Арапскe револуцијe (3) – Је(ч)мен у оку

Трећи наставак фељтона Милка Грмуше, бави се ситуацијом у Јемену, који од 1990. године, више не дијели шизофрену судбину Сјеверне и Јужне Кореје. Пише: Милко Грмуша Јемен је једна од сиромашнијих арапских земаља. Њен привредни развој највише је базиран на извозу нафте, док је остатак привредне активности на изузетно ниском нивоу. Јемен није успио да […]

среда, март 9, 2011 / 08:02

Трећи наставак фељтона Милка Грмуше, бави се ситуацијом у Јемену, који од 1990. године, више не дијели шизофрену судбину Сјеверне и Јужне Кореје.

Пише: Милко Грмуша
Јемен је једна од сиромашнијих арапских земаља. Њен привредни развој највише је базиран на извозу нафте, док је остатак привредне активности на изузетно ниском нивоу. Јемен није успио да диверзификује структуру своје економије, што за ту земљу постаје све озбиљнији проблем, будући да се процјењује да ће залихе нафте у Јемену да буду исцрпљене око 2017.године.

Предсједник Јемена Али Абдулах Салих такође је у политику ушао из војске. Он је на предсједничкој функцији још од 1978. године, што га чини лидером са најдужим функционерским стажом у новијој политичкој историји те земље. Какогод, тек од 1990. године Салих управља цијелим Јеменом. Прије тога био је предсједник Сјеверног Јемена (Арапске републике Јемен), који од 1962. године има републикански облик владавине, а прије тога, тачније од 1918. године, након добијања независности од Отоманске империје, државом је управљао краљ.

1962.године монархија је укинута и замјењена републиком. Власт су преузели поборници пан-арапске идеологије, који су узор имали у Насеровом Египту. С друге стране, Јужни Јемен добио је независност од Британије тек 1967. године. Од 1969. године земљом управљају комунисти, организовани кроз Јеменску социјалистичку партију. Јужни Јемен, односно Народна демократска република Јемен, гајио је веома блиске везе са Совјетским Савезом, Кином, Кубом и Палестином, док је Арапска Република Јемен (Сјеверни Јемен) имала подршку арапског свијета, Насеровог Египта поготово, као и Ирана.

Братство и јединство

1990. године дошло је до уједињења Сјеверног и Јужног Јемена, и основана је јединствена Република Јемен, на челу са Али Абдулахом Салихом. Од самог свог почетка, било је јасно да ће формално уједињени Јемен да буде разапет између различитих интереса, како оних унутар својих граница, тако још и више између оних изван Јемена. Предсједник Салих покушавао је да направи баланс између блиских веза са Ираном, с једне, и интереса Сједињених Држава, с друге стране. Такође, имао је нимало једноставан задатак да усклади системе бившег Сјеверног и Јужног Јемена, што је, испоставило се, нимало једноставан задатак.

Опрхван различитим идеолошким, политичким, економским и спољно-политичким интересима; чини се да Јемен нема богзнакакву будућност. Гидо Штајнберг из берлинске Фондације наука и политика, јасно поручује да је велико питање да ли је Запад, па и његова Њемачка, уопште заинтересован да трајно помаже земљу која се распада откако је установљена, те је, са њиховог становишта, од потпуно маргиналног геополитичког значаја.
Ипак, Гидо није све рекао.

Двије су битне ствари које требате да знате о Јемену. Прво, у његовим пустарама једно је од легла припадника Ал Каиде. И друго, Јемен има свој географски значај, јер је у центру трговачког пута ка Блиском истоку. Ко контролише Јемен има значајан утицај на свјетску трговину.

Тога су итекако свјесни Американци. Иако је предсједник Салих својевремено подржавао и Садама Хусеина, у његовом рату са Кувајтом, његови односи са Америком су у међувремену отоплили. Он је начелно дао своју подршку америчком рату против тероризма, чиме је донекле купио подршку Американаца за своју владавину у Јемену, а што је, опет, изиритирало Иран.

У толикој мјери, да је у јануару мјесецу ове године ирански ајатолах Ахмад Катами јавно поручио „да се исламска револуција поново дешава“, односно да се „помаља нови Блиски исток, заснован на исламским вриједностима, а не на америчким жељама“. Катами је дао овакву изјаву коментаришући протесте у Египту, Тунису и Јемену. Иако је Салих имао подршку Ирана, откако је омекшао према Американцима став ове земље нагло се промјенио. Као и у случају Либије.

Незадовољство на улицама

Протести у Јемену не разликују се посебно од оних у Тунису, Египту и Либији. На улици се налазе они који су незадовољни социјалним стањем, они који су незадовољни политичким стањем, они који су незадовољни спољном политиком владе. Дакле, основна ствар која повезује демостранте јесте – незадовољство. Е сад, постоји разлика око тога шта је примарни узрок незадовољства, али то никога не одвлачи са улице.

У чланку који је објављен на порталу Атлантик (The Atlantic), Џошуа Фоуст сугерише да предсједник Салих, који је кључни амерички савезник у борби против Ал Каиде, најбоље може да помогне себи, Јемену и Америци тако што ће добровољно да сиђе са власти и исту преда неком ко ће имати какву-такву подршку народа у Јемену, а кога ће претходно да одаберу Американци.

Американци схватају да ће до промјене режима у Јемену, као и у случају Египта, прије или послије доћи, и настоје да осигурају да промјена личности на челу државе не значи и промјену политике исте.

У сљедећем тексту биће описана ситуација у Бахреину. Стање у тој земљи не разликује се превише од ситуације у Тунису, Египту, Либији и Јемену. На дјелу су два супростављена концепта, два цивилизацијска модела.

Још увијек се не зна који ће да превлада. За надати се да крви бар неће бити превише проливено. Али, стиче се утисак, то најмање брине оне који воде игру.



0 КОМЕНТАРА

  1. Овај Милко се чини као паметан момак. Мислим ипак да је ово преамбициозно. Како ми можемо знати шта се ради на Западу и какве завјере спремају?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *