Aко не може играни, снима се документарни филм о Диани Будисављевић

У Загребу је почело снимање дугометражног играно-документарног филма "Акција ДБ, Дианина листа" о Диани Будисављевић која је је током Другог свјетског рата спасла 12.000 деце из логора Јасеновац.

субота, октобар 28, 2017 / 18:03

У редитељску столицу сjела је Дана Будисављевић, рођака Дианиног супруга др Јулија Будисављевића, док ће лик ове храбре жене дочарати позната хрватска глумица Алма Прица. У екипи су се нашли српски глумци Мирјана Карановић и Тихомир Станић, који се годинама залагао за снимање филма о овој изузетној жени. У филму ће бити играних реконструкција појединих догађаја, документарних детаља, сведочења и архивских снимака. Сценарио су заједнички написале редитељка и Јелена Паљан.

– Играм симболичну улогу архитекте Марка Видаковића. Позвала ме је Дана да дам свој допринос овом филму, јер сам и сам хтео да снимим играни филм о Диани, али нисам наишао на разумевање. Борио сам се десет година да екранизујем причу о највећем српском стратишту, али ниједна институција није била заинтересована. Зато сам сада срећан што ћу као глумац бити део филма ‘Акција ДБ’ – каже Тихомир Станић.

Улога Дианине заове, Мирјане, повjерена је Мирјани Карановић.

– Постоји сличност у нашим именима, па су многи претпоставили да је у питању моја бака. Међутим, и ја сам 2010. први пут чула за Диану, коју је познавала моја бака. Заинтригирало ме то ћутње, како је могуће да се није знало за такву жену. Прочитавши књигу "Дневник Диане Будисављевић 1941-1945." била сам само још више фасцинирана – рекла је редитељка Дана Будисављевић у интервју за Филмски центар Србије, који је финансијски помогао филм.

Диана Будисављевић рођена је 1891. године у Инзбруку, у покрајини Тирол, тадашње Аустро-Угарске, у уваженој породици Обексер, чија кућа и постоји у чувеној Улици Марије Терезије, у срцу града. После средње школе Диана се удала за доктора Јулија Будисављевића и с њим 1919. године долази у Загреб.

Била је сведок грозних и мучних ситуација, одвајања мајки од деце, после чега су мајке послате на присилни рад у Њемачку. Више пута је улазила у логор Стара Градишка како би извукла дјецу, упркос пријетњама усташког заповједника Јасеновца Макса Лубурића да би могла у логору и да остане.

Диана Будисављевић је била дуго времена практично непозната, као и њено дјело. Неки сматрају да је њена акција била немогућа без подршке католичке цркве и била дио пројекта покатоличавања српске дјеце. Диана је додуше забиљежила да Степинац није био вољан да спријечи злочине над Србима, оправдавајући се да је немоћан. Диана је ипак вјеровала да би једна његова ријеч, знајући њеов улед и утицај, могла мноо да промијени.

Иако су дјеца удомљавана у хрватске породице гдје су одгајана у католичком духу, Будисављевићка је водила детаљне биљешке о дјеци, како би после била враћена. Њену документацију одузела је комунистичка тајна полиција након рата, и њена судбина није позната. Тек појединци од дјеце која су спасена из лоора сазнала су за своје поријекло, као што је случај са Божидарком Фрајт (Грубјешић), коју је 1976. пронашла тетка, партизанка. Неке породице су помогле после рата усвојеној дјеци да нађу родитеље или рођаке, већина су остали код усвојитеља иако су сазнали за своје поријекло.



Оставите одговор