Ако почнете да пушите, нећете осјетити поскупљење струје

У свој овој причи о поскупљењу струје, најинтересантније ми је начин на који се оно оправдава.  Пише Марко Шикуљак Директори фирми које захтјевају поскупљење упоређују цијене са осталим услугама попут воде, комуналија, кабловске и интернета. Пошто је струја у њиховим домаћинствима најмања ставка, као да је срамота за наш електро сектор да тако и остане. […]

понедељак, април 6, 2015 / 06:55

У свој овој причи о поскупљењу струје, најинтересантније ми је начин на који се оно оправдава.

 Пише Марко Шикуљак

Директори фирми које захтјевају поскупљење упоређују цијене са осталим услугама попут воде, комуналија, кабловске и интернета. Пошто је струја у њиховим домаћинствима најмања ставка, као да је срамота за наш електро сектор да тако и остане. Струја мора да поскупи и изравна се са осталим рачунима. То је питање поноса.

Друго поређење је као договорено, и сви га узимају за примјер. Просјечан рачун за струју је 40 марака. Кад поскупи десет одсто, то ће бити 4 марке, а то је кутија цигара. Видите да није пуно.

Дакле, за оне који не пуше, нека обавезно почну. Кад им струја поскупи, таман се одрекну пушења, и уопште нису на губитку!

За разлику од свих мистерија универзума које муче остатак свијета, у Бијељини постоји само једна: На какву се то пећ на струју грије директор Електробијељине, кад му стиже тако мали рачун за струју, који је “пријавио” говорећи о неопходности поскупљења?

Заиста, гдје се туширају, ко пере веш нашим директорима, да ли баш сваки дан имају топли оброк и службени ручак, кад су им рачуни за струју обавезно мањи од 50 марака? Јер наћи четворочлану породицу која опере свој веш, окупа се и спрема ручак на електричној пећи, а има рачун мањи од 50 марака, просто је немогуће!

Слушајући ове приче о директорским рачунима за струју, пала ми је на памет прича о Че Гевари. Он је у разговору са обичним Кубанцима рекао како дневне порције хране нису мале, и да не разумије зашто се жале. Ови су му одговорили: да, али ви добијате функционерске порције, наше су мање.

Че није ни знао да комунистичка власт, иако пропагира једнакост, не даје подједнако калорија народу и функционерима. Отишао је у централу, утврдио да је то заиста тако, и као човјек од идеала, одјавио се од функционерског следовања и пријавио на народно.

Мислим да би наши директори Електродистрибуција и Термоелектрана требали да провјере да ли за њих важи нека посебан тарифни модел, или им је неко накачио магнет на сат. Ако попричају са народом, утврдиће да су прави рачуни за струју много већи.

Или, нека батале причу о пушењу, и кажу гласно: Струја мора да поскупи, јер нам је Влада натоварила нове намете којима попуњава буџет. На сваки киловат који произведемо, плаћамо дупло већи порез!

А тим оптерећивањем нашег јединог виталног сектора, пушење нам не гине.



0 КОМЕНТАРА

  1. Просјечна потрошња струје четворочлане породице је око 100 КМ у љетном периоду или око 200 КМ у зимском периоду, ако се гријете на струју.
    Нормално, могуће је и смањити потрошњу:
    1. не гријете се на струју
    2. не купате се, евентуално само за празнике
    3. не перете веш
    4. суђе перете хладном водом

    итд…
    А сад озбиљно…
    Поскупљење електричене енергије нема никакве везе са економским показатељима и не постоји никакво паметно и ваљано објашњење, због чега поскупљује струја. На цијену електричне енергије може да утиче цијена горива, али она је за последњих 6 мјесеци пала за око 30%.
    Највећи трошкови неког предузећа су трошкови радне снаге… Е ту је проблем, прекомјерно запошљавање, обично се каже “партијско запошљавање”, а ја мислим да је то више “рођачко, јаранско, новчано – интересно” итд запошљавање.
    Све у свему, као и сва друга објашњења власти, и ова објашњења су кретенска.
    Међутим интересантна је још једна ствар: власт каже “мора поскупити… због лијепог времена итд”, а опозиција каже: “не смије поскупити због интереса грађана и бла, бла…”, а ни једни ни други не износе никакве податке нити чињенице у прилог својих тврдњи…
    Катастрофа

  2. Ja imam rjesenje kako da zaposlimo 50000 nezaposlenih ljudi.
    Trebamo prvo od ovih 150000 ili vise nezaposlenih napraviti spisak podobnih, pa onda te podobne zaposliti u Elektro-privredu. Neka ekonomiski strucnjaci zatim izracunaju koliko struja treba da poskupi, pa ako treba neka se cijene izjednace sa onima u Svedskoj ili Britaniji. Na kraju krajeva kw/h je kw/h i ovde i tamo, a u Ustavu RS stoiji odredba o zabrani diskriminacije. I na kraju parafraza Cvijanovickine izjave “U ovakvom stanju Elektroprivreda mora da preduzme dio socijalne odgovornosti”.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *