Алија пристао на подјелу БиХ и хтио излаз на Јадран

Идеја о подјели БиХ на три дијела, коју многи подржавају, док јој се многи противе, није нова и датира још из 1993. године када је тадашњи предсједник БиХ Алија Изетбеговић потписао чак и споразум, али је потом одустао под притиском, јављају сарајевски медији. Блиски сарадници Алије Изетбеговића данас кажу да БиХ јавност о томе тада […]

четвртак, март 20, 2014 / 20:48

Идеја о подјели БиХ на три дијела, коју многи подржавају, док јој се многи противе, није нова и датира још из 1993. године када је тадашњи предсједник БиХ Алија Изетбеговић потписао чак и споразум, али је потом одустао под притиском, јављају сарајевски медији.

Блиски сарадници Алије Изетбеговића данас кажу да БиХ јавност о томе тада није била у потпуности упозната.

Најприје је на то подсетио академик Мухамед Филиповић, који је гостујући на ТВ Алфа, испричао да је Алија Изетбеговић тада ишао у Лисабон и парафирао споразум о подели БиХ на три дијела, али да је од тога одступио под притиском Бошњака меду којима је био и он.

˝На разговорима у Женеви ја сам одмах реаговао чим сам видио да се тамо не ради о успостављању мира, него о томе каква ће бити организација БиХ˝, рекао је Филиповић и додао да је инсистирао прво на успостављању мира и интегритета земље у оквиру којих би се разаговарало о будућем уређењу државе.

Адвокат и бивши први предсједник Федерације БиХ Крешимир Зубак је потврдио Филиповићеве речи гостујући у емисији ˝Поштено˝ на ФТВ-у.

Зубак је за сарајевски ˝Дневни аваз˝ потом рекао да је модел подјеле БиХ на три дела, Алија Изетбеговић практично прихватио током преговора који су у септембру 1993. вођени на британском ратном броду "Инвинсибл".

˝Током тих преговора, којима је присуствовао и Алија Изетбеговић, договорени су принципи подјеле БиХ кроз три републике. Проблеми су тада настали у вези с територијалним разграничењем. На крају је Алија Изетбеговић, ипак, повукао своју сагласност, али, колико ја знам, он је то урадио под утицајем свог тадашњег правног савјетника Френсиса Бојла ˝, рекао је Зубак.

Он је прецизирао да су то били преговори у оквиру Овен-Столтенберговог плана те да су на споменутом броду резултирали споразумом све три стране.

Бивши предсједник Скупштине РБиХ Миро Лазовић казао је за "Аваз" да је на британском ратном броду "потписан одређени споразум, који је заиста будио одређене сумње".

˝Ја тада нисам био присутан, али мислим да БиХ јавност о томе није била у потпуности информисана. Међутим, срећом је крајем септембра 1993. године на састанку у Лозани (Швајцарска), гдје сам ја био присутан, одбијен тај план три етничке републике. Тада су то учинили чланови Предсједништва РБиХ. Међутим, на том састанку нису били Алија Изетбеговић и Ејуп Ганић, а сви остали јесу˝, рекао је Лазовић.

‘’Тек након што је дефинитивно одбијен план о подјели БиХ на три етничке републике’’, прича Лазовић. Алија Изетбеговић телефоном је разговарао прво с лордом Овеном, па онда и са њим, "тражећи да одбијемо тај план, и то када смо га већ одбили".

‘’Аваз˝ је објавио и факсимил тадашњег извјештаја објављеног у америчком ˝Тајмсу˝ да је план подјеле прихваћен. Извештач ˝Тајмса˝ Чак Судетић објавио је тада да су медијатори јавили о договору свих страна о плану који одобрава предложену муслиманску државу са излазом на Јадранско море".

˝Алија Изетбеговић је излаз на море поставио као један од главних услова за прихватање тренутног мировног плана, који би подјелио БиХ на три етничке републике, са изгледима да би српска република евентуално била припојена Србији, а хрватска република Хрватској˝, објавио је ˝Тајмс˝

Судетић је написао и да је тадашњи бх. министар спољних послова Харис Силајџић рекао су предлози испостовали муслиманске захтјеве за излаз на море.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *