Америка повлачи средства, нафта поскупљуjе, Кина побјеђује кризу

Фронтал.РС доноси први у сталном низу економских прегледа седмице, који ће вас на крају сваке радне седмице чекати на насловној страници портала.   Инвеститори широм свијета усмјеравали су улагања током ове седмице са акција ка мање ризичној активи, као што су трезорски записи и УСД. Реакције су услиједиле након што су централне банке, на састанку […]

недеља, септембар 27, 2009 / 07:30

Фронтал.РС доноси први у сталном низу економских прегледа седмице, који ће вас на крају сваке радне седмице чекати на насловној страници портала.

 

Инвеститори широм свијета усмјеравали су улагања током ове седмице са акција ка мање ризичној активи, као што су трезорски записи и УСД. Реакције су услиједиле након што су централне банке, на састанку одржаном у уторак најавиле повлачење дијела средстава усмјерених у банке широм свијета током кризних момената крајем прошле и почетком ове године.
 
Америчке Федералне Резерве, Централна банка Енглеске и Швајцарске објавиле су како ће средства пласирана на тржиште постепено повлачити, јер финансијска тржишта напокон показују знакове стабилизације.
 
Неочекивани пад продаје постојећих кућа у САД, уз наведене објаве, био је додатно освјежење за валуту ове земље. Након рекордно ниских вриједности у посљедњих неколико седмица, вриједност УСД порасла је за око 0,16% према БАМ крајем у односу на почетак седмице. На мјесечном нивоу вриједност америчког долара пала је за око 3,4%, док на годишњем нивоу пад износи око 8%.
 
На дводневном самиту одржаном у Питсбургу Група 20 водећих развијених земаља договориле су да програм економске помоћи буде на снази, све док знаци јачег опоравка не буду видљиви. Група је истакла да ће предузети додатне напора како би на глобалном нивоу повећала банкарске стандарде кад је капитал у питању.
 
Цијена злата је порасла чак 16% од почетка године, што се и могло очекивати, јер су се инвеститори у току економских криза и већих превирања на тржиштима увијек враћали злату као сигурној инвестицији. Дуже вријеме се златом трговало по 1 000 долара за унцу, али крајем ове седмице под утицајем раста долара цијена злата је мало почела да пада, спустивши се до нивоа од 996,80 долара за унцу.
 
Висока цијена злата утицала је на смањење увоза овог племенитог метала, тако да уколико посматрамо Индију, њен увоз злата смањен је на најнижи ниво у посљедњих 12 година.
 
Почетком текуће седмице ММФ је објавио да ће продати дио својих златних резерви, тачније 403,3 тоне злата да би обезбиједио кредите за земље највише погођене рецесијом. Да не би обарао цијену злата, тај дио златних резерви ММФ ће продавати постепено.

Нафта и долар у негативној корелацији

Специфична правила понашања свјетских финансијских тржишта највидљивија су кроз кретање цијене нафте и курса америчког долара, који су у негативној корелацији, односно у позитивној са тржиштем акција.

При томе, треба да напоменемо да увијек постоје изузеци, поготово код великих промјена, а и процентуално се не мијењају једнако. Тако је долар до пред крај ове седмице падао и забиљежио минималне вриједности у односу на почетак године, а нафта је расла, али не једнаким интензитетом колико је долар падао. Један од разлога је повећање залиха нафте на 276 барела, више него што су аналитичари очекивали.
 
С друге стране аналитичари сматрају да је највећи дио оптимизма и позитивних пројекција о опоравку свјетске тражње за нафтом већ урачунат у тренутни, доста високи ниво, те не постоји довољно јак подстицај да нафта са овог нивоа крене јаче да расте.
Уколико посматрамо тренутну цијену нафте, она је скоро двоструко виша у односу на минимум од 32 долара по барелу који је остварен у децембру 2008. године. Максимум од 75 долара за барел је забиљежен ове године у августу.

Kинески рецепт за борбу против рецесије

Свјетска економија коју наводимо као примјер једне од најуспјешнијих у борби са најгором кризом још од Другог свјетског рата је Кина. Стратегије кинске привреде су јако добро промишљне и разрађене, а примјери показују, и изводљиве у потпуности. Кина је увјерена да зна куда иде, а остатак свијета не сумња у њене поступке.
 
Разлог због којег је Кина повећала свој удио у свјетској економији са 2% у 1980. години на 11,4% у 2008. години су добро постављени темељи извозне и развојне стратегије. За Републику Српску би изучавање и примјењивање дијела кинеских стратегија могло да осигура солидан привредни раст, уколико узмемо у обзир количину сировина и енергетског потенцијала.
 
Упркос паду глобалних директних улагања у прошлој години до којег је дошло услијед економске рецесије, кинеске инвестиције су удвостручене у односу на прошлу годину. Кинеске компаније су инвестирале у 174 земље, а портфолио њихових инвестиција је веома диверзификован (рудници, нафтне бушотине, племенити метали, познате свјетске компаније).
 
Користећи пад вриједности имовине у цијелом свијету, под утицајем кризе, Кина је са постојећим резервама куповала сировине, технологије, know-how. Куповином јефтинијих сировина осигурала их је својoj индустријi на одређено вријеме, а куповином технологија и већ осмишљених процеса (знања и искуства) отворила је себи пут ка свјетским тржитима гдје постаје све конкурентнија.
Стога не чуди чињеница да је Азијска банка за развој повећала у овој седмици процјене привредног раста Кине на 8,2% сa 7% постављених у марту.
 
АУРЕУС тим за Фронтал.РС

 

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *