Алекса Милојевић: Глобализација, приватизација, деиндустријализација

Глобализам је савршени колонијализам. Извор савршенства је у успјешности преношења терета заробљавања на домаћу власт. Да би се дошло и опстало на власти нужно је слиједити и извршавати погрешне пројекте које намећу странци. Економска издаја је сама суштина владања. Никада, чак ни земље сасвим солидне претходне економске развијености нису тако брзо, тако дубоко и тако […]

уторак, јун 25, 2013 / 08:47

Глобализам је савршени колонијализам. Извор савршенства је у успјешности преношења терета заробљавања на домаћу власт.

Да би се дошло и опстало на власти нужно је слиједити и извршавати погрешне пројекте које намећу странци. Економска издаја је сама суштина владања. Никада, чак ни земље сасвим солидне претходне економске развијености нису тако брзо, тако дубоко и тако цјеловито пропадале у колонијално, дужничко ропство као што је то сада случај. Учинак домаће колонијалне власти је изузетан.

У својој укупности један правац глобалистичког дјеловања има посебан значај. Наметање приватизације путем продаје изузетно је успијешан метод деиндустријализације мање развијених.

Деиндустријализација као економски геноцид

Да све економске дјелатности не доносе подједнаке могућности богаћења први је уочио италијански економиста Антонио Сера (XVI вијек) описујући високе разлике у богатству између Напуља и Венеције.

Напуљ, који је окружен толиким издашним природним богатствима и који се специјализовао за производњу сировина, толико је сиромашан. На другој страни Венеција, која је изузетно сиромашна природом, која купује сировине и индустријски их прерађује, тако је богата.

Разликовања у економској издашности поједних привредних дјелатности сматра се почетком економске науке (The Origins… ст. 14).

Производња сировина и индустријска производња подлијежу различитим законима.
Што се више земља специјализује за производњу сировина утолико ће постајати сиромашнија. Везаност производње за природу нужно ће довести до опадајућих приноса независно од развоја продуктивности.

Разлог је у појачаном исцрпљавању природног фактора. Што већа пољопривредна производња све лошија земља. Исто тако све сиромашнија руда, оскуднија риба, шума и сл.

Код индустрије је другачије. Ово је дјелатност растућих приноса. Економија обима доноси пад трошкова по јединици. Ослонцем на знање, технолошко и организационо унапређење, подјелa рада и синергијски ефекат, доводи до убрзанијег раста прихода од раста трошкова, што увећава богатство.

Све до појаве глобализма индустрализација мање развијених је представљала основно стратешко развојно опредјељење. Данашњи глобалистички погледи то не признају, одакле толике разорне последице за развој мање развијених. Умјесто на индустрализацију, основни глобалистички поглед је усмјерен на слободу међународне трговине као основе економског напредовања, које се не остварују. Умјесто напредовања до изравнања, на дјелу су све већа разликовања и неразвој.
Дуга историја колонијализма, гдје глобализам заузима почасно мјесто, заснива се управо на одузимању могућности индустријског развоја мање развијеним. Колоније су земље које се специјализују за производњу сировина.

Свим црнцима ће бити забрањено да ткају и лан и вуну, да преду или дрндају вуну и да производе било шта од гвожђа осим да га лију. Такође ће им бити забрањено да производе шешире, чарапе и кожу било које врсте. Ако оснују сопствену индустријску производњу а влада касније буде имала потребу да заустави њихов напредак, не можемо очекивати да ће то бити тако лако као данас (Joshua Goe, Trade and Navigation of Great Britain Considered, London 1729.).

Горе поменут цитат типичан је за вишевјековну економску политику. И из данашње перспективе цитат дјелује упечатљиво, прије свега због своје искрености, због тога што се толико отворено признаје да је циљ политике да се колоније задрже искључиво као произвођачи сировина. Колонијама је традиционално налагано да не граде индустрију, већ само да се баве производњом сировина.

Тадашњи економисти су давали и савјете о томе шта треба урадити ако колоније почну да схватају повезаност између забране да се баве индустријом и сопственог сиромаштва. Рјешење је било збунити их, тако што ће им бити дато да извозе пољопривредне производе.

Због тога што ће људи у колонијама, ако их примами слободно тржиште за све њихове сировине у цијелој Европи, учинити све што могу да производе сировине којима ће задовољити велику потражњу коју слободна трговина може да обезбиједи, мисли ће им потпуно отићи од идеје да се индустријализују, што је једина тачка по којој се наши интереси разликују од интереса колонија (Mathew Deeker, An Essay on the Causes of the Decline of Foreign Trade, Dublin 1744.).

Паралела са данашњом ситуацијом је застрашујуће јасна (Reinert E., Глобална… ст 111-112.).

Ово јасно указује на вријеме од када слободна трговина служи као метод економског заробљавања мање развијених.

Данашње стање је много горе од овог од прије близу 300 година. Глобалистички колонијализам је много успјешнији од својих историјских претходника.

Сада се мање развијени чак и не маме на могућност масовног извоза сировина као услова одвраћања од властитог индустријског развоја. Њима се то чак онемогућава. Посебно се то односи на извоз пољопривредних производа. Данашње развијене земље су и највећи пољопривредни произвођачи што положај данашњих мање развијених чини горим од историјских колонијалних претходника.

Данашње мање развијени се маме на прикључење Европској Унији као „путу без алтернативе“ не питајући се за резултат.

Занимљив је случај Шпаније. У поплави злата и сребра из својих колонија она се скоро потпуно деиндустријализовала. Почетком XVIII вијека успјела је да поново изгради нешто индустрије.

Током мировних преговора са Холандијом у Утрехту 1713. године, одрекли су се права да штите своју индустрију. Још једном је Шпанија постала жртва деиндустријализације и растућег сиромаштва већине становништва. Када су се последице деиндустријализације показале катастрофалним, шпанци су 1720-тих спалили многе од оних које су сматрали одговорним за ту ситуацију. Они срећнији су били погубљени прије него што су их спалили (Reinert E., Глобална економија …, ст. 112.).

Да ли ће и ови наши, који нас тако немилосрдно деиндустријализују и сиромаше, водећи нас на „европски пут без алтернативе“ омирисати бар мало дима шпанске ломаче.
Колико је развој индустрије пресудан за опстанак народа, односно колико је деиндустријализација главна пријетња његовог опстанка, свједочи и један историјски примјер плана уништења једног народа.

Када је постало јасно да ће савезници побиједити испливало је питање шта урадити са Њемачком која је за само 30 година започела два свјетска рата. Хенри Моргентау, министар финансија САД-а од 1934 до 1945, имао је план који је требало да онемогући Њемачку да још једанпут угрози светски мир. (Henry M., Germany…).

Њемачку је требало деиндустријализовати и претворити је у пољопривредну државу. Све индустријске машине је требало уклонити, а руднике попунити водом и цементом. Тај план, који је добио име Моргентауов план, савезници су прихватили на састанку у Канади 1943., и он је прекинут чим је Њемачка капитулирала 1945. године. У току бомбардовања 1944. године, сагласно овом плану, уништена су скоро сва индустријска постројења и центри.

Током 1946. и 1947. постало је јасно да је Моргентауов план створио велике економске проблеме Њемачкој.

Бивши амерички предсједник Херберт Хувер послат је у Њемачку да би извјестио Вашинтон у чему је проблем. Хувер је написао три извјештаја. У последњем, 18. марта 1947. године, двије године након отпочињања примјене Моргентауовог плана, написао је свој закључак:

„Илузија је да се Нова Њемачка, која је остала послије анексије, може свести на „пољопривредну државу“. То се не може урадити а да не истријебимо или негдје не иселимо 25 милиона људи“ (Reinert E., Глобална… ст. 100.).

Уплашени да би Нијемци, али и остали народи Европе могли, да због сиромаштва, крену у комунизам, американци су прекинули са примјеном Моргентауовог плана. Смијенили су Моргентауа а на његово мјесто именовали Џорџа Маршала. У свом кратком говору на Харварду јуна 1947. године, објавио је заустављање Моргентауовог плана деиндустријализације Њемачке и објавио свој план њене реиндустријализације. И не само Њемачке него и других европских земаља Запада уз услов њиховог прикључења НАТО пакту.

Наша деиндустријализација је много гора од оне која је, као економски геноцид, била намијењена нијемцима.

Вријеме њеног трајања је много дуже. У Републици Српској то траје од погубне приватизације 1998. године, дакле већ дуже од петнаест година.

По интезитету дјеловања сигурно је да не заостаје за оном оствареној у Њемачкој. Скоро сва предратна индустрија је уништена а нове нема. Оно што се данас назива индустријом углавном је то индустријско занатство.

Крајње је нејасно када ће се и ко ће зауставити овај опасан процес деиндустријализације, односно нашег економског геноцида.

У случају Њемачке носиоци плана уништења су били са стране, што је подразумјевало појаву отпора. Он се свакако појавио у облику пријетњи скретања у комунизам што је основа промјене плана.

Код нас је све другачије. План нашег економског уништења путем деиндустријализације проводи домаћи политички фактор. Обузет властитом потребом останка на власти он безпоговорно извршава глобалистичке директиве Европске Уније не питајући за резултат. Одатле толике реалне пријетње да „крећући се на европском путу без алтернативе“ стигнемо до нашег потпуног биолошког уништења. То би могло да буде историјски примјер успијешног остварења самогеноцида којег је начинио један народ над собом.

Оволика истрајност политичара у провођењу приватизације као основе наше деиндустријализације носи у себи најозбиљније пријетње и опомене. Значајнијих отпора још увијек нема. И даље се слиједи „европски пут“ нашег самоуништења. Провођење глобалистичке деиндустријализације као пројекта уништења малих, мање развијених народа, могао би да се покаже далеко успјешнијим од својих историјских претходника. Домаћи колонизатор изгледа да је много окрутнији од иностраног. Само да би опстао на власти.

Приватизација – погубна домаћа елита

Дуга историја деиндустријализације као начина колонијалног заробљавања, мање развијених до плана биолошког уништења народа (Моргентауов план), одвијала се под одлучујућим спољним утицајима. То је изазивало отпоре домаћег становништва што је умањивало резултат.

Колонијални притисци деиндустријализације су слабили уз ширење могућности индустријског развоја. Масовни успјешни ослободилачки покрети углавном су довели до нестанка класичног колонијализма, заснованог на присили.

Вјероватно да ни план уништења њемачког народа не би имао изгледе за успијех. Умјесто пристанка на уништење, путем одузимања могућности бављења индустријом, реалније је претпоставити противљење народа Моргентауовом плану деиндустријализације посебно када се има у виду индустријска нација каква је њемачка.
Несмирена тежња и страст развијених за заробљавањем мање развијених води несмиреном проналажењу нових и успјешнијих метода. Савршенство је у глобализацији као Моргентановом плану за Трећи свијет (Reinert E., Глобална… ст. 121.). Сва величина савршенства је у успјешности преношења терета заробљавања на домаћу власт. Судећи према резултату домаћа власт је изузетан колонизатор која је спремна да иде даље и од страног колонизатора. До крајњих граница до, путем деиндустријализације, потпуног биолошког уништења властитог народа. И што је најгоре располаже изузетном снагом да то и учини.

На широком фронту опасних глобалистичких устремљености приватизацији припада посебно мјесто. То је први и одлучујући корак. Ријетко гдје, као овдје, важи познато правило, да први погрешан корак значи да је касније и цијели пут којим се иде, погрешан.
Погрешно изведена приватизација олакшава и крчи пут осталим глобалитичким дјеловањима (слободно тржиште, либерализација тржишта капитала и цијена, задуживање и сл.) што доприноси расту укупне успјешности заробљавања.
Иако је превладавајуће економско поимање приватизације, ипак је од пресудне важности њен друштвени садржај. Без свог колонијалног друштвеног садржаја приватизација продаје у свој својој изопачености не би била могућа.

Приватизација је почетна основа формирања моћне пословне и политике елите спремне да, из разлога постизања и одржања властитих интереса, крене у колонијални поход уништења властитог народа, до и крајњих биолошких граница. Са много већим окрутностима од оних које је могуће наћи у историјским свједочењима иностраних колонизатора. Већ остварени резултат на нашим просторима пружа поуздане доказе. Примјер нашег оволико брзог и потпуног економског и друштвеног пропадања, није могуће наћи у историји колонијализма.

Знајући да је својина основна економска чињеница цијели проблем приватизације је сведен на настојање да се привреда уведе у погрешну својину. Тада привреда нужно пропада у цјелини и без остатка. Погрешна својина сатире, дроби, мрви привреду у ситан прах, не остављајући било какву могућност њеног оживљаваља. Посебно се то односи на индустрију која је тиме највише погођена. Остварује се до краја успијешан поступак деиндустријализације, што допире до самих граница властитог економског геноцида. Посебно је важно што све то остварује домаћа власт.

Први пут у историји домаћа власт сасвим легитимно и легално, на основи властите економске издаје, врши геноцид, уништење властитог народа. То је изузетна иновација глобализма којој нема примјера у историји.

Напредовање у својини је основа укупног друштвеног и економског напредовања. Развој и није ништа друго него развој својине.

Свака економска појава има своју оптималну, њој припадајућу најповољнију својину у којој она испољава своје најбоље особине. Остварује се највиши ниво економске рационалности њене употребе.

Доведе ли се у другачију, њој неприпадајућу погрешну својину, она се извитопери, мијења своју економску суштину, претвара се у своју супротност. Умјесто рационалности, нерационалност. Умјесто добитака, губици.

На дугом путу развоја својине, посебно оне приватне, везане за капиталистички привредни система, стигло се, у дијелу тржишне привреде, до масовног акционарства као својинског цивилизацијског достигнућа, на којем развијени Запад односи све своје развојне економске побједе. Поред акционарства грађана, посебно се то односи на акционарско сувласништво радника, за којег се сматра да је својина будућности.

Наши глобалистички ментори су запињали из све снаге да спријече достизање овог цивилизацијског својинског достигнућа на овим просторима. Умјесто метода подјеле, која је водила масовном акционарству радника и грађана, упорно су се, до крајњих граница, залагали за остварење приватизације продаје. И успјели су.

Привреда XXI вијека је враћена у историјски превазиђену ситносопственичку својину XIX вијека. Тај својински терет није могла да поднесе и убрзано је пропадала. Најбрже су пропадали њени највиталнији дијелови, њени ослонци. Прва су и најпотпуније пропадала најкрупнија индустријска предузећа као технолошки носиоци развоја. А онда редом, сва остала привреда.

Да би цинизам био потпун развијана је мисао и пружена инострана помоћ за развој малих и средњих предузећа као нашој прилици за развој. Управо у времену када су на Западу најубрзаније расла крупна предузећа.

Приватизација продаје је заправо покретање силне, незадрживе људске енергије садржане у појму похлепе. Стећи толика незаслужена богатства само на основи толико бесмислено јефтиних куповина прилика је која се не пропушта. Уз то, све то на основи закона, легално и легитимно.

Користећи и злоупотребљавајући свој друштвени положај многи утицајни су се окренули у том правцу.

Приватизација продаје је добила своју пуну политичку подршку. О ширим друштвеним последицама ни ријечи. Чак и у поодмаклој фази када је толики негативни резултат тако јасно видљив. Сасвим разумљиво.

Приватизација продаје је основа формирања нове привредне и политичке елите која ће своја незаслужена богатства бранити до крајњих граница. До потпуног уништења властитог народа. То је наша нова глобалистичка паневропска друштвена стварност којој сведочимо.

Приватизацијска велеиздаја

Од свих издаја економске су најгоре, најопасније. У стању су да допру до самих граница биолошке угрожености народа, што у дугој људској историји није успијевало и највећим војним издајама. Штете могу да буду такве да се веома тешко надокнађују, уколико се уопште успијевају надокнадити. Тада становништво запада у трајно и све дубље сиромаштво са свим негативним последицама које из тога излазе.

Ријеч је о економским велеиздајама које завршавају у дубоким, дугорочним, негативним структурним промјенама којих је веома тешко ослободити се, превазићи их.

Сва тешкоћа нашег садашњег глобалистичког времена је што су наше економске издаје легалне и легитимне, представљају саму суштину домаће власти. Оно што је посебно важно то се управо односи на оне највеће, на економске велеиздаје.

Ријеч је о крупним штетама које домаћа власт наноси народу којих се је веома тешко ослободити. То су штете које изазивају крајње неповољна структурна помјерања, која ће се и у дугом року веома тешко савлађивати. Уколико се у томе уопште успије. Већ достигнута оволика задуженост, скоро у потпуности уништена привреда, убрзана распродаја природних богатстава, околности су у којима је веома тешко пронаћи развојне излазе, власт се и даље свом снагом креће у том погрешном правцу.

Приватизација у Босни и Херцеговини је поуздан примјер економске велеиздаје домаће власти остварене под снажним утицајима странаца.

Иако су рађени одвојено и без могућности међусобних увида, подударност приватизацијских концепата Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске скоро да је потпуна. Оба су заснована на подјели и уз пуно очување вриједности капитала. Подударност је и што су доживјели исту судбину. Обје приватизације су заустављене и поништене вољом странаца а на основу економске велеиздаје домаћих власти.
Као руководилац Експертског тима за приватизацију и предсједник Управног одбора Агенције за приватизацију Проф. др Стиепо Андријић, пријератни професор Економског факултета у Сарајеву, био је, видљиво је, одушевљен овом својом улогом. Одушевљен је што му се пружила прилика да тако снажно допринесе дугорочној економској и друштвеној успјешности Федерације Босне и Херцеговине, односно Босне и Херцеговине у цјелини. Знао је да је квалитетна својина, основа свих економских и друштвених напредовања и стабилности. Због тога је желио да поступком приватизације утемељи најквалитетнију својину. А она је у масовном акционарском сувласништву грађана и радника, што је основа ове приватизације.

рађани би, узимајући у обзир и одређене појединачне социјалне повољности, добијали на своје личне рачуне утврђене износе приватизационих бонова за које би куповали одређена предузећа.

Поштујући посебности подручја, приватизација се одвијала по кантонима/жупанијама, њих десет.

Са јавним уписом дионица, као завршног чина приватизације, требало је да се отпочне 03.07.2000. године. Али до тога није дошло. Приватизација је била у сукобу са интересима “међународне заједнице“.

Господин Wolfgang Petritsch, Високи представник у Босни и Херцеговини позвао је Проф. др Стиепу Андријића, захтјевајући од њега да, супротно сваком закону, умјесто приватизације путем подјеле, приступи приватизацији путем продаје. Показао му је списак од 52 стратешка (читај најбоља) предузећа за које је захтијевао да се продају путем тендера. Али проф. Андријић је то одбио. Није пристао. Није могао да пристане због властитих моралности, како сам каже због своје „моралне нутрине“. Сукобио се са „међународном заједницом“ као највећом свјетском силом.

Казна је била окрутна. Доживио је потпуну обесправљеност. Одузета су му сва грађанска и људска права, након чега му је опстанак у Босни и Херцеговини био немогућ. Спас је нашао у Сплиту у Хрватској.

Оно на шта није пристао Проф. др Стиепо Андреијић пристала је Влада Федерације Босне и Херцеговине.

Супротно закону и само на основу овлаштења Високог представника, као „коначног ауторитета у региону за тумачење имплементације цивилног дијела Мировног споразума“, што је наведено у одлуци о смјењивању, прво је издвојено и путем тендера продато ових 52 предузећа. Касније још 300. А онда, да цинизам буде потпун, када је привреда скоро у цјелини пропала, остатак је приватизован путем масовне подјеле купона грађанима. (Андријић С., Глобализација… 2012).

У Републици Српској приватизација је имала приближан садржај доживљавајући на крају сличну судбину.

Основа приватизације је била у подјели. Процијењена вриједност капитала је дијељена грађанима и фондовима:
– становништву 85%
– фонду државног капитала 15%

Због специфичности прилика у којима се одвијала, а да би се задовољили критерији праведности и солидарности, остварен је посебан начин подјеле. Вриједности предузећа која се приватизују додијељиване су путем случајног броја.

Након што смо 09.11.1997. године извршили подјелу, односно приватизовали трговину, угоститељство, занатство, грађевинарство и саобраћај, те се убрзано приближвали приватизацији индустрије, била је примјетна велика нервоза у кругу „међународне заједнице“. Учестале су посјете делегација Свјетске банке и Међународног монетарног фонда, наводећи жеље да се упознају са концептом наше приватизације. Покушавало се и са наметањем савјетника и консултаната.

Када се није успјело да се са те стране укине властити концепт приватизације путем подјеле трагало се за домаћим снагама које би то требало да учине. И непогрешиво су пронађене.Искуство колонизатора се показало непогрешивим у проналажењу домаћих издајника.

Милорад Додик, као до тада потпуна безначајна политичка фигура, (која уз силну помоћ странаца успијева да у јесен 1997. освоји тек два посланичка мјеста) на неколико мјесеци пред изборе упорно изјављује како ће, када он ускоро буде предсједник Владе, први закон којег ће укунути бити Закон о приватизацији што је изазвало општи подсмијехе. Посебно нас у Дирекцији за приватизацију и развој.

Али „међународна заједница“ је велика сила и много тога може што се не да ни замислити. Посебно када се нађе повољан ослонац у домаћим издајницима.

Успјела је да Милорада Додика, са само два посланика 18 јануара 1998. године у 5 часова ујутро, након прекинуте редовне сједнице Народне Скупштине, постави на мјесто предсједника Владе. Обавеза захвалности је била изузетна и потпуна. У цјелини је поништена претходна приватизација подјеле да би се остварила постојећа погубна приватизација продаје.

Хиљаде, десетине хиљада људи је умрло привременом смрћу због губитка властитог предузећа, незапослености и дубоког сиромаштва у које су доспјели.

Не гледајући на последице, да би захвалност била потпуна, са овом приватизацијом се иде до краја, вјероватно до потпуног уништења привреде и народа.

Упоредо са тим напредује политички успон носилаца овог процеса, посебно Милорада Додика, вјероватно све до распродаје наших природних богатстава на чему сада тако упорно ради. На жалост то је завршни корак пропадања у потпуни колонијализам.
Домаћи колонизатор је много окрутнији од иностраног. Разлог је у смањеним могућностима отпора. Изгледа да је много теже супротстављати се домаћој „демократској“ власти него лако препознатљивом иностраном колонизатору.

Закључак

Приватизација је важан саставни дио глобализације. Посебно због тога што је то прва основа деиндустријализације чиме се глобализацијски циљ уништења мање развијених најпотпуније остварује.

Да би се путем приватизације остварила потребна деиндустријализација нужно је оставрити приватизацију методом продаје. Привреди се намеће историјски превазиђена ситносопственичка својина што је уништава у потпуности, до крајњих граница.

За тај метод приватизације лако се проналазе домаће политичке снаге. На основи стицања огромних незаслужених богатстава, формира се домаћа колонизаторска пословна и политичка елита која је поуздан носиоц даљег процеса глобализације. До чак потпуног биолошког уништења народа.

Примјер Босне и Херцеговине о томе поуздано свједочи. Почетни стручни и научни покушаји да се оставри приватизација подјеле, која на основи масовног акционарства грађана и радника носи све освједочене претпоставке успјеха, нису успјели. Заустављени су вољом странаца, а уз одано посредовање домаће власти. По свом резултату ово је једна од највећих економских издаја које је домаћа власт учинила овим народима.

 

 



0 КОМЕНТАРА

  1. Konsultante iz Svetske banke vidim da vas u bankare mnogo frustrira Milojević.
    Svaka čast Milojeviću na ovoj genijalnoj analizi, gde je do kraja ogolio namere globalista i njihovih sluga.

  2. Kad je genijalni analitičar doktorirao šezdesetih u SFRJ he postojalo 6 ekonomskih fakulteta, 20 puta manje nego danas i isto toliko puta manje doktora ekonomije. Radio je dosta po Nemčkoj 60-ih i 70-ih. Inače je genijalni doktor ekonomije radio je posle toga 25 godina na Ekonomskom institutu u SA na projektima termoelektrana, hidroelektrana, rafinerija, cementara, železnica, puteva..
    Genijalni analitičar je izgradio i razvio privredu SFRJ koju vi konsultanti domaći izdajnici sada otimate od našeg naroda i predajete Zapadu. Stideće vas se i unucu vaš šta ste radili u životu.

  3. Проф. Милојевић је овај пут потпуно погодио. И кад се оваквим текстовима зачепе уста онима који раде за другу страну, онда покушавају да дискредитују аутора. Небитно, да је ово написао и професор музике, чињенице су истините. Окренимо се око себе и погледајмо. И ја сам већ писао и давао аргументе и цитирао бројне економисте. Сјетимо се да су високи представници стално причали како су наша будућност мала и средња предузећа. Истовремено је текао процес деиндустијализације. Туђман је причао о 200 богатих обитељи, код нас, у Србији и Црној Гори је слично. Зашто? Да би се концентрисао капитал у рукама малог броја људи, које је лако потчинити оном на врху пирамиде. Посебно уважавајући чињеницу да су готово сви скоројевићи, да су на нелегалан начин стекли капитал и да се лако могу уцјенити судским процесима, јер ти на врху пирамиде конторлишу и људе у врху сусдке и извршне власти у готово свим државама. Поново ћу цитирати проф. Кулића: “ДАНАС ЖИВИМО У ВРЕМЕНУ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ КАО ПРОЦЕСА ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈЕ РАДИ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ СВИЈЕТА.”. Све је рекао. Данас се уцјењује Словенија да прода сва државна предузећа. Све земље су оптерећене великим задужењима. Форсира се потрошња. Човјек више никоме не треба, само као конзумет је добродошао, да узме кредит и купи кока-колу на којој пише “Симо П. Ороз”. Било је тешких времена у историји свијета, али ово данашње са ГМО храном, сумњивим вакцинама, скупим цитостатицима, синтетисаним вирусима, шоу програмима типа “Велики брат”, отуђењем људи… је страшно. Свијетом управљају будале, психички болесни људи.

  4. Радо бих дао коментар, али ми се неда прочитати чланак. А није фер да дајем оцјену о нечему што нисам прочитао, али сам сигуран да у њему има доброг хумора, чиме Фронтал наставља своју добру праксу. Мало вијести, мало забаве.

  5. drazen78bl, 26.06.2013. 02:44:56

    ”само као конзумет је добродошао, да узме кредит и купи кока-колу на којој пише “Симо П. Ороз”

    Момак, у три сата иза поноћи теби на уму Симо П. Ороз!!! Да ли је то нормално? Свако ко је бар прошао покрај медицинског факултета сигурно би дао тачну дијагнозу. Имаш ли ти још којег доктора за пријатеља осим Стевандића? Вјеруј ми да би ти такав добродошао.

  6. Сeм Тригер, 26.06.2013. 08:29:23

    Сем, ти си мојим пријатељима и мени главни објекат за шегу. Такав се још није родио. Главна си атракција на интернету, послије Екрема Јеврића. 😀 Управо идем ка каву с пријатељом, доктором специјализантом психијатрије, који је запослен на одјелу за болести зависности, па га могу питати за твој Ф16. А знам и сам, нема ти помоћи. Но ја сам ти пријатељ. Већи од М:ТЕЛ-а. Ако ти ништа не помогне, знам једног врхунског ветеринара.

    http://www.youtube.com/watch?v=5oHemTvjmZ4

  7. Симо П. Ороз, 26.06.2013. 08:29:23

    ”Имаш ли ти још којег доктора за пријатеља осим Стевандића? Вјеруј ми да би ти такав добродошао.”

    drazen78bl, 26.06.2013. 11:34:38

    ”Управо идем ка каву с пријатељом, доктором специјализантом психијатрије…”

    Добро је да си ме послушао.

  8. Много ће воде протећи док наш народ схвати да није важно ко говори, него шта говори и на шта упозорава.

    Сигурна је једна ствар, ми имамо шансу и вјерујте, мало је народа који имају шансу да економски опстану у овом неморалном и фашистичком времену с обзиром на бездушност банкара и финансијских олигархија које владају свијетом.

    Наравно да треба бити паметан и водити паметну политику са свијетом, али не против општег интереса народа.

    Много су јаки, ипак, нисмо ми толико значајни да би нас сви хтјели уништити као неке који су њихова стварна опасност и које ће прегазити или изазвати свијетски рат.

    Нас уништава наш олош 20 година, комуњаре који су се заклели своме Тити да ће бранити народну имовину животом, а данас је та народна имовина власништво тих комунистичких капиталиста.

  9. Алекса Милојевић:”Занимљив је случај Шпаније. У поплави злата и сребра из својих колонија она се скоро потпуно деиндустријализовала.”

    Шпанија је у 15. и 16. вијеку била поплављена златом и сребром и уништила је своју индустрију коју је стварала у ранијим вијековима.

    Е сад ви драги народе видите које су ово провале. Алекса прича о шпанској индустрији у средњем вијеку прије открића Америке. А та иста Шпанија је у том предколумбовском времену била под Арапима.

  10. Симо П. Ороз, 26.06.2013. 15:13:29
    Ako nemaš ništa ozbiljno reći u kontekstu ovog naučnog rada, nemoj provaljivati besmislice. Nisi Milojeviću dorastao ni do koljena.

  11. marija, 26.06.2013. 15:21:26

    Само сам питао каква је индустрија била у средњем вијеку. Понављам индустријска ера почиње открићем парне машине.

  12. Симо П. Ороз, 26.06.2013. 15:25:49
    sad mi je jasno zasto oroz- zbog kokosije pameti.B-)
    http://sl.wikipedia.org/wiki/Novi_vek http://sl.wikipedia.org/wiki/Novi_vek posto je vecina spanskog srebra iz potosija u juznoj americi a tamo su ga mogli iskopavati tek nakon otkrica amerike jasno je da su spanci svoju privredu upropastili u novom vijeku.nisu oni unistili industriju zbog srebra nego su zato propustili industrijalizaciju sto jeste greska Milojevica ali ne sustinska nego sitnica-slamka za koju se simo hvata u nedostatku boljih argumenata.osim toga industrija jeste postojala prije parne masine i pogon je bio na vodu (engleski tekstil).simo evo ti malo za razmisljanje koga branis http://www.etrebinje.com/vijesti-sve/arhiva-tekstova-po-kategorijama/republika-srpska/4868-20000-km-za-cerkin-rodendanx-(

  13. herc64, 26.06.2013. 15:50:19

    ”nego su zato propustili industrijalizaciju sto jeste greska Milojevica ali ne sustinska”

    Није тако. Алекса је дословно рекао да се Шпанија деиндустијализовала, а не да је пропустила индустријализацију.
    Човјек који прави такав превид, а индустријализација је тема ‘научног рада’, у мојим очима не може бити озбиљан. Немам данас времена, али ћу се потрудити да прочитам ускоро чланак.
    Биће ту још бисера. Алекса ме до сада никад није разочарао.

  14. Po meni su Španci napravili tri pogreške:
    1. Progon manjinskog, arapskog i jevrejskog, stanovništva koji su u dobroj mjeri bili obrazovani i bogati.
    2. Jak upliv u državne poslove predstavnika crkvene vlasti koja je insistirala na dogmama i zabranjivala drugačije razmišljanje, a svaka kritika crkve se tretirala kao napad na samog Boga.
    3. Dugotrajna vlast elite odrođene od naroda

    Zbog svega toga su u doba industrijske i društvenih revolucija Španci ušli za zadrškom koja je samo podsticala unutrašnje sukobe.

    Al dobro, davno je to bilo, ali zamislite danasneku teritoriju na kojoj bi bilo prognano manjinsko stanovništvo, kler imao uticaj da se doživljava kao vlast iznad vlasti i da sama vlast funkcioniše kao kriminalna klika koja čini sve da u svrhu održanja vlasti kod svog naroda podstiče izolacionizam i mržnju prema dominantnim svjetskim stremljenjima.
    Kakva li bi bila sudbina naroda na toj teritoriji

  15. češnjak, 26.06.2013. 16:05:29 [80587]
    Po meni su srbi napravili tri pogreške:
    1. Progon manjinskog, arapskog i hrvatskog, stanovništva koji su u dobroj mjeri bili obrazovani i bogati.
    2. Jak upliv u državne poslove predstavnika crkvene vlasti koja je insistirala na dogmama i zabranjivala drugačije razmišljanje, a svaka kritika crkve se tretirala kao napad na samog Boga.
    3. Dugotrajna vlast elite odrođene od narodaB-)

  16. Po meni su Španci napravili tri pogreške:
    1. Progon manjinskog, arapskog i jevrejskog, stanovništva koji su u dobroj mjeri bili obrazovani i bogati.
    2. Jak upliv u državne poslove predstavnika crkvene vlasti koja je insistirala na dogmama i zabranjivala drugačije razmišljanje, a svaka kritika crkve se tretirala kao napad na samog Boga.
    3. Dugotrajna vlast elite odrođene od naroda

    Zbog svega toga su u doba industrijske i društvenih revolucija Španci ušli za zadrškom koja je samo podsticala unutrašnje sukobe.

    Al dobro, davno je to bilo, ali zamislite danasneku teritoriju na kojoj bi bilo prognano manjinsko stanovništvo, kler imao uticaj da se doživljava kao vlast iznad vlasti i da sama vlast funkcioniše kao kriminalna klika koja čini sve da u svrhu održanja vlasti kod svog naroda podstiče izolacionizam i mržnju prema dominantnim svjetskim stremljenjima.
    Kakva li bi bila sudbina naroda na toj teritoriji

  17. češnjak, 26.06.2013. 16:12:15
    “Al dobro, davno je to bilo, ali zamislite danasneku teritoriju na kojoj bi bilo prognano manjinsko stanovništvo, kler imao uticaj da se doživljava kao vlast iznad vlasti i da sama vlast funkcioniše kao kriminalna klika koja čini sve da u svrhu održanja vlasti kod svog naroda podstiče izolacionizam i mržnju prema dominantnim svjetskim stremljenjima.
    Kakva li bi bila sudbina naroda na toj teritoriji”
    jel se zajebavas?sta tu ima da se zamislja kad je sve ocigledno i odlicno opisano.

  18. Španija je tokom samo 17. vijeka imala najmanje tri velika pomora stanovništva zbog kuge, pored onog ranijeg poznatog po tom što je odnio živote skoro trećine evropskog stanovništva.. na području današnje BL je bila takva epidemija početkom 18. vijeka… ima li to ikakve veze sa ekonomijom?

  19. Можда би у РС некако успијели производити писаће машине и то је врх . Да даље не наглабам , једноставно деиндустрализација у РС и БиХ резултат је просте чињенице да нисмо кадри пратити развој најновијих технологија . Наша просјечна знања и производне вјештине врте се око штила,насађивања крампи и мотика,производње цоле даске, а научна теоретска мисао је професора Милојевића је ту негдје.

  20. levat, 26.06.2013. 17:44:13

    Цијеним да си ти рођен негде око 90-те, а сва твоја спознаја о свијету отприлике од 2005, па на овамо.B-)

  21. levat, 26.06.2013. 17:44:13
    To možda vaši koji su sve uništili nemogu ništa proizvesti jer to neznaju i nikad ništa nisu radili, nije ni čudo takvi su zbog komplksa lične inferiornosti i razorili privredu. Naš novi privredni sistem na čijem projektu sada radimo će itekako svetu da pokaže kakva je srpska nauka i industrija. Uvoz ćemo svesti na najmanju moguću meru uz velike carine i kvote, a dalje zaduživanje će biti kažnjivo zakonom.

  22. levat, 26.06.2013. 17:44:13
    ime ne mijenjaj niposto zlata vrijedi.
    http://www.patentbuddy.com/Inventor/Radovanovic-Nikola/160885
    http://www.patentbuddy.com/Inventor/MIJANOVIC-Stevo/13625824
    ovo su samo dvojica mojih zemjaka koje ste vi levati otjerali tamo daleko i da imaju ovdje iste uslove zivjeli bi ovdje ali jbg vi levati ste postavili onog osudjenog lopova i naravno levata na direktorsko mjesto u het i sad je tako kako je.isti takvi levati su elektroprivredi elektricnom…. a ima i jedan glavni levat.
    e sad kad ja poznam dvojicu ovakih iz trebinja mos misliti koliko ste ih vi levati otjerali iz rs i srbije ali ima nas jos i ovdje i to je ono sto vas brine, zmate da nece moci jos dugo ovako.nisi ti sposoban pratiti ni zvonara a kamo li najnovije tehnologije

  23. Radim kao privatnik ,preduzetnik u oblasti informacionih tehnologija. U poslu koji obaljam, privatno sluzbeno , primjecujem nivo opsteg oraziovanja i kulture nam je na katastrofalno niskom nivou. Evo recimo poznavanje stranih jezika i rada na racunarima, pogotovo kod mladih ljudi.Nula. Koje kriv.Svi smo krivi.Sta dalje. Budala zivi gdje se rodio pametan gdje mu je bolje. Ja licno ovdje sam osta zbog roditelja, ali moja djeca ne. Od njih cetvoro dvoje je vec vani ,stariji sin automehanicar,starija kcerka ocevim stopama.Nada ti se u bolje ovdje. Ne znam ,RS je mala mala i po broju stanovnika i siromasna i po prirodnim bogastvima ma kako god to nekom izgledalo drugacije.

  24. “privatnik ,preduzetnik u oblasti informacionih tehnologija”
    Šta je to preduzeo privatnik u oblasti informacionih tehnologija? Preuzeo je stranu uvoznu robu, uvozo je bez carine i sad je švercuje ovde i zarađuju na razlicu u ceni.
    Dakle opredelili smo se za varanje umesto za stvaranje jer je trgovina prevara. U novom privatnom sistemu svi privantitci će biti radikalno preispitani. Neće biti privatnika u građevinarstvo. Biće radničko akcionarstvo.
    “Budala zivi gdje se rodio pametan gdje mu je bolje.”
    To su smislili ovi pljčkaši da rasteraju narod da pečalbari po instranstvu, da bude građanin trečeg reda da ga tretiraju ko stoku, da bude đubretarska prljava radna snaga.
    Cilj je rasterati narod a onda preuzeti sve prirode resurse i prodati i tako završiti posao. To su ovde hiruški precizno odradili nemci.
    Ovde bi svi da budu privatnici, šverceri, trgovci, nakupci, preprodavci, posrednici, menadžeri, konsultanti, diletanti…
    Mi smo izuzetmo bogati po prironim resursima po glavi stanvonika. Šta ima nemačka na 90 milona ljudi? A šta mi immao na 1,5 milion ? Ne treba se ničemu nadati nego treba raditi i zasukati rukave i početi graditi industiriji. Dosta je više bilo života na račun kredita i rasprodaje. Na račun pljčke onoga što je 50 godina stvarano.

  25. Eto, poštovani korisnici gdje smo stigli. Upitati autora i genijalnog analizatora na kojoj je visokoj školi doktorirao je pokušaj diskreditacije!?

    Čitao sam nekoliko Milojevićevih tekstova i slušao ga par puta. Evo kako to izgleda. Na svakih 10 rečenica koje napiše, 5 ima smisla, ali onda sve uprska sa ostalih 5, od kojih su 3 glupe, a 2 izrazito glupe.

    Evo primjera izrazito glupe rečenice:

    Aleksa Milojević: “Све до појаве глобализма индустрализација мање развијених је представљала основно стратешко развојно опредјељење.”

    Tzv. doktore, jadan ne bio. Upravo je obrnuto u svijetu koji postoji oko tebe. Prije nego nešto napišeš, provjeri šta postoji u stvarnosti. Proces globalizma, kretanje kapitala, izvoz tehnoligija, direktne strane investicije su najvećim beterima i luzerima ovoga svijeta donijeli industrijalizaciju i razvoj. Upravo je moderna globalizacija “poremetila” industrijsku dominaciju zapada. Zapad trpi najjaču deindustrijalizaciju, a industrija se u nevjerovatnom udjelu premjestila u treći svijet. To se nije desilo božjom milošću, niti genijalnošću izumrlih komunističkih i drugih diktatorskih idiota istoka, već zbog procesa globalizma čiji je motor na zapadu, a istog ga je svesrdno prigrlio. Korisnik Levat vam je plastično opisao šta najviše mogu dostići naše domaće snage, možda pisaću mašinu. Možda ni to. Takav smo sistem napravili. Mi sami sebi, a ne neko drugi.

    Dalje nisam čitao ovaj tekst, jer se bojim da je sve do kraja napisano po istom receptu: napiše se pretpostavka koja je pogrešna, pa se onda nešto izvodi iz pogrešne pretpostavke. Ono što je izvedeno iz pogrešnoj je pogrešno i tome nas uči matematička logika. Da matematička logika radi, dokaz je naš doktor Aleksa. Evo mali zadatak za doktora ekonomije. Za šesticu, da se izvadi. Ako se industrija kreće sa “zapada” na “istok”, šta se kreće u obrnutom smjeru i kako je to moguće?

    Pa onda kao šlag na tortu dođe komentar dragog korisnika Dražena koji kaže (preskačem onu CAPS-ovanu nebulozu koja mora da izašla sa nekog marksističkog instituta):

    “Било је тешких времена у историји свијета, али ово данашње са ГМО храном, сумњивим вакцинама, скупим цитостатицима, синтетисаним вирусима, шоу програмима типа “Велики брат”, отуђењем људи… је страшно. Свијетом управљају будале, психички болесни људи.”

    Poštovani korisnici zapitajte se sljedeće. Ako je svijet pun otrovne hrane, falš vakcina, namjerno ubačenih virusa i psihički bolesnih upravnika planete, kako je onda moguće da broj stanovnika na planeti raste, životni vijek ljudi je sve veći, a udio gladnih opada?

    Srbadija je u ne znam koliko decenija prošla kroz nekoliko rundi u kojima je toliko izdegenječena da se čini da je dan noć, a noć dan. Naši problemi nisu tuđi, već samo naši i mi smo za njih krivi.

    Uz sve to i dalje ne znamo koja je visoka škola našem Aleksi dala doktorat iz ekonomije.

    Lijep pozdrav

  26. “Proces globalizma, kretanje kapitala, izvoz tehnoligija, direktne strane investicije su najvećim beterima i luzerima ovoga svijeta donijeli industrijalizaciju i razvoj. Upravo je moderna globalizacija “poremetila” industrijsku dominaciju zapada. Zapad trpi najjaču deindustrijalizaciju, a industrija se u nevjerovatnom udjelu premjestila u treći svijet. To se nije desilo božjom milošću, niti genijalnošću izumrlih komunističkih i drugih diktatorskih idiota istoka, već zbog procesa globalizma čiji je motor na zapadu, a istog ga je svesrdno prigrlio. Korisnik Levat vam je plastično opisao šta najviše mogu dostići naše domaće snage, možda pisaću mašinu. Možda ni to. Takav smo sistem napravili. Mi sami sebi, a ne neko drugi.

    Koliko te Svetska banka i UNIDO plaćaju što pišeš ove pasurdne obmane ovde. Znaš ti dobro kako je bilo tamo gde si išao slušati Milojevićeva predavanja.
    Porces globalizma je kretanje kapitala radi privatizacije sveta. Tim kapitalom se pokupuju prirodni resursi i energenti u zemljama trećeg sveta pa se onda živi na raćun jeftine radne snage iz zemlja trećeg sveta. Ne brini se ti za deindustrijalizaciju Zapad zato što izvoze svu tešku i prljavu industiju u zemlje gde je jefinta manualena radna snaga. Primer Fijata u Kragujevu najbolje svedoči kakvu su stani investitori i kako se ophode sa radnicima, to imamo i u Modriči i Brodu.
    Na početku i dosta dugo u ljudskoj istoriji za kolonijalizam je bila vezana oružana sila. To je bio dosta skup model zarobljavanja zbog čega su u kolonijalno ropstvo padali samo narodi koji su raspolagali najvrednijim prirodnim bogatstvima (zlato, nafta i slično). Prisustvo vojne sile činilo je zarobljavanje veoma skupim. Uz to ono je bilo i veoma vidljivo što je izazivalo otpore domaćeg stanovništva. Pod pritiskom oslobodilačkih pokreta devetnaesti vijek skoro da predstavlja kraj te vrste kolonijalizma. Od tada su metodi zarobljavanja neprekidno usavršavani. Cijena je bila sve manja što je omogućilo širenje kolonijalizma.
    Od kada su Englezi lažima i prevarama uspjeli da zarobe skoro trećinu svijetu, da ostvare najveće carstvo, koje je neprekidno bilo obasijano suncem (na jednom kraju sunca izlazi, a na drugom zalazi) od tada se slavi i usavršava taj metod zarobljavanja. Suština je u zarobljavanju od strane domaće vlasti zasnovane na izdaji. Unutrašnji sadržaj je u navođenju na pogrešne odluke – podmićivanjem, uvođenjem u kriminal nakon čega slijede ucjene i na kraju prisiljavanje prijetnjama i likvidacijom.
    Manje razvijenim treba preporučivati sve ono što je štetno za vlastitu zemlju (Englesku). „Pravi drugome štetu da bi tebi bilo dobro“ odnosno pravi drugim zemljama štetu navodeći ih na pogrešne odluke da bi Engleskoj bilo dobro, osnovno je geslo kolonijalnog zarobljavanja Engleza. To je izuzetno jeftin oblik zarobljavanja. Sav posao obavlja domaća vlast, samo joj je potrebno pružiti određenu podršku, odnosno pružiti joj mogućnost da ima koristi od donošenja pogrešnih odluka, od guranja vlastitog naroda u kolonijalno ropstvo. Vlast koja je na toj strani treba što duže da ostane na vlasti, po mogućnosti neprolazno.
    Poseban napredak kolonijalnog zarobljavanja je ostvaren u poslednje vrijeme. Zarobljavanje bezvrijednim, nepostojećim, nerealnim novcem putem zaduživanja pokazuje izuzetan, nezapamćen rezultat. Zarobljavanje je skoro bez otpora. Na protiv, svi kao da jure u zarobljavanje, a vlada koja to radi dobiva svaku podršku. Siromaštvo koje se ubrzano širi ističe potrebu sve većeg novog zaduživanja, što ide u beskraj. Skoro da niko i ne primjećuje da privreda propada i da se sve ruši. Obilje nepostojećeg, nerealnog novca troši se u neproduktivne svrhe (izgradnja infrastrukture, budžeti i slično). Prima se nepostojeći, nerealni, na ničemu zasnovan novac preuzimajući obavezu vraćanja realnih, proizvedenih materijalnih vrijednosti, kojih je sve manje. To je prava tragedija savremenog svijeta za koju niko ne zna kako će se završiti, u kojoj na žalosti i mi, veoma aktivno učestvujemo.
    Osnovni princip zarobljavanja je u ostvarenju što dubljeg, što masovnijeg siromaštva. Tada se, u tom siromaštvu, izdvaja dosta malobrojno politička elita koja je spremna da drži svoj narod u kolonijalnom ropstvu, da ga porobljava, a da to strancima ne odnosi značajnije iznose profite za njihovo izdržavanje. Nema srednjeg sloja. Samo masovni siromašni, koji ne koštaju ništa, i uzak broj najbogatijih, čiji izdaci se lako podmiruju iz ogromnih profita koji se ostvaruju (koncesije, zajednička preduzeća i slično) je pogodna socijalna situacija.
    Zarobljavanje uvijek kreće od siromašenja na osnovi pogrešnih odluka. Drugi korak je u prekomjernom zaduživanju, a treći i krajnji u prepuštanju svojih prirodnih bogatstava strancima. Što se nas tiče mi smo već prevalili prva dva koraka i velikim dijelom smo već i u trećem. Već smo duboko u kolonijalnom ropstvu.
    Pristajanje na pogrešnu privatizaciju da bi se došlo na vlast predstavlja najveći nekažnjeni zločin učinjen nad ovim narodom. Najmasovnija ubistva su se dogodila na toj osnovi. Toliki je broj ljudi koji su umrli prije vremena zbog toga što su ostali bez svog preduzeća, bez zaposlenja, pali u duboko siromaštvo i životni bezizlaz. Potpuno razrušena, uništena privreda, potpuna ekonomska pustoš neposredni je rezultat ove pogrešne odluke inicirane sa strane stranaca, a ostvarene od strane naših ambicioznih političara, onih najambicioznijih.
    Rezultat je takav da to nosi sve oblike genocida nad vlastitim narodom.
    Deindustrijalizacija, što je osnovni pojam naše privatizacije, ujedno je i osnoovni pojam biološkog uništenja jednog naroda.

  27. levat, 26.06.2013. 18:54:18
    i ja sam radio kao privatnik i to bas u tim “novim tehnologijama” i nikako nisam mogao opstati od politicki podobnih,dok ovi nisu dosli moglo se nekako plivati a otkad su dosli potop.koliko znam i vrijedim nije moje da ocjenjujem ali recimo zadnji put kad sam pokusao u krugu 10km sam imao jos dvije slicne ponude kao sto je ovaj posao na kome sad radim(naravno u losijem dijelu bih u onom boljem se na posao moze samo sa partijskom knjizicom)takodje sam imao i jednu ponudu u rs ali predaleko i jednu u cg i ako opet ne pokusam privatno vjerovatno cu odabrati nju.
    e sad da vidimo sta je to zasto mislim da su levati uzrok naseg problema.
    posto osim ovog posla radim ponesto i privatno namjeravao sam da registrujem dopunsku djelatnost i u mom trebinju su mi za to trazili da placam poreze i doprinose kao da nisam zaposlen znaci minimalno 3000 km godisnje.moj poznanik ima ovdje gdje radim registrovanu dopunsku djelatnost za godisnjim prometom desetine hiljada (tisuca) maraka i za to placa pausal na godisnjem nivou 400km.
    trenutno vec 10 dana cekam da mi dodje materijal iz srbije vrijednosti 100km jer ga niko ne zeli povesti zbog mogucih problema na granici.juce je firma za koju radim narucila na isti nacin 250 km robe iz zagreba i danas su se cudili sto je nema pa moraju cekati do sjutra.
    jel jos treba da nabrajam zasto su krivi levati?
    e sad uzmimo npr led rasvjetu koja se smatra “najnovijom tehnologijom”.samu led diodu i cipove na kugli zemaljskoj moze proizvesti samo nekoliko drzava i desetak firmi a ostalo se moze napraviti svugdje pa i u bih a ucesce tog ostalog u cijeni je bar 2/3.da bi tu lampu kina izvezla u eu treba platiti sve moguce dazbine a mi imamo carinu 1%.isto vazi za tursku i iran a fabrika moze biti i u nudolu(20 km od trebinja) i onda imamo 1% carine za rusiju.
    ne trebamo cak ni to proizvoditi samo moj kraj je 91 prodao 330 vagona samo jabuka a ne znam je li citava bih ove godine izvezla toliko jabuka.
    a sto se tice najnovijih tehnologija nedavno su se pojavili vrlo mocni i jeftini mikrokontroleri ST pa sam sa ortakom razgovarao da sa atmela predjemo na njih ali smo odlucili da sacekamo da vidimo sta ce atmel ponuditi.
    a to o informacionim tehnologijama palamudi ti nekom ko se u to ne razumije, prevedeno na srpski imas prodavnicu kompijutera i u dilu si sa lokalnom opstinskom mafijom.
    jos samo jedan detalj:posto razmisljam o privatluku proslu sedmicu sam malo obilazio drzavne institucije u tb.u jednoj kancelariji je bilo 5 zaposlenih i odmah sam znao na koji nacin je zaposleno troje(majka jednog klinca je dala p…. kome treba da bi on mogao “uciti” za privatni fakultet u drzavnoj ustanovi a ne kod kuce,druga je bila zena bivseg funkcionera a trecu je zaposlio zet)od preostalo dvoje bih se smio kladit da je jos jedna dama dosla na slican nacin jer me nije ni registrovala pored svojih noktiju dok je jedan momak vjerovatno posteno dosao do posla jer se polomio da mi pomogne valjda zna kako je kod privatnika i u polju pa ne bi da ponavlja. usput sam saznao da u katastru radi i jedna frizerka, naravno ne kao cistacica.i sad ces ti meni da palamudis da tako treba?mrsssx-(

  28. Hahahah, još si samo zaboravio da dodaš da je prije dolaska Fijata Kragujevac bio kao Wolfsburg. Pa svi naši stručnjaci u auto industriji i dizajnu sa svim svojim znanjem, genijalnošću i praksom najviše što su znali da naprave oko starog Fijatovog motora je malo kockastog lima na kojem se vrata nisu mogla iz prve zatvoriti već su se odbijala.

    Komentari ti ubijaju. Bukvalno.

    Nego, gdje je Aleksa doktorirao?

    Lijep pozdrav

  29. Doktorirao je na Lomonosovu SSSR na Svetskoj banci, MMF-u, Globalizmu, hladnoratovskoj ekonomiji. Ceo život je radio na projektu privrednog sistema.
    Nereče koliko Svetska banka i UNIDO plaćaju izdaju naroda?

  30. Svakako ćeš primijetiti, poštovani korisniče Herc64, da se Gates, pokojni Jobs i “onaj fejsbukovac” nikada nisu predstavljali doktorima ekonomije, a posebno nisu predstavljajući se doktorima ekonomije pisali odvratne gluposti iz ekonomije. Uočavaš li tu omanju razliku između doktora Alekse i skupa kojeg si izabrao?

    Lijep pozdrav

  31. Ako je tačno da je Aleksa doktorirao na Lomonosovu u SSSR-u, onda je lako shvatiti zašto je došlo do raspada i debakla sovjetske ekonomije. Društvo koje proizvodi dinosauruse kao Aleksa mora proći onako kako je prošao SSSR.

    Aleksa, nikad nije kasno da priznaš da SSSR-a više nema, a nema ga zato što je bio zasnovan na totalno promašenim ekonomskim i političkim konceptima. Moraš da priznaš da ti taj doktorat iz sovjetske ekonomije ništa ne vrijedi i da ti nisi doktor ekonomije. Tj. ti si doktor propale ekonomije koje više nema, praktično bivši doktor. Biće ti lakše kad to priznaš i moći ćeš da kreneš sa mrtve tačke. Godine starosti nisu važne.

    Lijep pozdrav

  32. Kad su zapadne obaveštajne službe pravile psihološki profil srpskog naroda početkom 90-ih, jedna od glavnih karakterisitka je bila “pohlepni na male pare”. I onda su krenulu ka kupuju za male pare ljude koji su bili na prodaju, a ima jako mnogo takvi koji su počeli da se prostituišu sa Zapadom.

  33. immortal, 26.06.2013. 20:28:32
    bilo bi lijepo da pokazes da si u zivotu stvorio makar milioniti dio onog sto je stvorio univerzitet Lomonosova pa da nam onda ovuda prosipas pamet

  34. Dragi korisniče Herc64, kad bih u glavi držao ekonomska i politička znanja i dostignuća sovjetskog Lomonosova, ja bih se njih stidio, a ne bih ih ponosno pokazivao. Oni koji se tim odvratnim glupostima ponose još uvijek ne mogu da shvate zašto je propalo komunističko diktatorsko, a ne kapitalističko demokratsko društvo. I da jelo bude slanije, još su i frustrirani tom činjenicom.

    Lijep pozdrav

  35. immortal, 26.06.2013. 21:35:27
    Konsulatante, koliko Svetska banka i UNIDO plaćaju izdaju, uništavanje navošenjem na pogrešne koncepte ekonomije.
    „SAD je kao država odgajana na robovlasništvu i surovoj eksploataciji crnaca. Američka nacija se formirala na krvi, kostima, zemlji, i imovini više od 100 miliona ubijenih i mučenih indijanaca, pravih vlasnika te zemlje. Štampa, sve do današnjih dana nameće predstave o tome da je Amerika stvorena rukama belih kolonista. A zapravo je veći deo zemlje još pre dolaska belaca bio kultivisan od strane samih indijanaca. Belci su nastupili kao okupatori, pljačkaši i razbojnici, koji su izgradili svoje blagostanje na smrti i patnjama desetina miliona indijanaca i robova…
    U XVII veku, kada su evropski kolonisti počeli osvajati u Severnoj Americi, njena teritorija je bila naseljena mnogobrojnim indijanskim plemenima. Okupatori, uopšte nisu uzimali u obzir domorodačka prava i plemenske interese i bukvalno su im od samog početka objavili rat do istrebljenja. Naravno, naoružani lukovima i strelama, indijanci se nisu mogli na dostojan način suprotstaviti okupatorima. U oružanim sukobima na jednog ubijenog okupatora, ginule su desetine indijanaca. Obračunavši se na taj način sa indijanskim muškarcima, okupatori su napali na indijanske naseobine gde su ostale samo žene, deca, starci, i nemilosrdno ih ubijali. Ona indijanska plemena koja okupatori nisu mogli uništiti snagom oružja, su istrebljivali podlošću i lukavstvom. Najraširenije metode takve vrste su bile prodaja indijancima odeće zaražene velikim boginjama ili drugim strašnim bolestima, a takođe i otrovane votke.
    Osvojivši zemlju koja je pripadala indijancima, okupatori su proglasili njihove starosedeoce strancima: po zakonu SAD ( koji je bio na snazi sve do 1924. g), indijanci nisu građani te države i nemaju u njoj nikakva prava“.
    Ništa manje strašno u istoriji Amerike izgleda i istorija ropstva. Na teritoriji Afrike delovala je organizacija trgovaca robovima, zarobljavajući crnce, pretvarala ih u robove, koje su uterivali u zatvorene brodove. Do obala SAD, po podacima istorijskih izvora, od svakih deset robova stizao je samo jedan. Posle dolaska brodova u SAD kroz mrežu prodaje crnaca na malo prodavali po celoj zemlji. 1774. godine u SAD je uvezeno oko 1 milion živih robova, a više od 9 miliona je poginulo u putu. U istočnim zemljama SAD u to vreme je svaki šesti žitelj bio crnokoži rob. U Americi se formirao neviđen u novije vreme nesklad u uslovima života. Iako indijance i crnce u to vreme nisu smatrali ljudima, prvobitna akumulacija u SAD u to vreme je ostvarena na njihov račun. Do sredine prošlog veka Amerika je predstavljala robovlasničku demokratiju.
    Glavno u Američkoj društvenoj svesti je novac, stvar, roba. Život potčinjen beskonačnoj trci za sve novijim i novijim vrstama roba i usluga“. Trka potrošača, pretvaranje čoveka u mašinu za dobijanje novca – zakon su američkog društva. Sistem amerikanizma uvlači u trku potrošače po svaku cenu deset miliona ljudi, praveći ih robovima poročnog i ništavnog svetskog poretka, koji protivureči duhovnoj prirodi čoveka, pretvarajući ga u primitivno i bezsadržajno biće.
    Sjedinjene Američke Države su danas najizraženiji primer ekonomskog parazitizma u svetskoj istoriji. Čineći samo 5 procenata stanovništva zemlje, oni koriste 40 procenata svih svetskih potrošačkih resursa. Uzimajući od čovečanstva veliki deo resursa, ta zemlja mu skoro ništa ne daje u zamenu, i više od toga, ostavlja mrtvu prirodu, zatrovane reke i vazduh. Trećina sveg svetskog zagađenja životne sredine se vrši krivicom SAD. U globalnim ekonomskim kategorijama proizvod stvorenim u SAD realno ne pripada Americi, nego od nje celom eksplatisanom čovečanstvu. Svaki amerikanac danas troši za osam stanovnika Zemlje.
    Ekološka kriza izazvana naglim narušavanjem balansa između prirodnih mogućnosti i pritiska potrošačke privrede SAD na nju. Svetska zajednica treba da oporezuje SAD posebnim porezom, ravnim šteti, koji one nanose prirodi planete Zemlje.
    Međunarodni prelom je posledica agresivno-potrošačke politike SAD u odnosu prema drugim zemljama čiji mnogi stanovnici shvataju parazitski karakter Amerike. Među SAD i apsolutnom većinom drugih zemalja nastaju produbljene protivurečnosti, koja Amerika nije u stanju skinuti zbog snage njenog unutrašnjeg ustrojstva. Kako pokazuju istraživanja, sprovedena u mnogim zemljama, veliki deo čovečanstva mrzi Ameriku i amerikance i vide jedino pravedno rešenje u njenom nestanku.

  36. herc64, 26.06.2013. 17:18:46 [806
    “a kuga je valjda zaobisla engleze svabe francuze…. “

    kako da ne.. oni nisu evropljani (trećina evropskog stanovništva je pokošena kugom u jednom talasu a Španija je imala još nekoliko takvih epidemija).. naravno, oni su za kugu krivili Jevreje i muslimane pa ih proganjali, ubijali i protjerivali… iako su među njima živjeli vjekovima. Optužbe su dole od crkve koja nije mogla drugačije prikriti svoju nesposobnost da se izbori sa tom pošasti..kao što vidimo uvijek je neko drugi kriv….. mada, s druge strane, to je unitilo kredibilitet katoličke crkve (nesposobnost zaustavljanja kuge) i od tada ona konstantno u Evropi gubi vjernike… konstantno.

  37. Herc, mars i ti stoko nevaspitana, moje bavljenje informacionom tehnologijama je proizvodnja i prodaja softvera a ne prodaja hardvera na buvljacima sto je za tebe izgleda vrh u ovoj oblasti. Ako i odem sa ovih prostora bice to ne sto ne mogu da zaradim vec sto ne mogu da trpim vise krkane i medjede poput tebe.

  38. levat, 26.06.2013. 22:30:11
    sta je zaostao si za zvonarom pa si nervozan?
    koliko znam, a mozda ne znam dovoljno, u rs ima nekoliko firmi koje su u stanju napraviti los ili osrednji program za knjigovodstvo i tu ga vezi.sve drugo se ne moze podvesti pod programiranje u pravom smislu rijeci.
    sto se tice tvog odlaska od toga nema nista znas ti dobro koliko vrijeis na svjetskom trzistu pa ovdje prosipas suplju.osim toga ima i blizih medjeda od mene pa ti ne smetaju mora da si u dilu sa njima

  39. Kao i obično, krajnosti.

    Od Milojevićevog jednog-te-istog, intrigom za maloumne prožetog predavanja, do Immortalovog o potpunoj propasti bića kroz doživljaj da je, poraženo od snažnijeg, samo krivo za svoju kletu sudbinu.

    U biti nema pretjerane razlike u tumačenjima, pošto koliko vidim tema nije ekonomija nego ko je i za šta, te koliko kriv.

    Manite se površnog ekonomskog modelarstva, u cilju političke agitacije glupih, svođenjem na prostu good guys/bad guys storiju, pogledajte pametne ljude šta rade i kako se za svoja prava bore, primjeri: trenutno turci, protiv oligarhije koja je po mnogo čemu slična našoj, occupy pokret koji je iako jako heterogen, složan u borbi protiv istog zla, Island, Brazil …

  40. Lijepo je vidjeti, najmiliji korisniče Hamurabi, da si pravilno uočavajući nedostatke rasprave i njenu površnost, napisao dubok, jasan i precizan model i plan šta treba učiniti da biće ne bi bilo poraženo, a posebno ne krivo za svoju kletu sudbinu. Jedini problem je što ti je taj plan otišao u one tri tačke na kraju, pa se ne vidi dobro.

    Dakle, pogledali smo kako se bore radnici, seljaci i poštena inteligencija po svijetu. I šta dalje predlažeš? Razradi malo one tri tačke.

    Lijep pozdrav

  41. @immortal

    “Eto, poštovani korisnici gdje smo stigli. Upitati autora i genijalnog analizatora na kojoj je visokoj školi doktorirao je pokušaj diskreditacije!?”

    Jaсно је да наступати цинично и потцјењивачки и то питање није знак радозналости, већ покушај да се оспори академски ниво проф. Милојевића. Нисте ни добили одговор, а написали сте “тзв. докторе”. Ја понављам да ми није битно да ли је пн банкар, столар, професор или вози она колица на пијаци, већ оно што је написано. И Симо Ороз (дјевојачки Певец) је завршио школу код совјетских комуниста, па зна за парну машину. Пишете о “највећим бетерима и лузерима овом свијета”, а не кажете како су они то постали, да су вијековима систематски пљачкани од оних који су истријебили Индијанце, Астеке, Маје, Инке. Ви поштујете закон силе, а не закон истине. Не иде “најк” у Кину и Вијетнам да би ширио добре вибрације, већ зато што може експлоатисати јефтину радну снагу. А мислите ли да се са 370 КМ у “Беми” може пристојно живјети у 21. вијеку?

    “Korisnik Levat vam je plastično opisao šta najviše mogu dostići naše domaće snage, možda pisaću mašinu. Možda ni to. Takav smo sistem napravili. Mi sami sebi, a ne neko drugi.”

    Домаће снаге могу произвести храну, одјећу и обућу за домаће тржиште, могу и добар намјештај за извоз. Србија извози и софтвере и малине. Није тачно да смо криви сами себи. Зашто се универзитети који нуде папир без знања за нешто кеша зову амерички, паневропски? Ко је дао кеш да се отворе и на чије име се воде? И зашто не дају знање, а дају папир? Странци овдје управљају судством. Зашто нису процесуирали багру? Зато што су исти као ти које нам постављају на врх.

  42. “Poštovani korisnici zapitajte se sljedeće. Ako je svijet pun otrovne hrane, falš vakcina, namjerno ubačenih virusa i psihički bolesnih upravnika planete, kako je onda moguće da broj stanovnika na planeti raste, životni vijek ljudi je sve veći, a udio gladnih opada?

    Srbadija je u ne znam koliko decenija prošla kroz nekoliko rundi u kojima je toliko izdegenječena da se čini da je dan noć, a noć dan. Naši problemi nisu tuđi, već samo naši i mi smo za njih krivi”

    Многоштовани уживаоче Имортал, за разлику од вас који сте виртуелни свезнадар, проф. Кулић је научник и интелектуалац за поштовање. Упознајте се мало с његовим радом, па онда покушајте да га дискредитујете наљепницом да је са марксистичког института. Шта је небулоза у његовој тврдњи:

    “ДАНАС ЖИВИМО У ВРЕМЕНУ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ КАО ПРОЦЕСА ИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈЕ РАДИ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ СВИЈЕТА.”?

    Но, вама је логично да се новцем пореских обвезника покривају минуси приватних банака, јер долазите из те сфере, па није тешко схватити ваше мотиве. Није ово тешко схватити, али вама јесте, јер сте програмирани на Глас Америке и Гргу Златопера.

    На којем сте ви свеучилишту похађали постдипломску наставу из области економије и филозофије?

    Баш с неким уживањем дајете твдњу да су Срби “издегењечени”, па ме занима је ли то садизам или мазохизам?

    Животни вијек се задњих година скраћује, но профит фармацеутске индустрије се увећава, а погледајте статистику обољевања од малигних оболења, па ће вам бити јасно какав живот живе људи.Вама је можда битнији квантитет. Вјероватно број гласних процјењујете на основу статистике оних који раде помор људи. То што нису успјешни до краја, то је друга ствар. Објасните како је могуће да је готово 50% становништва у државама Јужне Африке ХИВ+? Откуд САРС, птичији и свињски грип баш у Кини и на истоку да се појави? Покушава се, али ндовољно успјешно. Једете ли и дајете ли вашој дјеци ГМО храну? Зашто не, кад то долази са запада? Не из Кине и Русије.

  43. immortal, 26.06.2013. 21:35:27

    “Dragi korisniče Herc64, kad bih u glavi držao ekonomska i politička znanja i dostignuća sovjetskog Lomonosova, ja bih se njih stidio, a ne bih ih ponosno pokazivao. Oni koji se tim odvratnim glupostima ponose još uvijek ne mogu da shvate zašto je propalo komunističko diktatorsko, a ne kapitalističko demokratsko društvo.”

    Кажете да је совјетска економија пропала и да докторат проф Милојевића ништа не вриједи. А колико сам разумио, ви живите и радите у БиХ, економски пропалој држави. Који сте дали допринос тој пропасти и да ли вам је пропала диплома? Питаћу вас за коју годину и за економију земаља чије интересе овдје заступате.

    Комунистичко диктаторско друштво је слично зло као то што заговарате. Није се срушило само од себе, већ је срушено од овог капиталистичког насилно. Заиста је смијешно када помињете западно “демократско” капиталистичко друштво. Порески обвезници крпају дубиозе приватних банака и компанија. Овдје су ти западни демократски капиталисти ти који постављају министре у Београду. Исти су насилно смјенили на изборима легално изабраног предсједника РС, проф. Поплашена. Исти су одузели документе и забранили рад за преко 50 функционера. Исти су декретом једног човјека наметали законе. Баш те демократе желе да кажу Кипранима колико свог новца могу подићи у банкама, Словенцима диктат да се приватизује све могуће. Баш ти држе Турску деценијама пред вратима ЕУ, а са Србијом играју ћоре баке и исмијавају сервилни политички врх. Баш те демократе вјешају на тргу Садама, дају директан пренос ликвидације Гадафија. Баш су ти наметнули да један човјек одлучује о свему, како би лакше могли владати државама. Гдје је ту демократија? Смијешни сте.

  44. Нама је главни проблем непостојање никаквих принципа и никаквих стандарда. Ово лутање по беспућима привредне сфере којој се ова садашња елита није уопште прилагодила нити изградила стратегију, више личи на лупање Максима по дивизији.
    Не можеш ти један дан прихватати концепте, транзицију, приватизацију, евроатланске интеграције и трасе, а онда кад добијемо по носу, бјежи назад у социјализам!?

    Гдје нас то води, господо “визионари”? Шта сте урадили са државним капиталом, а о оном некадашњем “друштвеном” да и не питамо? Докле мислите таласати?

    Некад мислим да би боље прошли да смо све редом фабрике са земљом сравнили и правили нове, бар би се ти грађевински радници овајдили, него овако што су препуштене зубу времена катастрофалном селекцијом јавно-приватних страначких интереса!

  45. drazen78bl, 28.06.2013. 14:53:28
    Naravno da je otišao da drži počasnu stražu pred okupatorom, 1941 se ponavlja, setimo se kako je tada dočekan okupator.

  46. U privrednom sistemu ništa nemožemo uraditi dok se ne reši problem svojine privrede i dok se ne izvrše reprivatizacija prethodne banditske pljačkaške privatizacije.
    Drugi korak – izgradnja novog privrdnog sistema i novog obrazovnog sistema, koji bi bio sposoban izraditi privredne i industrijske projekte. Trentuno imamo lažni obrazovni sistem, nastao negativnom kadrovskom selekcijom i inflacijom najviših stepana obrazovanja, koji ima zadatak održanja postojećeg stanja. Predrana BiH je imala 10 puta manje fakuletata i doktora nauka, i istovremeno 5 puta veću bruto društveni proizvod.
    Trenutno imamo kolonijalnu privredu, kolonijalniu obrazovni sistem, kolonijalnu vlast.

  47. 1. Više od nekoliko stotina godina deluje bankarska zavera malog broja bankarskih porodica, na čelu sa porodicom Rotšild (zbog čega smo tu vrstu opakih bankara u ovoj knjizi generalno nazivali “rotšildi”, “rotšildski bankari”, “bankari” i sl.) sa ciljem da nad celim čovečanstvom uspostavi totalnu diktaturu i da uništi preko 90% današnjeg čovečanstva kroz izazivanje ratova, vakcinama, lekovima, genetski modifikovanom hranom, zaprašivanjima iz aviona, elektromagnetskim zracima – HARP-om, programiranjem ponašanja, i na bezbroj drugih načina?
    2. Kao glavne instrumente za monetarnu i svaku drugu okupaciju nacija, država i pojedinaca, rotšildi koriste novac, korupciju, pretnje, ucene, ratove, pučeve, pobune, prevrate, revolucije, demonstracije itd.
    3. Tajna podloga za sve novčane mahinacije jeste pretvaranje novca u robu, kreiranje novca BEZ POKRIĆA (iz „ničega“) i njegovo emitovanje i
    distribuisanje uz kamate (novac kao dug).
    4. Glavna rotšildska fabrika za proizvodnju novca dugo vremena je bila Bank of England, a od 1913. godine – Američke Federalne Rezerve (FED), centralne
    banke SAD koja je u njihovom PRIVATNOM 100% vlasništvu i pod apsolutnom kontrolom. Po zakonu i ugovoru kojim suregulisani odnosi između SAD i FED-a, ova centralna banka svu primarnu emisiju dolara pozajmljuje američkoj državavi, i to uz kamate, nakon čega se novac pušta u opticaj.
    5. Izvozom nepokrivenih funti iz Britanije, a kasnije nepokrivenih dolara iz SAD, rotšildi su ceo svet preplavili novcem bez pokrića, čija ukupna masa iznosi
    mnogo više nego ukupan Bruto društveni proizvod svih zemalja sveta.
    6. SAD i zemlje Evropske unije izdavanjem dolara i evra stvorile dužničke obaveze od po 16.000 milijardi dolara (ukupno preko 32.000 milijardi dolara,
    iako su spekulativne obaveze i do 100 puta veće), a imaju ukupne devizne rezerve manje od 2.000 milijardi dolara (s tim da devizne rezerve SAD iznose svega 147 milijardi US dolara).
    7. Kao instrumente koji omogućavaju izvoz novca i novčanu i svaku drugu okupaciju ostatka sveta rotšildi su Bretton Woods-kim dogovorom iz 1994.
    godine udarili temelje za uspostavljanje svojih novih filijala i ekspozitura, među kojima su najpoznatije Međunarodni monetarni fond – MMF, Svetska banka i
    Ujedinjene nacije – UN.
    8. Nove rotšildske filijale su ostatku sveta nametnuli čvrsta monetarna i druga pravila kojima omogućavaju da se postojeća okupacija povećava i održava u nedogled.
    9. Glavna nametnuta monetarna pravila koja najviše štite i održavaju postojeći monetarni poredak – okupaciju, jesu:
    a) obaveza država da kupuju i unapređuju tkzv. devizne rezerve,
    b) ograničenje emisije domaćeg novca vezivanjem prava emitovanja za visinu deviznih rezervi
    c) vezivanje vrednosti domaćih valuta za dolar i evro.
    10. Neke od mogućih glavnih mera koje države i nacije treba da preuzmu kako bi se oslobodile monetarnog, finansijskog i svakog drugog ropstva:
     formiranje specijalnih domaćih i međunarodnih sudova i tužilaštava za rotšildske bankare
     njihovo krivično gonjenje i parnične tužbe protiv pojedinaca, njihovih banka, korporacija i država
     vanredni izbori na svim nivoima vlasti (ukoliko su postojeće korumpirane)
     nacionalizacija svih privatnih banaka
     pretvaranje centralnih banaka u službe državnog knjigovodstva
     stopiranje plaćanja međunarodnih dugova prema SAD i EU dok se ne raščiste stvarni računi
     preispitivanje međudržavnih i međunarodnih dužničko-poverilačkih odnosa
     poništavanje privatizacija u tkzv. tranzicijskim zemljama
     ukidanje pozajmljivanja novca uz kamate
     uvođenje nekreditnog (bezkamatnog) novca
     odustajanje od obavezne da kupovine deviznih rezervi,
     odustajanje od ograničenja emisije zdravog domaćeg novca vezivanjem prava emitovanja za visinu deviznih rezervi
     odustajanje od vezivanja vrednosti domaćih valuta za dolar i evro.
     borba protiv ulaska u evropsku uniju za one koji još nisu utamničeni i izlazak onih koji su na prevaru postali članice tog najvećeg dobrovoljnog koncentracionog logora na svetu.

  48. Čitala sam ove komentare i nad nekima se zgražavala! Raspitivala sam se o tom tipu koji se krije iza pseudonima IMMORTAL i dobila informaciju da se radi o nekom Lajšiću! Da li je to tačno? Zašto se ta “ljudina”, “muškarčina”, “intelektualac” ne potpiše kao što ću se ja potpisati?
    Zašto taj “stručnjak”, kad “zna” ( neargumentovano!) kritikovati dr Milojevića, ne suprotstavi isto tako ARGUMENTOVANU teoriju o uzrocima naše propasti kao što je to uradio dr Milojević? Pa da vidimo koja je logičnija! A pogotovo, ZAŠTO NE PREDLOŽI bolje RJEŠENJE?
    Samo nek ne protežira slobodno tržište, (pljačkarošku) privatizaciju, enormno kreditno zaduživanje, rasprodaju prirodnih resursa i slične idiotarije.
    Umjesto da to uradite, g. Immortal/Lajšić, vi stalno pitate: Gdje je doktorirao dr Milojević? A gdje ste vi doktorirali, diplomirali, maturirali….ako uopće jeste!? Ili ste te sve diplome kupili na tom “slobodnom tržištu” za koje se zalažete i na kom se baš SVE može kupiti? Uključujući i diplome i doktorate i akademska zvanja i….
    Za što se Vi g. Immortal zalažete? Za ono što vam narede vaši šefovi iz NSP-a? Igrate li to i Vi profanisanu i ponižavajuću ulogu njihovog “korisnog idiota”ili ulogu “korisnog idiota” njihovih “korisnih idiota”? Da li se i Vi uklapate u onaj psihološki profil srpskog naroda do kog su došle obavještajne službe naših zapadnih neprijatelja, a koji kaže: “pohlepni na male pare”?
    Zahvaljujući takvima, zlo se kapilarno infiltriralo u sve pore naše države, našeg sistema, našeg društva i potpuno ga paraliziralo. Čini se da izlaza iz toga nema i da su nas takvi “korisni idioti” potpuno uništili. Ono što Vatikan nije uspio za 1000 godina, oni su to uradili za stotinjak godina! Nazdravlje svim IMMORTAL-ima! Kako mogu uopće mirno spavati sa tim saznanjem?
    Molim Vas ostavite na miru rijetke časne ljude, koji unatoč činjenici da je možda za bilo kakav oporavak kasno, ipak ne gube nadu i pokušavaju spasiti ono što se spasiti može. Ako uopće može!?
    Dr Radojka Praštalo ( radojka. [email protected])”

  49. Ne znam da li je Immortal korisni, ali je sasvim ocigledno ko je beskorisni idiot – razni polupismeni doktori sa sovjetskih i ostalih komunistickih univerziteta.

  50. Мислим да је вријеме да се обнови знање овим закржљалим пипцима неолибералног капитализма, преваре над преварама!

    ШТА ЈЕ НАЦИОНАЛНИ ДУГ
    То је у Банк оф Енгланд регистровано као национални дуг. Ове камете и дугове су заправо отплаћивали градјани путем пореза, а када би отплата државног кредита каснила следиле су и затезне камате, па је држава морала да повећава таксе и још више глоби народ. Назив “Банк оф Енгланд” узет је управо да би се градјанима улило поверење асоцирајући их на нешто национално, иако је то била приватна банка.
    Имена њених највећих деоничара никада нису откривена, али се зна да су преузели обавезу да уплате 1,4 милиона фунти у злату и тако купе свој удео. Уплатили су само три четвртине од једног милиона. Ипак, без обзира на ту “малу техничку мањкавост” банка је 1704. почела да продаје акције како би увећала почетни капитал. Наравно, одмах је почела и да даје новчане позајмице (знате већ како).

    И амерички председник Вудро Вилсон добио је “помоћ” од банкара. Прво су му помогли да постане председник финанисрањем изборне кампање, онда су му покрили један велики финансијски дуг, односно неку уцену, из младости.

    Тако је 1913. Вилсон у Конгресу “протурио” закон по коме удружење највећих приватних банака, Федералне резерве, може да штампа новац без златне подлоге односно креира га из НИЧЕГА. Од тада све до данас, америчка влада мора да позајмљује доларе од ове моћне групе финансијских махера и ствара огроман национални дуг. Тако приватна централна банка (ФЕД) креира милијарду долара које са каматом од три посто даје влади САД и ствара национални дуг. Овај новац влада дистрибуира комерцијалним банкама са каматом од 5%, које га продају градјанима и предузећима са каматом 7 посто или више. Дакле, свако је у ланцу направио дуг са истом свотом новца (једном милијардом долара) креираном из НИЧЕГА.

    То је као неисправан калкулатор који има грешку и, на пример, стално укуцава број седам. И било који број да се укуца он се множи са седам. Тако калкулатор увек даје погрешан резултат. Два пута два постаје 28, три плус четири постаје 49, и тако даље. Ако оператор користи овакав калкулатор за израду својих рачуна или за рачунање камате убрзо ће се наћи у вртешци тражећи неки смисао.

    На овој финансијској вртешци данас се окреће читав свет. Пре 50 година у светским фунансијким токовима било око 5% овог спекулативног новца, данас је 97 % капитала који циркулише спекулативно.
    Национални дуг је 1996. у Великој Британији износио 380 милијарди фунти, од чега је 30 милијарди фунти само камата. Са дуговима комерцијалних банака он данас износи преко један трилион фунти(у Британији је то број са 18 нула).

    САД, намоћнија и “најбогатија” земља, данас има укупан дуг, преко 40 трилиона долара, национални дуг је близу 9 трилиона (амерички трилион има 12 нула).
    Јапан је друга у свету најбогатија економија и има национални дуг 3 трилиона долара.
    Дугове имају и све остале државе у свету.

    И то то је највећа легална превара у историји човечнства.
    Тако је једна група лихвара у периоду од три стотине година постала угледна светска банкарска елита, а данас су практично господари света.

    Буквално, нема државе, нема човека на планети, нема компаније која њима не дугује новац. Тај дуг је толики да никада не може бити отплаћен! Јер ако би нека држава и хтела да дуг отплати, морала би да повуче из новчаних токова сав новац и све хартије од вредности. То би државу довело до потпуног слома.

    То је бесконачна игра бројки, задуживања и стварања вредности – које нема.
    Претварање новца у робу која се тржишно вреднује и продаје не само да је банкаре створила богатим људима, већ је највећи део човечанства претворен у робове. Јер, са спекулативним (замишљеним) новцем банкари су стотинама година куповали реална богатства: земљу, нафту, руднике, људски рад. Инвестирали су у градњу инфтаструктуре у бројним државама света, док су истовремено ширили своју банкарску империју.
    Последица таквих инвестиција је да узамишљени новац широм света исисава праве вредности – тудју робу, рад и сировине.

    Наравно, приметили сте и код нас да се последњих година отварају искључиво стране банке.

    Читав свет данас је подељен на оне који раде и стварају истинске вредности и оне који те створене вредности без рада присвајају.
    И ма колико појединци и националне економије радили и стварали, увек остају у дуговима. А без економске независности, нема ни стварне људске слободе.

    http://www.ivonazivkovic.net/kovladasvetom.htm

  51. Vidi, vidi. Ovdje se baš razigralo kolo. Od negiranja statistike do izmišljotina koje se meni pripisuju već po inerciji, pa do pojave egzotične doktorke.

    Doktorka, ne pratiš igru dovoljno. Moraš pažljivije da pratiš raspravu koja traje godinama, a ne da tranjaš gluposti koje meni pripisuješ nekritički se priklanjajući rulji. Ako nešto nisi shvatila, onda pitaj ono šta ti je nejasno na kulturan način, a ne da mi pripisuješ besmislice tipa da se ja zalažem za pljačkašku privatizaciju, enormno zaduživanje i slične koještarije koje nećeš naći u mojim citatima, nego samo u citatima o meni koje piše polupismena pučina koja dobrim dijelom nije kadra da sabere 2 i 2. To bi pametnome trebalo biti dosta.

    Lijep pozdrav

  52. Mолим дактилографскињу Момирку да заведе у следећи параграф да је многоштовани културни интелектуалац Имортал неистомишљенике назвао руљом и полуписменом пучином. Добио је одговор на питање гдје је проф. Милојевић докторирао, али није одговорио на културно постављено питање гдје је он изучавао високе науке.

    И да не буде забуне, сигуран сам да се не ради о поменутом г-дину Лајшићу, да сте у заблуди, јер покушавате да повежете уживаоца Имортала с неким кога познајете. Ја познајем најмање 5 људи са сличним ставовима, али мој Драгуљче зна знање. 😉

  53. G. Immortal, hvala što ste mi odgovorili. Ali, nisam zadovoljna odgovorom, jer nije kompletan! Propustili ste da mi napišete ono što je najvažnije: ŠTA PREDLAŽETE KAO RJEŠENJE? Da ne propadnemo, jer propast je, po svim pokazateljima i situaciji na terenu, neizbježna…..Hvala za odgovor, ako ga bude. Pozdrav R. Prastalo
    Dr. Radojka Praštalo ( radojka. [email protected])

  54. Zašto je jugoslovenska privreda bila tako moćna, sa tolikim razvojnim potencijalom bez trošenja tuđeg novca.
    Jugoslavija je gradila hidroelektrane, termoelektrane, cemenetare, rafinerije, prehrambenu industriju, drvna, industriju poljoprivrednih mašina, automobilska i avio industrija, vojnu tehniku i naoružanje, željeznice, mostovi, putevi…?
    Mogla je zato što skoro je sve sama mogla proizvesti.
    Kad su gradili hidroelektrane, jugoslovnske privreda je proizvidila generatore, transformatore, dalekovode, vodene turbine, cevne sisteme. Deo projekata parnih kotlova termoeleketrana je bio ruski kao i oprema za parne kotlove, ali ti projekti i oprema SSSR-u nisu plaćani nego idrađivani preko naših gređevinskih firmi u SSSR. Što našu jugoslovensku čini još moćnijom.
    Projekte hidroelektrana su radile naše projektantske firme i naučni instituti. Skori svu opremu je proizvodila naša industrija, a sve građevinske radove su radile naše građevinske firme. Tako imao situaciju da smo gigantske industrijke projekte izveleli našim snagama i našim stručnjacima. Na taj način je u Jugoslaviji započet ogroman investicioni ciklus u koji su bila uključena sva državna preduzeća i zaposleno 5 miliona radnika. To je nezamislivo u naše vreme. Znanje i iskustvo naših građevinskih i monterskih firmi stečeno na takvim gigantskin industrijskim projektina je dalo mogućnost naštim građevinskim i monterskim državnim preduzećima da na istim industijskim projektima rade po zemljama Afrike (Alžiru, Libiji, Egiptu, Maroku, Tunisu, Angoli…), Azije (SSSR, Iranu, Iraku, Kini, Indiji, Afganistanu…).
    Nasilnim ratnim razbijanjem jedne takve kompaktne i kompleksne privrede povezane međusobno hiljadama niti, nestalo je mogućnosti rada naših preduzeća na takvim porjektima kao što su hidroelektrane na Drini, Đerdapu.
    Poslednja višegrdska hidroleketana je završena 1990. u celini našim snagama.
    http://www.youtube.com/watch?v=yefroNPz0hY
    http://www.youtube.com/watch?v=5Yt-dBx45tI
    http://www.youtube.com/watch?v=S6qHu8df3fI
    http://www.youtube.com/watch?v=_15nATlSg0Q
    http://www.youtube.com/watch?v=qeNwhd9EZo8
    http://www.youtube.com/watch?v=HTW0OKgPeVE
    http://www.youtube.com/watch?v=roUw8vG0ePI
    http://www.youtube.com/watch?v=E5xAvdc1rSU
    http://www.youtube.com/watch?v=1xnlNOOyepM
    http://www.youtube.com/watch?v=rPjlXgJaT9w

  55. Госпођо Праштало у праву сте, ја сам више пута критиковао многе аналитичаре који констатују шта не ваља без приједлога рјешења како даље.

    Имортал је добио управо то питање од мене на основу коментара у тексту о најави кризе у Кини.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *