dysko

Ало, Пожега…

По самоискључивању из свих тема које се односе на свјетску бол или на локалне "жигове" и "пробадања", једно од судбоносних питања која ме заокупљају ових дана јесте и сљедеће: зашто Милко Грмуша толико мрзи М:тел ? И ријешим да то истражим, јер се зна да Милко не мрзи тек тако и олако. Искрен да будем, […]

По самоискључивању из свих тема које се односе на свјетску бол или на локалне "жигове" и "пробадања", једно од судбоносних питања која ме заокупљају ових дана јесте и сљедеће: зашто Милко Грмуша толико мрзи М:тел ?

И ријешим да то истражим, јер се зна да Милко не мрзи тек тако и олако.

Искрен да будем, не бих ја то уопште, да ми нису искључили телефон. Због неплаћања, јакако.

Испред улаза у тај високи дом затекнем униформисану службеницу која је изашла да испуши.

Мирно и достојанствено прошетам покрај ње, и не слутећи како ћу тек ја унутра да попушим.

Јер ме тамо дочека низ шалтера и још више нанизаних службеница, упосленика, намјештеника, хонорараца, уговораца, помоћног и осталог, непоменутог особља.

А радник је само један. Већ погађате да се ради о несрећници којој је запао онај један једини шалтер на којем се примају „странке“.

Јер се на свим осталим шалтерима врше цјелодневне примопредаје, или се напросто само сједи, у свечано-строгој пози, у недостаку Фејсбука зурећи у неслућене даљине, док тако постигнуту нирвану повремено омета кикотање из сусједне, формално радне просторије.

Шта ћу друго, него се ухватим у ред, тачније речено „змију“, којом витла она мученица са једнојединог шалтера за догађања претплатничког народа и обичних смртника, којима чекање пружа идеалну шансу да своју титулу у потпуности оправдају.

И не дао Бог да се у реду испред вас задесе они који тек закључују уговоре или мјеркају нови телефон. Јер је и за те формуларе, њихово коментарисање, протоколисање штампање, одношење и доношење задужена опет злосретница са шалтера којој сте дошли у наивном увјерењу да просто плаћање рачуна не изискује више од десетак минута.

Но, у свему томе има и неке користи: из фрагмената телефонских разговора са оних „нерадних“ шалтера получићете и пар драгоцјених родитељских савјета ако ваше дијете има становитих проблема са пишкењем, какењем или домаћом задаћом, а ако вам се посрећи, и пар градских трачева које још нисте чули у вашем „реду“, који је оне своје, већ испричане, у међувремену почео и да понавља.

Савјет: покушајте да се и сами искључите, баш као и ваш телефон. Сјетите се и оних некадашњих зеза шта која скраћеница значи.

Оних у којима се некадашњи СССР тумачио као „седам сједи,седам ради“ а упокојена нам СФРЈ као „сви филозофирају, ради један“

А како бисмо данас протумачили РС и БиХ, остављам читаоцима Фронтала.

Да ударнички ударимо бригу на весеље, јер по свему судећи имамо разлога за велико весеље.