АНУРС: Округли сто “Језик и писмо у РС“

Предсједник Академије наука и умјетности РС Рајко Кузмановић оцијенио је, да у БиХ ситуација врло неповољна по српски језик зато што се жели формирати „некакав босански језик“, што је стара теза која постоји још од времена Аустро-Угарске.  – Морамо се супротставити таквим схватањима, јер је језик један и јединствен и то је српски језик. Издваја […]

петак, новембар 25, 2011 / 12:29

Предсједник Академије наука и умјетности РС Рајко Кузмановић оцијенио је, да у БиХ ситуација врло неповољна по српски језик зато што се жели формирати „некакав босански језик“, што је стара теза која постоји још од времена Аустро-Угарске.

 – Морамо се супротставити таквим схватањима, јер је језик један и јединствен и то је српски језик. Издваја се и хрватски, а све друго су политички језици – рекао је Кузмановић и најавио интензивно дјеловање Института за српски језик и књижевност у будућности.

Он је новинарима прије округлог стола "Језик и писмо у РС", који се одржава у Бањалуци, нагласио да је посебно значајан Институт за српски језик и књижевност.
Кузмановић је напоменуо да је језик највеће богатство једног народа и истакао да онај народ који има свој језик, писмо, традицију и историју, има и идентитет.

– АНУРС се бори за наш идентитет у РС и БиХ. У том смислу АНУРС је у априлу формирала Институт за српски језик и књижевност, Институт за историју, Институт за друштвене науке и Институт за природне и биолошке науке – рекао је Кузмановић.

Академик Слободан Реметић истакао је да је оснивање Института за српски језик и књижевност прилика да се институционално и организовано истражује језичка проблематика, писана и усмена баштина, савремени језик и језичка политика.

АНУРС је данас организовала округли сто под називом "Језик и писмо у РС" на којем су, између осталог, своје реферате излагали академици Љубомир Зуковић, Светозар Кољевић, Војислав Максимовић, Слободан Реметић и остали истакнути професори.



0 КОМЕНТАРА

  1. Група Буди Србин уз Србина и Удружење Ћирилица дали су свој допринос организујући дочек учесника скупа под мотом „Добро дошли у земљу ћирилице“ и уручивањем отвореног писма.

    http://srbskacirilica.rs/Отворена-Писма/111127_127/

    Фотографије са дочека можете видети овде:
    http://album.cirilica-beograd.rs/index.php?/category/281

  2. Немања Видић:
    Сасвим је једноставан одговор на питање зашто Срби пишу латиницом.

    Прво, српски лингвисти деценијама шире неистину да је Вук аутор и ове латинице , па из тога закључују и они и народ који их слуша, да је и она србска. А када имају два србска писма ћирилица престаје да буде србски национални симбол и мора да нестане. Али, ако би се и могло доказати, а не може, да Вук јесте аутор латинског писма којим се служе Хрвати, из тога се не може закључити да је она српско писмо. По истој логици , ако би данас неко доказао да је Вук , не дај Боже, имао неку настарност, то не значи да је данас има сав србски народ ,или да је треба имати.

    Друго, ни политичари не знају да је србско писмо само ћирилица, јер то нису чули од лингвиста, па је они не могу разумети као политичко питање националне културе од прворазредног значаја.Зато они не могу ни водити политику која ће омогућити ћирилици да неприкосновено влада у србским земљама, као што је некада владала читавим Балканом.
    Дакле, главни проблем је у томе што србски лингвисти још од 1954.г. , када је Новосадским књижевним договором српско име језика земењено српскохрватским,уз прокламовану равноправност латинице и ћирилице,неистинито уче Србе да они имају два писма. Такође је колосална и њихова неодговорност када говоре да се ћирилица може сачувати у двоазбучју. То може бити само шминкање мртваца.

    Треба приметити да се у коментарисаном тексту стално говори о језику без помињања ћирилице, иако она може бити главни чувар србског језика у ситуацији када новостворене нације користе преименовану варијанту србског језика и дају му своје национално име. Наиме, све оне мрзе ћирилицу као недељив део србског језика и његов белег. Ту недељивост је потврдио србски народ у Србији референдумом за Устав Србије 2006. , што је преточено у њен Устав чланом 10. на следећи начин :

    „У Републици Србији у службеној употреби су србски језик и ћириличко писмо.“

    О ћирилици као главном заштитнику србског језика није се изјаснио само србски народ , него и странци. Тако је важан званичник из стране управе у БиХ храбрио владику Јефрема да се Срби не требају плашити унитаризације ,јер имају свој кинески зид – ћирилицу.Али шта и то вреди када не могу да прогледају србски лингвисти.

    Нетачан је навод академика Реметића да је и Лењин реформисао ћирилицу.Он је њу само укинуо,јер је и иначе св ерадио против руског нароад, а после његове смрти Стаљин ју је поново устоличио као једино службено писмо у СССР-у. Они који то нису могли прихватити преваспитавани су у Сибиру.( Видети студију проф.др.Зорана Милошевиша „Геополитика и ћирилица“,која је објављена и на сајту удружења „Ћирилица“ Београд.) Броз је као доказ западу о окретању Срба према њему предвидео уклањање ћирилице,а србски лингвисти су били само извођачи радова.

    Тај процес латинизације је био прекинут када је Република Србска рођена у ћирилици, али са нестанком са политичке сцене Караџића и Крајишника, нестала је и ћирилица. Сада су по Уставу Српске у службеној употреби ћирилица и латиница. То се може тумачити као нова равноправност, а и не мора. Како се коме прохте. Тако данас стоје српске националне ствари.

    Данас се не примећује да ни времешним ,а ни млађим лингвистима смета враћање равноправност писама, која је ћирилицу, можда већ и коначно, усмерила на србска гробља, а туђе писмо у пуни свакодневни живот.

  3. Пошто је језик жив организам, он неминовно живи и осликава општедруштвено стање интелектуалне, појединачне и колективне свести у припадајућем времену, са припадајућом физиономијом политике и власти и њеног односа према социјалним, привредним и иним сегментима живота, рада и будућности те организвоване заједнице.

    Српски језик у Републици Српској управо је у складу са овом тврдњом – нема га или је присутан само у траговима, а о ћирилици да се и не говори – нема је, готово ни и траговима.

    У школама од основних до средњих, између часова на којима се „изучава“ матерњи језик све је „супер, кул, хај(л)“, а затим се иде у „шопинг, кафић, паб…супермаркет, меркатор, њујоркер и овијес“, а пријатељима се уместо разговор шаљу „мејлови“, састанци и пријатељства се уговарају на „фејсбуку, твитеру или се изгуглају“…

    Након среднје школе уписује се на „апеирон и студира маркетинг, менаџмент, комуникологија…“, а онда тата купи и диплому, а адмиснистративним службеницима, осим „школовања“ плаћа се и диплома, магистериј, докторат…

    И читава власт, од врха до доле, је тог профила и једини јој је циљ увести овај неуки, необразован, бедни народ у „европске интеграције“, а прије тога обезбедити властита материјална добра немилосрдном пљачком општих народних материјалних, духовних и интелектуалних добара.

    Зато, за сада, у РС нема ни српског језика, ни ћирилице, ни духовности – нема патриотизма.

    Нема везе са језиком, али питам: јесте ли икада погледали и један, на пр. француски филм, у коме се говорило неким другим језиком осим француским, а у кадровима запазили бар један аутомобил који није био „рено“, „цитроен…“, дакле француски.

    Туго српска.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *