АМАРКОРД (AMARCORD)

Прича о градићу у доба Мусолинијеве власти. Једна година, од прољећа до прољећа. Нема никакве облике радње, изузев тог хроничарског костура, који омогућава залажење у дуге, и некада прилично невезане епизоде.

О школском систему, дјечачким сексуалијама, дуванџикиним сисама и Градискиној гузи. Добро је протаберио На Дрини ћуприја. Разуздано коло људи око ватре, луде жене које се сексуално давају, образовна и сексуална пресија католичке цркве. Све су то стални мотиви Фелинијевог дјела.

Веома је битно, да међу сценама овог филма, могу јасно да се препознају неке сцене других аутора. Хипнотисање ћурке на породичном излету и махање глава у биоскопу, су обе карактеристичне за Кустурицин Дом за вјешање. Ту је и Сјећаш ли се Доли Бел (и серија Бољи живот), са сценом плажења језика професору. У Амакорду грчки, у осталим енглески.

Неке од њих су за поштовање. Као цвјетовима начињен Дуче, који даје брачне савјете у машти дебелог дјечака. Не осјећа се пречеста удворичка критика, која све сваљује на фашисте. Овај комични приступ исмијава све у филму, па и фашисте. Не штеди никога.

(Редитељ: Федерико Фелини; Улоге: Пупела Мађо, Армандо Бранћа, Магали Ноел)