Алекса Милојевић: Mлади Џон Перкинс у Угљевику

Млади, јер се убрзо покајао, патио од неподношљивог унутрашњег моралног притиска и на крају настојао да се искупи пред собом и људима.

понедељак, август 6, 2012 / 11:39

Посебно пред онима којима је као економски експерт Свјетске банке учино толико зла… Као изузетан амерички студент брзо је код Свјетске банке стигао на листу пожељних. Након кратке обуке придружио се тиму за економско освајање свијета.

Сваки од њих је требао да одабере одређено подручје у свијету, одређену неразвијену земљу, која је интересантна по свом одређеном природном богатству и да нађе начина да се то богатство преузме. Изузимајући одређене појединости углавном се то завршавало у три корака.

У почетку се одлази у сиромашна подручја те земље, сеоске школе, домове здравља, разне социјалне установе додјељујући им ситне помоћи. Облачи се скромно, ријечник се спусти на најнижи ниво и настоји придобити повјерење трудећи се да остави утисак бола и властите патње због таквог стања. Обећава се још већа помоћ у будућности.

Корак други

Касније, у другом кораку, креће се са издашнијим помоћима уз изношење мишљења о могућем властитом развоју вођеним њиховим савјетима. То је већ пут до Владе. Када се добија њена наклоност креће се у разраду пројеката. У владу стижу експертски тимови обучени у најбоља одијела са високим подигнутим стручним ријечником. Шире се карте и износе компликоване формуле о невиђеном успјеху. То је трећи завршни корак. Тада се повлаче експерти, а на сцену ступају кредитори.

Да би се приволила Влада на сарадњу, посебно њени истакнути чланови чини се све да им се пружи могућност остварења властите користи што се углавном прихвата. Они који то одбију излажу се уцјенама и пријетњама. Ако се и тада пружи отпор крећу како каже Перкинс "шакали" који су спремни на ликвидације, што се њему догодило са предсједником Чилеа – Аљендеом.

Када је након одређеног времена сагледао којом брзином и у какво јадно стање доспијевају те земље и народи, у њему је настала права морална побуна, неподношљив немир. У почетку сасвим пристојни услови живота, а кратко за тим, након прихватања савјета и "помоћи", очај, сиромаштво и неподношљива задуженост. Није више могао. Напустио је тај посао и повукао се у собу да пише књигу: "Како сам постао плаћени економски убица", не говорећи ни породици шта ради, увјерен и спреман да буде убијен.

Књига за шакале

Када је завршио рукопис послао га је у Кину, Русију, Индију и још многим издавачима у свијету. Када је књига изашла нема "шакала" који је очекивао. Вјероватно су оцијенили да им се то не исплати, да би била већа штета од користи, закључује Перкинс. Данас Џон Перкинс има своју приватну агенцију.

Све то не би имало свог посебног значаја да 01.08.2012. године није код нас у Угљевик стигао млади Џон Перкинс у лику Синише Мајсторовића извршног директора "Комсар енерџи Републике Српске" представника Рашида Селимовића, контроверзног руског бизнисмена који по свему судећи живи у Женеви, који је за потребе изградње "Термоелектране три" основао фирму на Кипру са швајцарским телефонским позивним бројем на којој адреси је како стоји на интернету жбуње, чија имовина је предмет испитивања руске полиције и који се налази на сајту који говори о Руској мафији. А довео нам га је наш предсједник Милорад Додик да нас својом инвестицијом усрећи.

Уколико се све ове контроверзности око Рашида Селимовића Сердарова истините, а које до сада нигдје нису оспорене, онда би Милорад Додик, предсједник Републике, у најмању руку требао да се извине људима Републике Српске и цијеле Босне и Херцеговине за повреду достојанства и понижења које подносе. А он због функције коју обавља не би требало да буде у таквим друштвима.

Синиша Мајсторовић – Џон Перкинс

Својом посјетом Угљевику у петак 01.08.2012. године Синиша Мајсторовић понавља прве кораке младог Џона Перкинса на путу нашег колонијалног заробљавања. И он је као и млади Перкинс пронашао сиромашне породице Јелку и Љубу Радовановић, које исељава из њиховог Богутовог села због наводне изградње ТЕ 3, а за узврат им у селу Забрђе уручује кључеве од скромних кућа, те жури да о томе путем БН телевизије обавијести свјетску јавност.

Управо као и млади Перкинс изражава изузетну осјетљивост за проблеме људи и локалне заједнице те је спреман да помогне младе кадрове, спортске клубове, изградњу објеката од друштвеног значаја и слично.

Ово су први кораци младог Перкинса у лику Синише Мајсторовића. Да ли ће и он као и Перкинс осјећати силну грижу савјести и моралну мору, ако се стигне до краја, до нашег колонијалног заробљавања дијелом и на основи изградње "Термоелектране три" у Угљевику? С обзиром на ужасне резултате иностраног инвестирања који су познати и много пута поновљени широм свијета било би много боље да не чекамо да се сами увјеравамо него да устанемо и спријечимо наше колонијално заробљавање.

Да не буде касно.

Да се захвалимо на услугама, савјетима, сажаљењима и инвестицијама Рашида и сличних и њихових извршних директора у лику Синише Мајсторовића и сличних. Да задржимо наша природна богатства и онемогућимо њихову распродају. Без њих наш опстанак је немогућ.

Проклињаће нас потомци ако то не учинимо.



8 КОМЕНТАРА

  1. Хоће ли неко из кабинета или сам председник РС Милорад Додик демантовати наводе господина Милојевића и оптужити га за клевету?
    Хоће ли господина Милојавића тужити за клевету овај Синиша Мајсторовић и бизМисмен Рашид Сердаров?

    Када би само део овога о чему говори господин Милојевић била истина, то леди крв у жилама сваког ко мисли на будућност своје деце и живи ову горку садашњост у Републици Српској.

  2. Госн. Милојевић је већ изјавио да су стране инвестиције зло и колико год се можемо сложити са њим,реалност је да ми зависимо од страних инвестиција.

    Сви ми знамо да су сви странци дошли овде због интереса,а не љубави.

  3. Пљачка и превара, то су двије кључне фазе којом подвала од човјека милокрад додик хвата завеслаје на површини ове септичке јаме зване РС.

    Недопустиво је да постоји огроман број породица у којима нико није запослен, у којима нико не ради, то је терор живота, једноставно нешто неприхватљиво у сваком друштву или било каквој држави, код нас је то изгледа постало сасвим нормално!

    Све претходне владе до 2006 су имале неке објективна препреке да би значајно промјениле ту трагичну социјалну слику РС-а, али само је влада лоповчине додика имала готове паре да потпуно искоријени сиромаштво и незапосленост у РС-у и те паре су дошле продајом Телекома, а он је то намјерно уништио са својим тајкунима, новац и прилика заувијек нестали, а говна од људи остали!x-(

  4. Мајсторовић би хитно требао да упозна Перкинса или барем да прочита његове књиге, да би знао ко је.
    Општа повољна основа колонијализма је раширено сиромаштво, масовна незапосленост, одсуство властите привреде и висока задуженост. То је уједно повољна основа и за ширење колонијализма на подручју природних богатстава, њихово запосједање. Ту је од посебног значаја и социјална раслојеност друштва – мали слој екстремно богатих који су веома похлепни за даље богаћење и раширена маса сиромашних, по могућности екстремно сиромашних. Тада су услови колонијалног запосједања природних богатстава веома повољни.
    Уколико се малој групи екстремно богатих пруже увјерења о могућностима додатног богаћења и трајнијег останка на власти, добива се њихова подршка и спремност да са своје стране пруже помоћ у преузимању природних богатстава. Тада је могуће реализовати основни принцип колонијализма садржан у расподјели добити. До 10 % домаћој власти, а 90 % себи, већ је устаљен модел расподјеле. То је устаљени модел колонизације природних богатстава. Ових 10 % профита који се уступа домаћој власти представља веома рационалан улог. На основу тога, домаћа власт држи народ у покорности. Странци тада не морају да много брину за властиту сигурност, за сигурност извлачења богатства. Да би добила свој дио домаћа власт мора да обезбједи несметану исплату странцима. Због тога је домаћа власт тако окрутна према свом становништву мотрећи на њега и онемогућавајућу му било какву врсту отпора. Сваки покушај се веома оштро кажњава.
    Гради се модел државе са апсолутном власти. Све институције, па и судство, су под снажним утицајем политике. Остварује се политички модел непрекидног останка на власти. Па и онда када се привидно организују избори, водећа странка опстаје на власти, без обзира на народ, степен његовог уништења и незадовољства које владе.
    То се углавном чини поступком кадровске пирамиде. Размјештањем својих кадрова по вертикали они, да би опстали на постојећим позицијама, успијевају да разним методама, уцјенама, присилама, подмићивањем и слично увијек оствари изборну побједу. Ту им великим дијелом помаже новац којег добивају.
    Функционисање државе се своди на најмању могућу мјеру. Новац који стиже од странаца углавном служи за задовољење потреба уског политичког круга и минималног рада Владе. Привреде скоро да и нема. Народ је у пољопривреди, ситном занатству или индивидуалном предузетништву. Социјалних помоћи скоро да и нема. Нема ни неких значајнијих друштвених давања (образовање, здравство, култура, пензије и слично). Народ живи у крајњем сиромаштву, а узак круг олигарха ужива у огромном богатству које пристиже од странаца.
    Организациони модел колонијалног запосједања природних богатстава данас углавном иде преко организације заједничких предузећа. Узимање под концесију скоро да представља застарио метод.
    Скоро да су све предности на страни организације заједничких предузећа. Вријеме експлатације природних богатстава није ограничено. Оно траје бесконачно, до исцрпљења. Губи се утисак страног присуства. Ту је партнерски однос са домаћим улагачем, што смањује отпор. Ријеч је о заједничком пројекту, заједничком интересу што подразумијева пријатељство и сарадњу умјесто на примјер концесионог отпора. Та улога посебно припада домаћем партнеру. Он је тај који брине и који развија пропаганду о пожељности и неопходности присуства странаца, страног капитала, његовој добробити.

Оставите одговор на rakovic Одустани од одговора