Ако немате хљеба, једите колаче!

На једном зиду у Приједору, тачније саобраћајници која од Приједора води ка Новом Граду, има један графит који ме увијек насмије када прођем поред њега… Пише: Емил Гаврило А у исто вријеме, опали ми шамарчину, упозоравајући ме тако да треба да се престанем смијати нашој биједној свакодневици. Он гласи „Гласали сте – гладујте“. Овај графит, […]

петак, јануар 6, 2012 / 06:22

На једном зиду у Приједору, тачније саобраћајници која од Приједора води ка Новом Граду, има један графит који ме увијек насмије када прођем поред њега…

Пише: Емил Гаврило

А у исто вријеме, опали ми шамарчину, упозоравајући ме тако да треба да се престанем смијати нашој биједној свакодневици.

Он гласи „Гласали сте – гладујте“.

Овај графит, ко зна када исписан, на најбољи могући начин осликава стање у Републици Српској и БиХ, гдје пола људи сваке двије или четири године излази на изборе, онда пола од тих пола, односно – нешто више од пола – стави плусић поред нечијег имена, надајући се да ће се и они коначно уплусати и – погријеше.

А погријеше јер вјерују онима који у два мјесеца кампање, бомбардујући нас обећањима, искривљеним сликама стварности и врућом прасетином и хладним пивом, покушавају испрати горак окус живота у протеклих двије или четири године.

И онда они што највише гладују, они што најмање имају, они који су највише дали за ову државу која им све више узима, поједу ту врућу прасетину, попију хладно пиво и мирно оду кући гладовати још двије или четири године – до сљедећих избора и новог шатора са пјевачем умјесто пјеваљке.

Не знам да ли тај графит и даље стоји на зиду оронуле куће поред магистралног пута Бања Лука – Нови Град, али, с њим или без њега, овај урбано објелодањен процес се понавља, готово непогрешиво.

Понавља се и историја

Тог 5. октобра (има нешто у том датуму) 1789. године вјерујући да француски краљ Луј XVI и краљица Марија Антоанета гомилају залихе хљеба, жене са тржнице марширале су у дворац Версај захтијевајући да се њихов глас чује. Сљедећег дана народ је окружио палату, убили су неколико стражара и пријетили смрћу Марији Антоанети. Када су Марији Антоанети саопштили шта се дешава и да народ нема хљеба да једе она је узвратила: "Ако немају хљеба, нека једу колача".

Није октобар, већ јануар и то 2012. године, али нешто слично, или боље речено, исто, дешава се код нас. Млади социјалдемократи у понедјељак 9. јануара у градовима широм Српске гладном народу који нема хљеба да једе дијелиће торту, све у част прославе двадесетог рођендана Републике Српске.

Гладни народ Републике Српске похрлиће да узме парче торте и прослави рођендан, а многима од њих, увјерен сам, биће то једини слаткиш којег су појели у посљедњих неколико мјесеци. Можда међу њима и буде неко од оних које виђамо на улици како очајнички траже по контејнерима парче хљеба да преживе до сутра.

Њима не треба замјерити ако гладног стомака који више и не завија узму парче бесплатне рођенданске торте и бар на тренутак утоле глад.

Не разумијем међутим оне који ће узети парче торте вјерујући искреним намјерама оних који га дијеле и прихватајући савјет Марије Антоанете и њених сљедбеника.

Ја торту нећу јести јер бих тиме прихватио тезу да умјесто о потрошачкој корпи, за коју нису довољне ни двије плате, пропалим и уништеним предузећима, школама у којима нема питке воде, миту и корупцији у болницама и јавним установама, треба само да размишљам како ћемо одбранити Српску од (не)постојећег непријатеља и да будем срећан што она прославља свој рођендан.

А ви, како хоћете.

Ако немате хљеба да једете, једите колаче!



0 КОМЕНТАРА

  1. Kome se obraća Gdin Emil? Kome su to prazni stomaci? Ko to bolan nije prob’o slatkiša već par mjeseci?

    Naš čovjek ima punu pušnicu mesa Gdine Emile… Slava se slavi k’o što se uvijek slavila… nimalo i ništa skromnije. Astali su puni, zamrzivači također a u laticama svaka domaćica ima silu šlag pjena, pudingova i kuhinjske čokolade…

    Ovo pretjerano i nenamjerno iskarikirano gledanje na našeg čovjeka samo vrijeđa. Zar ti misliš Gdine Emile da naš čovjek čeka Dodoa i kolege mu političare da bi sebi oladio pivo i potpalio roštilj? Zar misliš da je naš čovjek toliko nesposoban i u mozak satrven.

    Gdine Emile, nebudali no siđi međ’ naš svijet. Ima i imaće naš čovjek i hljeba i piva i pečenja i kolača. Imaće u inat. U inat tebi i svim drugim političarima.

  2. Upravo prođoh kroz 3 izbjeglička naselje. Kuće jesu bez fasade. Stolarija nije dobra ali je bolja od infrastrukture (kanalizacija, rasvjeta, put) ali ko nije jučer ispekao pečenicu, peče je danas.

    Priča o gladnom narodu koji nema za slatkiše i pečenicu je naprosto laž. Srbi jako dugo nisu bili gladni, nisu to ni sada. Tvrditi suprotno – uvreda je i na njoj graditi kritiku vlasti – pogrešno je.

  3. Upravo prođoh kroz 3 izbjeglička naselje. Kuće jesu bez fasade. Stolarija nije dobra ali je bolja od infrastrukture (kanalizacija, rasvjeta, put) ali ko nije jučer ispekao pečenicu, peče je danas.

    Priča o gladnom narodu koji nema za slatkiše i pečenicu je naprosto laž. Srbi jako dugo nisu bili gladni, nisu to ni sada. Tvrditi suprotno – uvreda je i na njoj graditi kritiku vlasti – pogrešno je.

  4. Јбг-а Паљанин, нећемо се ваљда поредити с гологрудим Африканкама и Бушманима, јебен је вакат дошао, плате мале и нередовне, социјала мизерна, а трошкови живота ненормални, држава те суди због 5 км дуга за комуналије…….само што су Срби, поред многих добрих особина, један поносан народ, па не кукају јавно. Ако је све 5, што би рекли Хрвати, зашто ровимо по контејнерима и купујемо јучерашњи хљеб.
    Аутор текста има, као и сваки нормалан човјек, замјерке на рачун оних који су нас довели до контејнера, сјетимо се прича о милијардама марака уложених у Ф БиХ, послије рата, као нигдје их нема, па пита ли се ико у РС у шта СНСД пројеба 10 млрд км у задњих 6 година, ало бре, 10 милијарди марака на милион људи, могли су нас позлатити, а ми дошли до контејнера и јавних кухиња.

  5. @ Заметица Јован

    Слажем се, само сам хтио да кажем да и од горег има горе. Крпи наш народ некако од првог до првог. Наша је срећа што још држимо до породице и фамилије, ближе и даље, помогне се међусобно да се живи и преживи.

  6. Glas istoka,
    Sa pažnjom sam čitao sve tvoje komentare i uglavnom se slažem sa istim.Želio bih da čujem tvoje mišljenje o čoveku čija slika stoji pored tvojih komentara.Baš me zanima.Moj komentar na ovaj tekst i date komentare ispod istog sažet je u narodnoj izreci:“Sit se gladnom ne razume“.Nažalost ima mnogo gladnih.

  7. Travničanin,

    Prvo da te pozdravim, cestitam novu godinu, i sve praznike a posebno najradosniji ako ga slavis, ako ne slavis nisam imao namjeru da pokazujem podlost.

    Drago mi je da čitas moje komentare, još mi je draže da se u većini slažemo, ali ako si primjetio ja nastojim da dam isključivo svoje mišljenje, svoj stav, a da pri tome postujem i druge poglede, viđenja i da kod mene nema replike jer ja ne ulazim u polemike, to mi nije namjera.
    Ja iznosim svoje razmisljanje o RS, ratu,akterima,političarima, sportistima, životu, energiji,uticaju, učešću,koristi. E, nabrojao sam ove kvalifikacije jer upravo lik koji gleda izbezumljeno i poluotvorenih usta, sa pokvarenim zubima.
    Znamo svi koje on, samo ja znam što sam ga postavio,ali on je upravo slika i prilika svih kvalifikacija. Da ne filozofiram, a mogao bi no tada bi se poistovjetio sa njim, ja cu da ti kazem svoje misljenje o njemu.
    Bez dileme, doživio je u ratu seansu napaćenog čovjeka jer je čitav rat bio u logoru, da je prezivio torturu, da je izasao ziv da nije izasao zdrav i da sada ima velike zdravstvene probleme. Ali, bio je zaštitar ili kako kazu obezbjedjenje lidera sds, ja sam to gledao, pa su mu oni rekli da se ukljuci u Savez logorasa gde je bio njegov potpredsjednik, dok je predsjednik i sada čovjek za koga ce vreme pokazati da nema veze sa zarobljeništvom i logorastvom, bar po kazivanju gospodina sa slike. Iskoristio je svoju ulogu, Dodik ga je zavolio,ako on ikoga voli osim valutnog odbora, usao na listu snsd i evo dva puta vec predstavlja nekog u psbih. Koga,kako, niko to ne zna, a da se uvlaci bosnjacima,uvlaci. Valjda da ko ne pocne cackati kakva je njegova uloga bila u logoru. Vrlo rijetko izlazi sa kritikama oko Silosa,tarcina, a ja mislim da bi trebao da po tome jase danonoćno i da ukazuje da je i nad srbima bilo zločina, da uzjase sada Mehmedovića koji je zasigurno u ratu imao veliku ulogu oko zlocina,a s njim sjedi u parlamentu bih. Jedno oko mu je maskirano,jer nikada ne znate koga ili koju partiju mjerka i kome ce se prikloniti. A takva je vecina, Spirić, Radmanović, itd itd
    Eto, postovani travničanin, to je taj lik, trčkara za tzv predsjednikom kad ova dodje na istok. Koliko je u narodu izgubio vidi se po izbornom rezultatu prošlih i ovih izbora. Zamislite kad ga je pobedio i bosko tomić, varalica i seoski djilkos, koji ni sa bratom ne govori. Fuj.

  8. Glas istoka,
    Tako sam i pretpostavljao.Hvala na čestitkama.I u svom rodnom Travniku slavio sam najradosniji Srpski praznik Božić i hvala Bogu to činim i danas sa svojom porodicom ovdje u Prijedoru.Tebi takođe čestitam naš Božić.O liku o kojem sam te pitao za mišljenje nemam pozitivno mišljenje,a tvoji komentari su mi govorili da nisi njihov(mislim na SNSD).Zato moje pitanje upućeno tebi.Pozdrav za tebe prijatelju.

  9. Само искомплесирани засеочки ророња којем је цивилизацијски врх имати стан у Бањој Луци, испећи добру ракију и дислутовати о високој политици по славама, може имати дрскости да напише да нема празних стомака и да су астали пуни. Чак и часопис са највећом Владином стипендијом напише понешто о нашој сиротињи:

    http://www.nezavisne.com/novosti/drustvo/Misevi-nocu-hodaju-po-djeci-Foto-120150.html

    Али хвала Богу, и данас има људи који имају у себи још људскости и саосјећања према онима који немају. Тако су момци из удружења „Буди Србин уз Србина“ прикупили помоћ за помоћ дјеци са Старчевице, а како су она већ затрпана поклонима хране и одјеће од добрих људи, одлучили су да је усмјере према овој породици из Ћела код Приједора. Позвали су и нас да се придружимо, али због приватних обавеза нисмо били у могућности. Погледајте како изгледа дом 7-члане породице:

    http://imageshack.us/photo/my-images/834/38981629336269497541533.jpg/

    Зар ово друштво не може купити за 30-ак хиљада КМ монтажну кућу за овакве породице? Коме је битан наталитет и школовање ове дјеце у овој држави? Ми сви ВОЛИМО И ЧУВАМО Српску, јаки смо на ријечима, а овдје нас нема.

    Овдје можете погледати остале фотографије (само кликните на сваку да се увећа).

    http://imageshack.us/g/827/37784629336279497791533.jpg/

    Молио Бих господу „Приједора“, Травничанина и друге да пренесу причу на околину, па да се чешће помогне овим људима. Божић је вријеме даривања, сигуран сам да су многи реаговали на текст из новина и помогли, али је проблем континуитета. Да имамо адекватну популациону политику, ова дјеца би од државе имала кров над главом и бар 500 КМ мјесечно и не би било потребно за помоћ народа, коју ја називам „пресипање из шупљег у празно“.

  10. И копираћу овдје дио мог коментара с друге теме:

    „Ја сам одавно од мојих познаника који предају по средњим школама чуо да нека дјеца слушају наставу празног стомака. Посјетите први павиљон Студентског центра у Бањој Луци око 13:30 или око 17:30, па ћете видјети ред од стотињак метара, што није никад био случај. Разлог је један: један оброк у студентској мензи кошта мање од 1 КМ, али толико је коштао и раније, а реда никад није било. У читаоницама истог павиљона уче по 8-9 сати дневно људи полупразног стомака. Скоро сам питао једног Ањиног симпатизера, апсолвента на Правном факултету, и рече ми да има студената да ходају гладни, да се задужују код колега по 100 КМ, па враћају по 10-20 КМ, да их има да од куће донесу само јаја, па доручак јаје, ручак јаје, вечере и нема…“

    Сјетих се и једног Симићевог гостовања на АТВ, када се јавила жена која живи поред основне школе у Борику и описала „жицање“ по 10-20 пфенинга дјеце на великом одмору да купе кифлу. Рекла је: „И камен би проплакао!“.

    Ја сам у МЗ Старчевица имао прилику да упознам чланове 20-30 породица са социјалним потребама. По изгледу и одјећи се може закључити да су у јако тешкој ситуацији. Неки су подстанари, некима се искључује струја, једна породица нема прозоре, већ најлон…

  11. Мислим да се ово насеље зове Петрово!

    1978, прошетајте чешће по РС, гледајте да то не буде за Божић (тада се људи некако снађу, добри људи им помогну, добију печеницу и сл.) па ћете да видите да има много људи који су буквално гладни.

  12. Да неким случајем живимо у тим пустарама Африке, Кине или Сибира са оваквим „државницима“ на челу комплетно би изумрли од глади, али исто тако да неко паметнији живи на нашим просторима ово би могла бити Швицарска!

Оставите одговор