Улогуј се! Региструј се! Изгубљена лозинка?
Фронтал.рс Фронтал.рс Фронтал.рс Фронтал.рс

Колумнисти

13:47 Концептуала која се не пропушта: Јагњијада у Јагњилу08:06 Тражи фер услове: Шолца на аеродрому у Кини дочекао замјеник градоначелника08:03 Јер, као, нису у рату: Финска до даљњег оставља затворене копнене границе са Русијом08:01 Вучић: Људи из Требиња, моћи ће да користе Мостарски аеродром10:03 Истинско обећање - Трећи свјетски рат или иранска представа за свјетску јавност13:29 Противно Повељи УН: Нови покушај геноцидизације Срба Дачић назива отварањем Пандорине кутије13:20 Бореновић против пријема окупираног Косова* у Савјет Европе - сумрак суверенитета из УН15:36 Ле Монд пише: Макрон ће, као Наполеон, послати пјешадију на Русе15:29 Гаугазија, област у Молдавији, жели да буде дио руског банкарског Мира17:05 Након Хамаса, Израел поручује да је спреман за Хезболах

Дани(ј)ел Симић: Шта би нам фалило, да се опет мало порокамо међу собом?

Српска је у изборном, односно постизборном стању, бивше совјетске републике Украјине прије војног пуча 2014. године. Побиједила је дугогодишња власт, декларативно патриотска и окренута Русији, али уз колосалан баласт општенародног, фолклорног незадовољства економијом и корупцијом. Против опозиције финансијски, медијски и институционално подржане са Запада, а која је изашла на улице причајући о крађи. Не будимо мазгови и билмези, па признајмо да нас свака одлука која проглашава предсједника мимо резултата избора и закона – уводи у грађански рат.

Вијести са фронта: Швабо напада!

Имао сам срећу или несрећу, да сам од краја фебруара био више на ратишту у бившој совјетској републици Украјини, него код куће. Пропустих и пристојан дио изборне кампање, пратећи уживо референдум у Херсонској области, која је данас опет под офанзивом украјинских снага.

Дани(ј)ел Симић: Скелом преко Дњепра

Некако сам доста мирније прихватио, сам са собом, да трећи пут ове године идем у Русију. Па Новорусију. Док дођем у Доњецк и он ће, што се Москве тиче, законски бити Русија. Мислим се. Тек у авиону, пред полијетање, враћа ми се благо узбуђење у трбуху. Због пута. Или је то што нијесам ништа јео.

Ко то каже, ко то лаже, Русија је мала?

Русија се по други пут територијално шири у овом вијеку, након присаједињења Крима 2014. године. Посљедице објаве више референдума у бившим областима Украјине, имају минималан значај на свјетску политику, у односу колико се очекује да ће имати ефекат на ратишту. Кад нешто призна као дио своје територије, Русија је обавезна по Уставу да то брани војно. Укључујући општу мобилизацију и атомски удар.

Дани(ј)ел Симић: Русија разваљује Украјину и неће скоро стати

Војска Републике Српске, која је ратовала против НАТО Звијери и преживјела, имала је 1995. године највише 200.000 војника. Са не више од 170.000, Русија је ушла у Украјину која је већ имала 261.000 уговораца и 01. фебруара потписан указ предсједника, да се број увећа на 361.000. Руси су их свеједно растурили мимо било какве војне логике, која налаже омјер најмање 3:1 ако нападаш. Сад је таква стратегија, након опште мобилизације Кијева, дошла други пут на оперативну наплату.

Дани(ј)ел Симић: Јазавац пред Основним судом у Бањој Луци

Морам се похвалити васколиком читатељству. Први пут у животу сам на суду, због нечега што сам написао. У питању није јавности већ позната тужба тзв. Суду БиХ, зато што не поштујем Закон о вербалном деликту из кајданке Кловна Валентина. Пред суд сам изведен јер 10 година усамљено, уз часне али ријетке изузетке, јавно иступам са мишљењем да се лажима о бијелим тракама у Приједору изазива вјерска и национална мржња. Уколико изгубим, то ће се тумачити да је неки суд у Српској пресудио, како је њена ратна власт била расистичка и настављала традицију Павелића, Хитлера и Мусолинија.

Дани(ј)ел Симић: Кочић као мали колац

У животу и прикљученијима стигао сам као гимназијалац шегртовати код вајара Слободана Драгаша. У његовом атељеу на врху Банског двора, видјех статуу Давида Штрпца још док је била у глини. Помагах да се раскомада, кад је изливен гипсани калуп. Писао сам већ о Петру Кочићу и тековинама његове мисли. Сада не пишем јер мислим да могу боље на исту тему. Пред најновији Кочићев збор, ћутим накупљени порив да пишем. Као умјетник. Али, не иде. Власт се промијенила. Мени је исто. Свеједно ме и даље не зову на тај догађај.

Трећепозивци на геј паради

Ко се први зове на торжествени марш истополне љубави у Срба? Ана Брнабић? Александар Вучић? Ко је присталији да се појави? Жељка Цвијановић или Јелена Тривић? Милорад Додик или Мирко Шаровић? Иако крајњи трећепозивац у овој причи, позван сам да проговорим.

Дани(ј)ел Симић: Њежне латице наранџастих револуција

Док Вашингтон са прстом на носачима авиона, гледа у буру коју је изазвао у Тајванском мореузу, украјиско руководство је стављено пред избор – да ли покретати офанзиву и покушати заузети Херсон? То би подигло морал и на Западу. Политичарима помогло доказати пореским обвезницима како је смислено помагати режим у Кијеву, јер још увијек има шансе да се одбрани.

Старији чланци
Новији чланци