Амерички црнци прелазе у православље, има их и међу Србима

Амерички портал Дејли бист доноси причу о малој, али брзорастућој заједници Афроамериканаца, који из протестантизма прелaзе у православље.

уторак, мај 17, 2016 / 00:06

Амерички портал Дејли бист доноси причу о малој, али брзорастућој заједници Афроамериканаца, који из протестантизма прелaзе у православље.

 Они су инспирисани дугом историјом православља у Африци, његовом аутечнитношћу, те поштовању светаца црнаца.

Прича је испричана преко Карла Берија, који је одрастао у породици дубоко повезаној са традицијом методистичке цркве. Напустио је дом у 15. години, разочаран у хришћанство.

– Није то била вјера коју сам тражио – каже Бери, који је православац постао 1983. Убрзо је рукоположен мимо процедуре. Процес који тражи времена и образовања је скраћен, након што је разговарао са једним владиком у Чикагу.

– Након 20 минута је рекао да би требали одредити датум. То није уобичајено. Можда је видио потенцијал – прича Бери.

Православље међу америчким црнцима нема дугу историју (сматра се да је први црначки свештеник рукоположен 1907) али има у Етиопији. Бери објашњава да нова заинтересованост потиче због тога што млади људи траже нешто суштинско. Не траже искључиво вјеру која ће им доносити добар осјећај, већ нешто што тражи да се помуче и да дођу до промјене.

Истраживачки центар Пју уочио је прошле године повећање расне разноликости међу свим хришћанским деноминацијама, а нарочито међу православцима. Иако се православци идентификују са националним црквама попут грчке или руске, број црнаца који приступају православљу порастао је за шест процената у периоду између 2007. и 2014.

Један од разлога је и прилив православних избјеглица из Африке деведесетих година, који су приближили своја вјеровања домаћим црнцима. За неке разлог зашто их је привукло православље је то што је дио афричке традиције, те што православна црква није повезана са трговином робова, нити колонизацијом.

Монахиња Кетрин Вестон од 1992. је дио монашке заједнице српске православне цркве у Индијанаполису.

– Ја сам у изразито етничкој вјеској заједници. Предивно је. Они заиста разумију шта је етнички идентитет. Са временом се све више разумијемо – каже Кетрин.

Домет етничких цркава је све већи, јер су за разлику од раније њихове вјерске књиге све чешће су на енглеском, каже она. Већина афроамериканаца приступају православљу као појединци, привучени теологијом, љепотом цркаве, икона…



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *