара ове године донио одлуку број У-21/23, којом је укинуо кривично дјело повреде угледа Републике Српске из члана 280а. Кривичног законика Републике Српске, истог дана Огњен Тадић савјетник предсједника Републике Српске је изјавио, а портал РТРС пренио, да: "Шта год одлучују судије окупљене у крњем Уставном суду БиХ, Закон о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ одређује да се то Републике Српске не тиче и то је тако до политичког договора".
Одлука Владе Републике Српске из фебруара ове 2024. године, којом је одлучено да се прода 52 дулума земљишта на Јахорини, је понашање које је опасно за Републику Српску из разлога на које желим укратко указати овим текстом.
Из обиља примјера наше сервилности према насиљу (нео)колонијалног владања ОХР-а над БиХ као државом чланицом Уједињених нација, посебно мјесто заузима сервилност правосуђа и полицијских органа.
Недавно је Уставни суд Републике Српске, на сједници одржаној 31.1. ове године, донио одлуку број У-19/23 којом је утврдио да члан 16. став 4. Закона о правима бораца није у сагласности са Уставом Републике Српске.
Бијаше 26. јун прошле 2023. године, у које вријеме сам био правни савјетник српског члана Предсједништва БиХ. Из тих разлога био сам пријеподне тог дана позван на састанак у 13 сати у Влади Републике Српске, који је водио Милорад Додик, а били су присутни и Жељка Цвијановић, Радован Вишковић, Ненад Стевандић и Милош Букејловић.