Ало, Пожега…

По самоискључивању из свих тема које се односе на свјетску бол или на локалне „жигове“ и „пробадања“, једно од судбоносних питања која ме заокупљају ових дана јесте и сљедеће: зашто Милко Грмуша толико мрзи М:тел ? И ријешим да то истражим, јер се зна да Милко не мрзи тек тако и олако. Искрен да будем, […]

четвртак, март 31, 2011 / 09:52

По самоискључивању из свих тема које се односе на свјетску бол или на локалне „жигове“ и „пробадања“, једно од судбоносних питања која ме заокупљају ових дана јесте и сљедеће: зашто Милко Грмуша толико мрзи М:тел ?

И ријешим да то истражим, јер се зна да Милко не мрзи тек тако и олако.

Искрен да будем, не бих ја то уопште, да ми нису искључили телефон. Због неплаћања, јакако.

Испред улаза у тај високи дом затекнем униформисану службеницу која је изашла да испуши.

Мирно и достојанствено прошетам покрај ње, и не слутећи како ћу тек ја унутра да попушим.

Јер ме тамо дочека низ шалтера и још више нанизаних службеница, упосленика, намјештеника, хонорараца, уговораца, помоћног и осталог, непоменутог особља.

А радник је само један. Већ погађате да се ради о несрећници којој је запао онај један једини шалтер на којем се примају „странке“.

Јер се на свим осталим шалтерима врше цјелодневне примопредаје, или се напросто само сједи, у свечано-строгој пози, у недостаку Фејсбука зурећи у неслућене даљине, док тако постигнуту нирвану повремено омета кикотање из сусједне, формално радне просторије.

Шта ћу друго, него се ухватим у ред, тачније речено „змију“, којом витла она мученица са једнојединог шалтера за догађања претплатничког народа и обичних смртника, којима чекање пружа идеалну шансу да своју титулу у потпуности оправдају.

И не дао Бог да се у реду испред вас задесе они који тек закључују уговоре или мјеркају нови телефон. Јер је и за те формуларе, њихово коментарисање, протоколисање штампање, одношење и доношење задужена опет злосретница са шалтера којој сте дошли у наивном увјерењу да просто плаћање рачуна не изискује више од десетак минута.

Но, у свему томе има и неке користи: из фрагмената телефонских разговора са оних „нерадних“ шалтера получићете и пар драгоцјених родитељских савјета ако ваше дијете има становитих проблема са пишкењем, какењем или домаћом задаћом, а ако вам се посрећи, и пар градских трачева које још нисте чули у вашем „реду“, који је оне своје, већ испричане, у међувремену почео и да понавља.

Савјет: покушајте да се и сами искључите, баш као и ваш телефон. Сјетите се и оних некадашњих зеза шта која скраћеница значи.

Оних у којима се некадашњи СССР тумачио као „седам сједи,седам ради“ а упокојена нам СФРЈ као „сви филозофирају, ради један“

А како бисмо данас протумачили РС и БиХ, остављам читаоцима Фронтала.

Да ударнички ударимо бригу на весеље, јер по свему судећи имамо разлога за велико весеље.
 



0 КОМЕНТАРА

  1. Након што се нација изређа на службеници шалтера, још ћу ја бити и најпријатнији према “пријатељима” из М:тела.

    Хвала ти Синиша, људи већ мислили да нападам по нечијем задатку.

  2. Мени су једном грешком искључили телефон зато што су паре уплаћене, опет грешком, на други рачун Емтела. И због њихове грешке, ја сам морао да обиђем неколико канцеларија и шалтера и мучим се читав дан, јер забога, то је мој телефон и ја треба да се побринем да буде опет у функцији. Али фасцинантно у свему томе је било то што нико од свих особа код којих сам одлазио није знао ништа да ми каже без претходног телефонског позива ,,некоме ко је задужен за то”. Када сам исправио њихову грешку, погађате, нисам добио ни једно ,,извињавамо се због непријатности”.
    А да не говорим о овим услугама ,,слушам те” и сличним стварима, које нису проблеми обрађени у тексту, а које свакодневно ометају људе који користе телефоне.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *