Амфилохије: Огријешио сам се о Слободана Милошевића

Архиепископ цетињски и митрополит црногорско приморски Амфилохије казао је да осјећа грижу савјести јер, по наговору из цркве, није отишао у хашки трибунал да свједочи у корист Слободана Милошевића. За то се јавно извинио, на сахрани његовог брата.

недеља, јул 9, 2017 / 18:06

На сахрани брата Слободана Милошевића, архиепископ цетињски и митрополит црногорско приморски Амфилохије, служио је опело. Тада је рекао да се о Слободана Милошевића много огријешио и извинио се пред бројним грађанима.

“Мене је Слободан звао из Хага да свједочим. Нијесам отишао. Тако ми је тада у цркви савјетовано. Погријешио сам што нијесам отишао, мада ми је срце говорило да треба да одем. Вријеме показује и тек ће да покаже да се он, на свој начин, искрено борио за српски народ. Е, друго је питање да је пристао на понуде и учинио уступке, ко зна како би било. Али његово име ће у књизи вјечних бити уписано неизбрисивим словима. Њему су судили они којима је требало да се суди. Нијесу му пресудили, невин се преселио у Царство небеско. Божији суд на крају све рјешава. У имену Божијем је и суд и правда”, каже митрополит за Вечерње новости, који додаје да је ипак посјетио Милошевића у Хагу, али да је том приликом само ћутао.

До сада је остало непознато и да се својевремено упутио до, од свих изоловане, Јованке Броз.

“Јованка Будисављевић Броз заиста јесте била у некој врсти казамата. Посјетио сам је у таквим околностима, на њену молбу, а позив ми је пренио наш заједнички пријатељ Милан Шарац. Било је то годину дана, можда и мање, прије њене смрти. Дуго смо о свему, отворено, Јованка и ја разговарали. Причала ми је како је отишла у партизане, као и многе српске девојке из Лике, бјежећи од усташа. Испричала ми је да су коријени њене породице Будисављевић из Метохије, да је породица у Лици имала 17 свештеника. Дуго смо причали… Жао ми је, када је била сахрана, био сам на путу, а дошао бих да је испратим. Јованка је, ипак, била и остала достојанствена, честита и непоткупљива. Сви су јој се клањали док је била жена једног од најмоћнијих људи свијета… Да, једног од најмоћнијих људи свијета. А када то више није била, не само да су је заборавили, већ су чинили све да је понизе, наруже, за све осуде и на крају изолују”, присјећа се митрополит.

Он је накнадно служио помен на Јованкином гробу, иако је она била животна сапутница комунистичког лидера.

“Служио сам помен Јованки, то је истина. Код њене вјечне куће, тога поподнева, а поподне је одабрано да не реметимо посјетиоце у ‘Кући цвијећа’, на помену је била њена најужа родбина, њен дугогодишњи шеф обезбјеђења Раде Чечур и Милан Шарац. Зашто се чудите? Па, Јованка је била крштена, и не само по томе, него и као страдалник, заслужила је помен. Ја сам мало кандило и према Титу бацио. Велим: толико је гријеха и зла на себе натоварио, па да га мало окадим”, каже Амфилохије.

Његов говор на опелу тадашњем премијеру Србије Зорану Ђинђићу у Храму Светог Саве, тумачен је на више начина.

“Сваку своју ријеч из тог говора и данас бих потписао. Али наопака и фалсификована тумачења – оспораваћу. Кад сам ја поручио: ко се ножа лати од ножа ће и страдати, то је било упућено Зорановим убицама. А приписали су да сам то управо њему упутио. Какав фалсификат и зла намјера. Гледајте, послије тог мог говора, један мој сабрат ми каже: ‘Па ти, човјече, од њега направи свеца'”, присјећа се Амфилохије Радовић, на шта му је одговорио да је казивао оно што су му срце и ум налагали.

Он је пред саму смрт, исповиједао патријарха Павла, али је мало познато да га је у манастиру Острог, ради исповијести, потражио и атентатор на Анту Павелића, Благоје Јововић.

“Било је то крајем 1998. Преда мном је био стамен, стабилан човјек, висок као јаблан, у поодмаклим годинама. Био је то некадашњи млади официр Српске краљевске гарде. Каже, допутовао је из Аргентине, први пут у отаџбину послије успостављања комунистичке југословенске власти, коју је презирао… Да разговарали смо. Говорио је да су у прољеће, мислим да је био апил 1957. он и Мило Кривокапић пуцали и ранили Павелића у Буенос Ајресу. Подлегао је Павелић убрзо у Шпанији… Благоје је по повратку у Аргентину умро. Био сам тамо, посјетио сам му породицу и гроб”, каже Амфилохије.

Власти у Подгорици су у њему препознале помагача осумњиченима за покушај државног удара, јер је недавно у затвору посјетио Бранку Милић, са списка “завјереника” из Србије.

“Оптужили су ме да сам један од помагача. А ја сам посјетио ту сиротицу која је осам мјесеци у истражном затвору. Осам мјесеци, у самици без прозора. Однио сам и дао, не њој, јер то и није могуће, него у затворску кантину, уплатио нешто мало новца да има за кесицу чаја, кекс и кафу. А они: ево га, помаже државни удар. Брже боље заборавили да сам на позив министра унутрашњих послова, у изборној ноћи, изашао пред народ да смирим страсти. Е, послије су смислили тај покушај државног удара. Па удри по свима који нијесу на линији тог њиховог игрокоза”, објашњава митрополит Анфилохије.

(Фото: Фронтал.СРБ/ДХС)



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *